Tržište novca

Tržište novca

cini deo finansijskog tržišta, i kao

njegov

važan

segment,

predstavlja

visokospecijalizovani oblik kupovine i prodaje
novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih
hartija od vrednosti

. Cena novca je

kamata

Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem
i kratkorocnim hartijama od vrednosti, u zavisnosti
od nacina i uslova poslovanja razlikujemo

primarno

sekundarno

tržište

novca.

Novac   je   društveni   odnos,   što  znaci   da   postoji   samo  u   okviru  grupe   ljudi   kao
sredstvo   prihvaceno   od   svih   clanova.   I   ako   je   novac   zajednicka   kreacija   celog
društva, on predstavlja nešto eksterno u odnosu na pojedinca, a u realnosti se za sve
javlja   kao   sasvim   prirodna   stvar.   I   ako   je   novcani   oblik   vrednosti   univerzalna
karakteristika razlicitih sistema robne privrede, razliciti oblici i vrste novca su se
javili   na   razlicitim   mestima   i   u   razlicito   vreme.
Novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti i novcani oblici su odraz odredjene
organizacije   ekonomske   aktivnosti   putem   robne   privrede.
U medjunarodnim ekonomskim odnosima su ceste situacije da u spojnoj trgivini
ucestvuju zemlje cije valute nisu kovertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim
teškocama. U toj situaciji pribegava se tzv. barter ili kompenzacionim poslovima.
Stabilnu vrednost novca u jednoj privredi imamo kada domaci novac bez teškoca
obavlja svoje funkcije. Javlja se u obliku papirnog i kovanog novca. Do inflacije
dolazi   kada   „   Suviše   novca   juri   premalo   roba“   I   postoji   lagana,   srednja   i
hiperinflacija.   Inflacija   utice   na   imovinu,   dohodak   i   privredu   uopšte.   Porast
najcešce   one   društvene   slojeve   ciji   je   dohodak   u   novcu   fiksan   da   se   nemože
prilagodjavati povecanju troškova života: penzioneri, cinovnici, radnici, studenti.
Njihova realna štednja opada. Koristi od inflacije imaju oni društveni slojevi cije su
cene mobilne kao i oni koji mogu da dobijaju bankarske kredite koje obezvredjena
valuta lako konpenzira Dok je kod deflacije višak ponude nad novcanom tražnjom.
Ona   ima   tendenciju   opšteg   pada   cena,   smanjenja   plata   i   nadnica,   smanjenja
proizvodnje, zaposlenosti i nacionalnog dohotka, porasta novcane kupovne snage.
Na tržištu novca predmet kuporodaje su hatrije od vrednosti, emitovane od strane
centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogucnost.
Na   razvijenom   tržištu   u   razvijenim   privredama   koriste   se   razni   instrumenti   u
trgovini hartijama od vrednosti: medubankarska kupoprodaja novca, kratkorocne
hartije   od   vrednosti   i   medubankarska   trgovina   viškovima   obaveznih   rezervi.
U   dnevnim   poslovanjima   poslovnih   banaka   pojavljuju   se   na   saldu   njihovog
dnevnog   poslovanja   viškovi   i   manjkovi.   Novac   se   na   organizovanom   ili
neorganizovanom tržištu novca pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i

drugih finansijskih institucija , kako u kratkim vremenskim intervalima npr. dnevna
poslovanja tako i na odredene vremenske intervale i to predstavlja
medjubsankarsku

kupoprodaju

novca.

Neke od kratkorocnih hartija od vrednosti koje su opisane u ovom radu su: državne
obveznice, blagajnicki zapisi, komercijalni zapisi, bankarska potvrda o depozitu,
bankarski

akcept

komercijalni

zapis.

Stopa   obveznih   rezervi   je   promenljiva,   mogucnost   njenog   utvrdivanja   ima
centralna banka po sili zakona a na osnovu materijalnih cinilaca u društvu. Ako u
privredi   postoje   neuskladenosti   tj.   inflatorni   skok   ili   tendencija   njenog   rasta
centralna banka podiže stopu obaveznih rezervi, onemogucuje povecanje kreditnih
aranžmana   jer   oni   u   tim   situacijama   stvaraju   nerealnu   kupovnu   moc,   i   time
uskladuje proizvodno-robne sa kupovnim fondovima.

1. Pojam tržišta novca

Restriktivno gledano tržište novca obuhvata trgovanjem novca i kratkorocnim
hartijama od vrednosti, zatim kratkorocne kredite, kao i institucije i organizacije
koje osiguravaju ta sredstva a to su komercijalne banke, depozitne banke, berze za
ovu vrstu hartija od vrednosti, eskontne i diskontne organizacije, akceptno-kreditne
institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti tržišta novca, a ekstenzivno
gledano i tržište deviza i valuta može ciniti deo tržišta novca.
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i znacajnu ulogu u vodenju poslovne
politike banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Tržište novca omogucava centralnoj banci sprovodenje monetarno-kreditne
politike, regulisanje ponude i tražnje novca, brži opticaj finasijskih sredstava,
ostvarivanje ciljeve devizne politike, politike banaka, funkcionisanje kredtiranje
države, javnog duga, održavanje optimalne likvidnosti subjekata na tržištu kao i
banaka, odvijanje društvene reprodukcije sa što manje zastoja, privredni rast u
celini.
Tržište novca je instrument u rukama pre svega centralne banke tj. poslovnih
banaka na kojem se ostvaruju neki od važnih parametara funkcionisanja finasijskog
tržišta cime se osigurava, poboljšava, razvija ekonomski rast, cena novca tj. kamata
regulisanje razvoja uplitanje u njegove tokove, tokove investiranja i slicno.
Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu bankarskog
kapitala koji predstavlja izvor štednje,sa jedne strane, i njihovu transformaciju u
novcana sredstva, ubrizgana kao investiciona sredstva na tržištu kapitala. Iz tih
razloga možemo povuci tanku liniju izmedu tržišta novca, i finansijskih tokova u
privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer njihov uticaj i korelacija su nekada
toliko isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u ekonomskim tokovima sve
ove kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje makro tj.
mikroekonomskih subjekata.
Faktori koji uticu na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:

• Nivo društvenog razvoja

novca.
Na sekundarnom tržištu novca mogu se u svakom trenutku prodavati hatrije od
vrednosti i pre isteka roka dospeca ,i pretvoriti u gotov novac.

Tržište novca kao transformator kratkorocnih novcanih sredstava u investiciona
sredstva, izloženo je stalinim oscilacijama koje dovode do nelikvidnosti,
uznemirenosti, nestabilnosti. Ali u vremenu bez tih negativnih oscilacija izražava
se pozitivna strana tržišta koji su zapravo opoziti navedenih negativnih pojava.
Važnost normalnog funkcionisanja tržišta novca ogleda se i u tome što se mnoge
transakcije obavljaju za neko buduce vreme, i ucesnici moraju racunati sa izvesnim
balansom kako bi opravdali svoje interese.

2. Novac

Novac

se javlja u sistemu robne proizvodnje, a nije ga bilo u naturalnoj razmeni.

Pošto se svaka roba u procesu razmene može se zameniti za bilo koju drugu robu,
pokazuju da su robe ekvivalenti. Razmena odredjuje samo odnose cena, a jedinica
kojom se meri vrednost arbitarna, zavisi samo od dogovora. Slicna situacija je kod
merenja težine.
Najstariji oblik novca je robni novac. Jedini odredjeni proizvod, najcešce plemeniti
metal kao što je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja vrednosti svih drugih
roba. U robno novcanom sistemu novcana jedinica, na primer dolar, definisana je
pravno kao izvesna kolicina zlata. Pošto se zlato moglo razmeniti u odredjenom
odnosu sa bilo kojom robom, ovim se definisala i cena u dolarima za svaku
pojedinacnu robu.
U robnom društvu se razvio sistem merenja i prenošenja vrednosti koji je
nezavistan od toga o kojoj se robi radi, a merilo je nadjeno u novcanom obliku
vrednosti.
Placanje se može obaviti u gotovom novcu u trenutku i na mestu gde je roba
kupljena, mada se danas može kupiti i na odloženo placanje. To je placanje na
kredit.
Na osnovu razmatranje prirode novca kao društvenog odnosa može se izvesti
nekoliko važnih zakljucaka o ulozi novca u ekonomskoj aktivnosti:

• novcani oblik vrednosti razlicit i nezavistan od vrednosti robe je inherentan
sistemu razmene;
• razvoj novca se odvija paralelno sa razvojem same razmene;
• mada je novcani oblik vrednosti univerzalna karakteristika robne proizvodnje,
oblici novca su razliciti promenjivi;
• bez obzira da li postoji ili ne postoji novcana roba, postoji tendencija razvoja
hijerarhije obaveza razlicitih stepena prihvatljivosti- placanje agenata na jednom
nivou piramide zahteva izvršenja obaveza agenata na sledecem nivou obaveznosti.

2.1. Teorija novca

Odnos izmedju novca i ekonomske aktivnosti je dvosmeran. Sa jedne strane,
novcani oblici su odraz odredjene organizacije ekonomske aktivnosti putem robne
privrede. Sredstva koja služe finansiranju same ekonomske aktivnosti se kreiraju u
samoj toj ekonomskoj aktivnosti. Novac odražava ekonomsku aktivnost, monetarni
fenomeni su odredjeni i nezavisnim razvojem same ekonomske aktivnosti. Ovo je
znacajno

razvoj

monetarne

teorije.

Sa druge strane, novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti, zato što on
predstavlja sponu izmedju individualnog proizvodjaca i društvenog karaktera
proizvodnje. Kad neki subjekt ima nameru da se bavi proizvodnjom on mora da
ima finansijska sredstva za to. Ako ih nema u dovoljnoj kolicini on mora posuditi
sredstva. Tako finansijska sredstva opredeljuju koliko ce se moci proizvoditi. Ona
odredjuju

ukupan

obim

ekonomske

aktivnosti.

U 18. i 19. veku, pisci koji su najviše uticali na kasniji razvoj monetarne teorije,
Hjum, Smit, Rikardo i Marks naglasak su stavljali na ekonomske aktivnosti koja je
determinisana

monetarnim

faktorima.

Kvantativna teorija americkog ekonomiste Irvinga Fišera koja je na pocetku 20.
veka na nov nacin postavila pitanje odnosa izmedju novca i ekonomske aktivnosti.
On je tvrdio da je ukupna monetarna vrednost transakcija u jednoj ekonomiji
potpuno nezavisna od nivoa ekonomske aktivnosti. Data kolicina novca utvrdjuje
samostalno

egzogeno.

Kejns kao odgovor na dramaticne promene u monetarnim sistemima posla Prvog
svetskog rata i Velike krize ponudio je takav monetarni sistem u kome ce centralna
banka   biti   odlicujuci   faktor.   Glavno   orudje   nove   monetarne   politike   postace
politika   kamatne   stope.   Uspostavlja   se   bliska   veza   izmedju   kreirane   novcane
rezerve   centralne   banke   i   nivoa   ekonomske   aktivnosti   koja   se   realizuje   putem
kamatne stope na obveznice, cene kapitalnih dobara fiksne investicione politike
preduzeca. Kejns stavlja naglasak na promene u kamatnoj stopi koje predstavljaju
odgovor ekonomskog sistema na promene u kolicini novca.

2.2. Barter poslovi

U medjunarodnim ekonomskim odnosima su ceste situacije da u spojnoj trgivini
ucestvuju zemlje cije valute nisu kovertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim
teškocama. U toj situaciji pribegava se tzv. barter ili kompenzacionim poslovima.
Osnovni princip kod barter poslova je da se isporuke stranoj zemlji dobija
konpenzacija u robama. Obracun se ne vrši u novcu nego se jedne robe zamenjuju
za

druge

robe.

Barter poslovi se mogu ugovarati na nivou preduzeca i na nivou države. Preduzeca
cesto ugovaraju barter, kada se oni odvijaju u zemljama u kojima postoji nestabilna
finansijska situacija i gde ne postoji dovoljan stepen sigurnosti da ce poslovne
banke moci izvršiti isplate. Da bi se takvi rizici izbegli, a posao ipak obavio