1
UVOD
Tržište kapitala predstavlja prostor na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za kapitalom.
Kapital predstavljaju sve hartije od vrednosti sa rokom dospeća dužim od godinu dana. Postoji
primarno i sekundarno tržište kapitala. Tržište kapitala inkorporira u sebi sledeća tri tržišta:
kreditno - investiciono tržište, hipotekarno tržište i tržište vrednosnih papira dugoročnog
karaktera. Izvori kapitala u okviru jedne nacionalne ekonomije su: novčana štednja,
transformacija u kapital (zajmovni kapital i akcijski kapital). Kupac i prodavac kapitala
dogovaraju se o predmetu i uslovima kupoprodaje. Najbitniji uslov svake kupoprodaje kapitala
jeste njegova cena. Kao učesnici na tržištu kapitala se najčešće pojavljuju: investitori kapitala,
preduzetnici kapitala, posrednici u formi banaka i drugih bankarskih organizacija
specijalizovanih finansijskih isntitucija kao berzi i država. Sa aspekta tržišnog odnosa, učesnici
na tržištu kapitala se mogu svrstati u neposredne učesnike i posredne učesnike.
Posrednici na tržištu kapitala su najmalobrojniji, a najvažniji učesnici na tržištu kapitala. Mogu
se svrstati u sledeće grupe: banke i druge finansijske organizacije, investicioni fondovi i berze
kao specijalizovane funkcije. Banke koriste tržište kapitala za obavljanje tzv. prerađivačke
funkcije novčanih sredstava.
Ulogu banaka na tržištu kapitala možemo pratiti kroz njihovu aktivnost na primarnom i
na sekundarnom tržištu kapitala. U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja
investicionih fondova čiji je cilj da poboljša proces kupovine vrednosnih papira od strane
investitora. Postoje razni oblici investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i oročeni investicioni
fond. Generalna sistematizacija investicionih fondova izgleda ovako: investicioni fondovi koji
sredstva ulažu u akcije, investicione fondove koji sredstva ulažu u obveznice i investicioni
fondovi koji sredstva ulažu u instumente novčanog tržišta. Kompanije za osiguranje predstavljaju
značajne institucionalne investitore na tržištu kapitala. Mogu se organizovati kao akcionarska
društva, ili kao zajedničke kompanije. Prema predmetu osiguranja mogu se podeliti na: koje
osiguravaju život i na koje osiguravaju imovinu. Penzione fondove formiraju korporacije,
sindikati ili vlade zemalja radi plaćanja penzija. Razlikuju se dva osnovna tipa penzionih
fondova: penzioni fondovi privatnog tipa i penzioni fondovi javnog tipa. Odnos između
emitenata i banke reguliše se na dva osnovna nacina i to: zaključivanjem ugovora i
zaključivanjem komisionog ugovora.
2
1. POJAM, FUNKCIJE I CILJEVI TRŽIŠTA KAPITALA
Tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim
elementima za njegovo funkcionisanje, u određenom vremenu i definisanim pravilima i
uzansama ponašanja učesnika. Na tom prostoru i u okviru njegovog okruženja i pravila
ponašanja, organizovano se susreću ponuda i tražnja sa kapitalom.
Tržište kapitala u osnovi, predstavlja specijalizovano tržište na kome se novac - kapital traži i
nudi dugoročno i na kome se trguje već emitovanim dugoročnim vrednosnim papirima. Primarno
tržište kapitala ima vitalnu funkciju kreiranju kapitala. Proces koji označava razmenu
finansijskih sredstava, predstavlja mehanizam kroz koji funkcioniše primarno tržište kapitala.
Kreira se kapital i inicijalna prodaja na tržištu kapitala. Nakon toga, emitovane akcije i obveznice
dobijaju relativno nezavistan život i cirkulišu na sekundarno tržištu kapitala. Sekundarno tržište
kapitala prihvata na primarnom tržištu emitovane akcije i obveznice i određuje uslove da se
njime trguje. Ovde nema nikakve pojave finansijskih sredstava već se obavlja promet dugoročnih
vrednosnih papira. Vanberzanski način funkcionisanja tržišta je sistem dogovorenog tržišta. Za
razliku od tržišta novca, tržište kapitala u svim zemljama tržišne privrede je institucionalnog
karaktera. Transakcije koje se na ovom i u okviru ovih institucija odvijaju nazivaju se kapitalnim
transakcijama, a vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu kapitala - efektima. Tržište kapitala
inkorporira u sebi sledeća tri tržišta:
1. kreditno - investiciono tržište;
2. hipotekarno tržište;
3. tržište vrednosnih papira dugorocnog karaktera.
Prema tome, tržište efekata samo je jedan segment tržišta kapitala koje kompleksna tržišna
kategorija sastavljena od tri specijalizovana tržišta, zavisno od finansijskih instrumenata koje se
kupuju i prodaju. Predmet kupoprodajnih transakcija na tržištu kapitala je isključivo kapital,
odnosno novčana sredstva dugoročnog karaktera. To praktično znači da se pojam kapitala sa
aspekta tržišta kapitala izjednačava sa pojmom štednje i pojmom plasmana te štednje na rok
takođe nije kraći od jedne godine. Prema tome, izvori kapitala u okviru jedne nacionalne
ekonomije su:
1.Novčana štednja
kao osnovni izvor kapitala, koja predstavlja odlaganje nacionalnog dohotka.
Novčana štednja je u direktnoj zavisnosti od:
- zarada i akumulacija;
- očekivanog prihoda u budućem periodu;
- razvijenosti instrumenata stimulativne štednje;
- funkcionisanja i razvijenosti sekundarnog tržišta vrednosnih papira.
