Tržište kapitala

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Finansijska tržišta

TRŽIŠTE KAPITALA

Mentor: Ime i prezime studenta:
Prof. dr Jovo Jednak Danka Durmić
2C1/0699/10

Beograd, 15. 11. 2011. godine

UVOD

        Reč kapital potiče od latinske reči caput, što znači glava. Ova reč se prvi put koristi u
srednjem veku sa širenjem trgovačkog bogatstva i pojavom kredita. Ono što se sada, kao i
tada, podrazumjevalo pod kapitalom jeste ukupnost dobara koja donose kamate ili profit.
                 Trgovina kapitalom podrazumeva trgovinu likvidnim novcem i drugim finansijskim
instrumentima na rok duži od jedne godine.
         Tržište kapitala je institucionalno organizovan prostor, sa svim potrebnim elementima
neophodnim   za   njegovo   funkcionisanje,   u   okviru   koga   se   u   tačno   određenom   vremenu,
precizno   utvrđenim   pravilima,   organizovano   susreću   ponuda   i   tražnja   standardizovanog
tržišnog   materijala   kojim   se   trguje   na   ovom   tržištu.

Ovo je tržište na kome se trguje

dugoročnim finansijskim instrumentima ( akcijama i obveznicama najviše ).
           Osnovna funkcija tržišta kapitala jeste da okupi lica koja imaju višak kapitala ( suficit )
i  lica   kojima  je  taj  kapital  potreban,   odnosno   oni   koji  imaju   deficit.   Pored   ove  osnovne
funkcije,   tržište   kapitala   ima   za   cilj   i   da   alocira   prikupljeni   kapital   od   suficitarnih   lica
najefikasnije moguće.
             Na tržištu kapitala se trguje vlasničkim i dugovnim hartijama od vrednosti. Iako i
dugovne i vlasničke hartije od vrednosti imaju osnovnu funkciju imaju za cilj da obezbede
novac, one se bitno razlikuju, o čemu će se govoriti u daljem tekstu.
             U ovom seminarskom radu biće obrađeni primarno i sekundarno tržište kapitala sa
svojim osnovnim instrumentima i institucijama.

Goran B. Milošević, citirano, strana 117, Monetarne i javne finansije, Beograd 2009.

Gde je: Pt – cena akcije u vremenu
Dt- dividenda isplaćena tokom perioda t-1 do t
Pt- Pt-1 / Pt-1 – kapitalna dobit tokom vremena t-1 dot
Dt / Pt-1 – dobit od dividendi plaćena tokom vremena t-1 do t

3. Vlasnici akcija imaju pravo glasa, kao što je izbor odbora direktora i vlasništvo nad

emitentom, a vlasnici instrumenata duga nemaju ni pravo glasa ni pravo vlasništva nad
emitentima.

4. Ako kompanija bankrotira, prava vlasnika obveznica na aktivu su starija nego prava

vlasnika akcija.

5. U slučaju poreskih obaveza, kod instrumenata duga kamata na emitovane obveznice

se tretira kao trošak poslovanja, što znači da se za taj iznos umanjuje neto profit i
obaveze plaćanja poreza-povlastice za preduzeća, a kod vlasničkih instrumenata se
dividenda isplaćuje iz neto profita na koji je prethodno plaćen porez.

6. Sekundarno tržište akcija se najstrože kontroliše i o njemu se izveštava na svim

tržištima HOV.

Elementi akcijskog kapitala

Akcije su veoma atraktivni i unosni finansijski elementi, jer su likvidni, tj. u svakom

momentu se mogu prodati i tako pretvoriti u gotov novac. Sastavni elementi akcijskog
kapitala su:

a) Nominalna vrednost emitovanih akcija je vrednost po kojoj se akcije emituju na

primarnom tržištu i registruju u računovodstvu A.D. Nominalna vrednost akcije nije
jednaka   računovodstvenoj     vrednosti,   jer   se   računovodstvena   vrednost   menja   na
osnovu   kapitalnog   viška   i   generisanog     profita.   Ukupnu   nominalnu   vrednost
izračunavamo   kada   broj   emitovanih   akcija   pomnožimo   sa   nominalnom   vrednošću
akcije,   i   obrnuto.   Važno   je   napomenuti   da   se   nominalna   vrednost   poklapa   sa
računovodstvenom vrednošću samo u momentu primarne emisije akcija.

b) Razlika između nominalne vrednosti i tržišne cene akcije predstavlja kapitalnu dobit

ili kapitalni višak ili emisionu premiju. Preduzeća su zainteresovana da ova razlika
bude što veća, jer time ostvaruju veći iznos sredstava.

c) Zadržani profit ili neraspoređena dobit je, u stvari, akumulirana vrednost, koju

kompanija ne želi potpuno da isplati akcionarima u obliku dividendi.

S obzirom na to da je zadržani profit najvažniji element akcijskog kapitala, neophodno je
istaći sledeće:



zadržavanje profita podrazumeva smanjenje sredstava za isplatu dividende u
sadašnjosti, sa perspektivnim izgledima njihove isplate u budućnosti. To znači
da se vrednost akcija kreira na dva načina: po osnovu isplate dividendi i
kapitalnog dohotka, odnosno kroz rast tržišnih cena akcija;



zadržani profit povećava računovodstvenu vrednost akcija, tj. Njihove tržišne
cene,



zadržani profit delom onemogućava isplatu dividendi vlasnicima akcija, ali im
ne uskraćuje prava da emituju nove akcije radi prikupljanja kapitala i



zadržani profit ima obeležja internog karaktera, tako da su troškovi u
obezbeđivanju sredstava minimalni. Nasuprot tome, nove emisije HOV u
malim serijama mogu prouzrokovati visoke troškove.

1.2. VRSTE AKCIJA – osnovna obeležja i dividenda

Kada akcionari kupuju akcije,oni postaju vlasnici preduzeća, pa je logično da
razmišljaju koje će akcija da kupe, u zavisnosti od toga šta žele da postignu kupovinom
akcija. Akcionarima su na raspolaganju dve vrste akcija: 1) obične i 2) preferencijalne akcije.
Osim ovih, postoje i tzv. 3) derivatne HOV.

Obične akcije

predstavljaju najznačaniji instrument akcijskog kapitala i njihovim

posedovanjem se utiče na materijalna i nematerijalna prava. Obične akcije najpre emituju
kompanije na primarnom tržištu, aposle njima trguju investitori na sekundarnom tržištu. Sva
prava i obaveze akcija se utvrđuju

osnivačkim aktom korporacije – statutom.

Svaki vlasnik akcije dobija od emitenta sertifikat ili potvrdu ili elektronski zapis o
posedovanju akcija. To je dokument koji predstavlja dokaz o vlasništvu akcija, tj. Dokaz
suvlasništva nad korporacijom. Obične akcije mogu da glase: na ime, na donosioca, po
naredbi, a mogu da budu mešovite ili alternativne. Ukoliko akcije glase na ime, emitent mora
da vodi knjigu akcionara, iako se danas svi podaci nalaze u centralnom registru.
Kada kupuju akcije, akcionari se izlažu riziku:

a) da kompanija loše posluje
b) da cene akcija počnu padati.

U najlošijoj situaciji, akcionari mogu samo da izgube sredstva koja su uložili u kupovinu
akcija, i ništa više.
Kad odbor direktora odluči, vlasnici običnih akcija primaju svoje dividende. Dividenda je po
pravilu, gotovinska isplata koja održava raspodelu ostvarenog profita među akcionarima,
srazmerno njihovom ulaganju.
Obične akcije preduzeća predstavljaju vlasništvo ili vlasničke udele korporaciji. Mnogo je
osobina po kojima se obične akcije razlikuju od drugih finansijskih instrumenata, kao što su:



diskrecione isplate dividendi



status rezidualnog potraživanja



ograničena odgovornost i



glasačka prava

Dividende

predstavljaju periodični dohodak akcionara,po osnovu posedovanja akcije,

ali samo ako je preduzeće dobro poslovalo. Ako se ostvare profitabilni uslovi privređivanja,
preduzeće   ima   mogućnost   da   isplati   dividende   u   obliku   stabilnog   iznosa   dividende   i
konstantnog odnosa dividende i profita. S obzirom na to da postoje obične i preferencijalne
akcije, razlikujemo:
a) Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre redovne dividende na obične akcije i rezultat je
kupovine preferencijalnih akcija. Isplaćuje se u fiksnom iznosu, ili kao procentualni iznos
nominalne vrednosti akcije, tj. Konstantan iznos dividende po akciji.
b) Redovna dividenda  predstavlja prinos na obične akcije i isplaćuje se u gotovini, obično
jedanput godišnje ili kvartalno, ako preduzeće ostvari profit, a skupština akcionara određuje
dividendnu politiku. Isplata dividendi se može izvršiti i izdavanjem novih akcija postojećim
vlasnicima.   Na   ovaj   način   vlasnici   akcija   realizuju   veću   kapitalnu   dobit   po   akciji,   a
istovremeno se omogućava razvoj preduzeća
Isplata   dividendi   se   ostvaruje   posle   deklarisane   dividende,   kada   preduzeće   zatvara   svoju
knjigu   akcionara   za   upise   promene   vlasništva   nad   akcijama,   čime   se   omogućava   isplata
dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja knjiga akcionara.

Dobit akcionara

Vrednost aktive
B kompanije

-In

-W

Gubici akcionara

Vlasništvo ili partnerski udeo može akcionara da dovede do odgovornosti za dugove

kompanije kada kompanija zapadne u finansijske poteškoće a njeni gubiciprelaze

potraživanja u kompaniji ( prostor oivičen tačkama B, -W, 0 ), kada je reč o neograničenoj

odgovornosti.

Glasačka prava

pre svega zavise od broja akcija. Broj glasova svakog akcionara jednak

je broju akcija, puta broj direktora koji se mogu izabrati. Neke kompanije imaju dve emisije
običnih akcija, koje se obično nazivaju emisija A i emisija B, koje se razlikuju u uslovima
glasanja koje se može pojedinačno ostvariti.Dvojna obična akcija je prevashodno namenjena
kompanijama u kojima većinsku kontrolu ostvaruje jedna osoba ili grupa ljudi. Moguće je i
komulativno glasanje, koje podrazumeva da se svi direktori koje treba izabrati biraju
istovremeno. Pošto veliki broj akcionara ne prisustvuje godišnjim sastancima, većina
kompanija šalje

ovlašćenja

svojim akcionarima pre održavanja skupštine, čime je omogućeno

glasanje u odsustvu ili da ovlašćeni predstavnik akcionara glasa u njihovo ime.

Preferencijalne ili povlašćene ili prioritetne akcije

su hibridne HOV, sa karakteristikama

obveznice,   odnosno   obične   akcije.   One   imaju   povlasticu,   odnosno   hijerarhijski   viši   nivo
potraživanja u pogledu dohotka  i aktive kompanije nego obične akcije. Povlašćeni akcionari
moraju da prime svoju

fiksnu dividendu

pre nego što obični akcionari mogu da prime

bilo

kakvu dividendu

. Kod likvidacije preduzeća, potraživanja po osnovu preferencijalnih akcija

biće zadovoljena pre nego što vlasnici običnih akcija prime bilo kakav prihod. Preferencijalne
akcije su dakle hartije od vrednosti koje imaju prednost ili starije potraživanje u pogledu
dohotka, kapitalne dobiti i aktive u odnosu na obične akcije.
U odnosu na obične, preferencijalne akcije imaju konstantnu, fiksnu dividendu. Ta dividenda
je naznačena kao bilo koji procenat od

par vrednosti

, ili kao fiksni broj dolara ili neke druge

valute za jednu godinu.