SEMINARSKI RAD:Tehnologija rada na tržištu novca
Predmet:Tržište novca i kapitala
2
SADRZAJ:
-
UVOD………………………………………………………………………….………..3-4
1.Tehnologija rada na trzistu novca………………………………………………..…….4-6
2. Novac…………………………………………………………………………………..6-7
2. 1Teorija novca……………………………………………………………………….…7
2.2 Barter poslovi………………………………………………………………………..7-8
2.3 Novac sa gledista gradjanskog prava………………………………………………….8
2.4 Papirni novac kao instrument finansiranja………………………………………..…8-9
3. Monetarna nestabilnost i stabilnost…………………………………………………..9-10
3.1 Pojam inflacije………………………………………………………………………10
3.2 Vrste inflacije……………………………………………………………………….10-11
3.3 Posljedica inflacije……………………………………………………………….....11-12
3.4 Deflacija……………………………………………………………………………....12
4. Instrumenti trzista novac……………………………………………………………..12-13
4.1 Medjubankarska kupoprodaja nova………………………………………………..…..13
4.2 Kratkorocne hartije od vrijednosti……………………………………………………..14
4.2.1 Drzavne obveznice…………………………….……………………………………..15
4.2.2 Blagajnicki zapisi……………………………………………………………….….15-16
4.2.3 Komercijali zapisi…………………………………………………………………….16
4.2.4 Bankarska potvrda o depozitu……………………………………………………...16-17
4.2.5 Bankarski acept…………………………………………………………………….....17
4.2.6 Komercijalni zapisi………………………………………………………………...17-18
4.3 Medjubankarska trgovina viskova obaveznih rezervi……………………………..…...18
-ZAKLJUČAK………………………………………………………………………..…….19
-Literatura………………………………………………………………………….………..20
4
Na tržištu novca predmet kuporodaje su hatrije od vrednosti, emitovane od strane centralne
banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogucnost. Na razvijenom tržištu u
razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u trgovini hartijama od vrijednosti:
medubankarska kupoprodaja novca, kratkorocne hartije od vrednosti i medubankarska trgovina
viškovima obaveznih rezervi.
U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog dnevnog poslovanja
viškovi i manjkovi. Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu novca pozajmljuje
radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija , kako u kratkim vremenskim
intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na odredene vremenske intervale i to predstavlja
medjubsankarsku kupoprodaju novca.
Neke od kratkorocnih hartija od vrednosti koje su opisane u ovom radu su: državne obveznice,
blagajnicki zapisi, komercijalni zapisi, bankarska potvrda o depozitu, bankarski akcept i
komercijalni zapis.
Stopa obveznih rezervi je promenljiva, mogucnost njenog utvrdivanja ima centralna banka po sili
zakona a na osnovu materijalnih cinilaca u društvu. Ako u privredi postoje neuskladenosti tj.
inflatorni skok ili tendencija njenog rasta centralna banka podiže stopu obaveznih rezervi,
onemogucuje povecanje kreditnih aranžmana jer oni u tim situacijama stvaraju nerealnu kupovnu
moc, i time uskladuje proizvodno-robne sa kupovnim fondovima.
1.Tehnologija rada na tržištu novca
Restriktivno gledano tržište novca obuhvata trgovanjem novca i kratkorocnim hartijama od
vrijednosti, zatim kratkorocne kredite, kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva
a to su komercijalne banke, depozitne banke, berze za ovu vrstu hartija od vrednosti, eskontne i
diskontne organizacije, akceptno-kreditne institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti tržišta
novca, a ekstenzivno gledano i tržište deviza i valuta može ciniti deo tržišta novca.
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i znacajnu ulogu u vodenju poslovne politike
banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Tržište novca omogucava centralnoj banci sprovodenje monetarno-kreditne politike, regulisanje
ponude i tražnje novca, brži opticaj finasijskih sredstava, ostvarivanje ciljeve devizne politike,
politike banaka, funkcionisanje kredtiranje države, javnog duga, održavanje optimalne
likvidnosti subjekata na tržištu kao i banaka, odvijanje društvene reprodukcije sa što manje
zastoja, privredni rast u celini.
Tržište novca je instrument u rukama prije svega centralne banke tj. poslovnih banaka na kojem
se ostvaruju neki od važnih parametara funkcionisanja finasijskog tržišta cime se osigurava,
poboljšava, razvija ekonomski rast, cena novca tj. kamata regulisanje razvoja uplitanje u njegove
tokove, tokove investiranja i slicno.
Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu bankarskog kapitala koji
predstavlja izvor štednje,sa jedne strane, i njihovu transformaciju u novcana sredstva, ubrizgana
kao investiciona sredstva na tržištu kapitala. Iz tih razloga možemo povuci tanku liniju izmedu
5
tržišta novca, i finansijskih tokova u privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer njihov uticaj i
korelacija su nekada toliko isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u ekonomskim
tokovima sve ove kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje makro tj.
mikroekonomskih subjekata.
Faktori koji uticu na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:
• Nivo društvenog razvoja
• Razvoj finansijskog sistema
• Razvoj i kvalitet bankarskog sektora
• Uloge i samostalnosti centralne banke
• Razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca
• Znacaj i uloga kamatne stope
• Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede
• Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
• Stepen restriktivnost monetarne politike
• Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti
• Pravne države i poštovanja zakonitosti
Na tržištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim i terminskim novcem, na primarnom i
sekundarnom tržištu kratkorocnih hartija od vrednosti.
Terminski novac postoji na terminskom tržištu na kome se posluje sa hartijama od vrednosti ili
robom,u nekom buducem terminu, ali sa ugovorenim bitnim sastojcima takvog ugovora. Na
terminskom tržistu javljaju se razni subjekti. Subjekte koji posluju za centralnu odnosno za
poslovnu banku nazivamo dilerima, i dok jedni u ime banke nude novac drugi pak taj novac traže
na posudu, i taj momenat buduceg roka za razliku od dnevnih operacija igra kljucnu ulogu u
kome svi subjekti racunaju sa izvesnom stabilnošcu na tržištu novca, i svaka oscilacija za obe
strane može stvoriti poslovne gubitke.
Centralna banka figurira kao faktor koji može uticati na tokove tržišta, ona takode svojim
mehanizmima kreditno-monetarne politike utice na novcane tokove tj. na ponudu i tražnju novca
ili kratkorocnih hartija od vrednosti, ali time i na likvidnost bankarskog sistema i preko toga na
privredu u celini. Kupovinom obveznica centralna banka vrši povecanje depozita tj. novcane
mase a njihovom prodajom ti fondovi se smanjuju. Sve te operacije se obavljaju na tržišta novca
a njihova uspešnost zavisi od raznih faktora :
• Stepena razvijenosti tržišta novca i kratkorocnih hartija od vrednosti
• Stepena monetarnog suvereniteta centralne banke
• Stepen saradnje centralne i poslovnih banaka
• Visina zavisnosti poslovnih banaka od sredstava centralne banke
Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkorocnim hartijama od vrednosti, u
zavisnosti od nacina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca.
Na primarnom tržištu hatrija od vrednosti posluju centralne, poslovne banke ali i organizacije
specijalizovane trgovinu ovim vrednostima. Na primarnom tržištu se vrši prva emisija i prodaja
kratkorocnih vrednosti. Javno-pravni karakter imaju državne obveznice, blagajnicki
zapisi,obveznice poslovnih banaka i slicno.
Kod direktne kupoprodaje hartija od vrednosti, uspostavlja se odnos izmedu centralne i poslovne
banke, kao odnos prodavca i kupca . Za razliku od indirektne gde postoje posrednici, direkta
trgovina hartijama od vrednosti jeste jeftinija i brža zato kao što smo vec naveli iskljucuje
