Predmet:

Finansijska tržišta i berzanski menadžment

Tema:

Tržište novca

SADRŽAJ

Rezime......................................................................................................................str.1
1. Pojam tržišta novca.............................................................................................str.2
2. Novac....................................................................................................................str.3
2.1. Teorija novca.............................................................................................str.4
2.2. Barter poslovi............................................................................................str.4
2.3. Novac sa gledišta građanskog prava.......................................................str.5
2.4. Papirni novac kao instrument finansiranja............................................str.5
3. Monetarna stabilnost i nestabilnost...................................................................str.6
3.1. Pojam inflacije...........................................................................................str.7
3.2. Vrste inflacije.............................................................................................str.7
3.3. Posledica inflacije......................................................................................str.8
3.4. Deflacija.....................................................................................................str.8
4. Instrumenti tržišta novca...................................................................................str.9
4.1. Međubankarska kupoprodaja novca......................................................str.9
4.2. Kratkoročne hartije od vrednosti..........................................................str.10
4.2.1. Državne obveznice........................................................................str.11
4.2.2. Blagajnički zapisi.........................................................................str.11
4.2.3. Komercijalni zapisi......................................................................str.12
4.2.4. Bankarska potvrda o depozitu....................................................str.12
4.2.5. Bankarski akcept..........................................................................str.13
4.2.6. Komercijalni zapis.......................................................................str.13
4.3. Međubankarska trgovina viškovima obveznih rezervi......................str.14
Literatura...............................................................................................................str.15

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

REZIME

                    Tržište   novca   čini   deo   finansijskog   tržišta,   i   kao   njegov   važan   segment,   predstavlja
visokospecijalizovani   oblik   kupovine   i  prodaje   novca,   ostalih   likvidnih   sredstava   i  kratkoročnih
hartija od vrednosti. Cena novca je kamata. Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i
kratkoročnim   hartijama   od   vrednosti,   u   zavisnosti   od   načina   i   uslova   poslovanja   razlikujemo
primarno i sekundarno tržište novca.
                   Novac je društveni odnos, što znači da postoji samo u okviru grupe ljudi kao sredstvo
prihvaćeno od svih članova. I ako je novac zajednička kreacija celog društva, on predstavlja nešto
eksterno u odnosu na pojedinca, a u realnosti se za sve javlja kao sasvim prirodna stvar. I ako je
novčani oblik vrednosti univerzalna karakteristika različitih sistema robne privrede, različiti oblici i
vrste novca su se javili na različitim mestima i u različito vreme.
                   Novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti i novčani oblici su odraz odredjene
organizacije ekonomske aktivnosti putem robne privrede.

U medjunarodnim ekonomskim odnosima su česte situacije da u spojnoj trgivini učestvuju

zemlje čije valute nisu kovertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim teškoćama. U toj situaciji
pribegava se tzv. barter ili kompenzacionim poslovima.

Stabilnu vrednost novca u jednoj privredi imamo kada domaći novac bez teškoća obavlja

svoje funkcije. Javlja se u obliku papirnog i kovanog novca. Do inflacije dolazi kada

„ Suviše novca

juri premalo roba“

. I postoji lagana, srednja i hiperinflacija. Inflacija utiče na imovinu, dohodak i

privredu uopšte. Porast najčešće one društvene slojeve čiji je dohodak u novcu fiksan da se nemože
prilagodjavati povećanju troškova života: penzioneri, činovnici, radnici, studenti. Njihova realna
štednja opada. Koristi od inflacije imaju oni društveni slojevi čije su cene mobilne kao i oni koji
mogu da dobijaju bankarske kredite koje obezvredjena valuta lako konpenzira Dok je kod deflacije
višak ponude nad novčanom tražnjom. Ona ima tendenciju opšteg pada cena, smanjenja plata i
nadnica,   smanjenja   proizvodnje,   zaposlenosti   i   nacionalnog   dohotka,   porasta   novčane   kupovne
snage.
          Na tržištu novca predmet kuporodaje su hatrije od vrednosti, emitovane od strane centralne
banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogućnost. Na razvijenom tržištu u
razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u trgovini hartijama od vrednosti: međubankarska
kupoprodaja novca, kratkoročne hartije od vrednosti i međubankarska trgovina viškovima obaveznih
rezervi.
                   U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog dnevnog
poslovanja   viškovi   i   manjkovi.   Novac   se   na   organizovanom   ili   neorganizovanom   tržištu   novca
pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija , kako u kratkim
vremenskim   intervalima   npr.   dnevna   poslovanja   tako   i   na   određene   vremenske   intervale   i   to
predstavlja medjubsankarsku kupoprodaju novca.
          Neke od kratkorocnih hartija od vrednosti koje su opisane u ovom radu su: državne obveznice,
blagajnički   zapisi,   komercijalni   zapisi,   bankarska   potvrda   o   depozitu,   bankarski   akcept   i
komercijalni zapis.
          Stopa obveznih rezervi je promenljiva, mogućnost njenog utvrđivanja ima centralna banka po
sili zakona a na osnovu materijalnih činilaca u društvu. Ako u privredi postoje neusklađenosti tj.
inflatorni   skok   ili   tendencija   njenog   rasta   centralna   banka   podiže   stopu   obaveznih   rezervi,
onemogućuje povećanje kreditnih aranžmana jer oni u tim situacijama stvaraju nerealnu kupovnu
moć, i time usklađuje proizvodno-robne sa kupovnim fondovima.

računaju sa izvesnom stabilnošcu na tržištu novca, i svaka oscilacija za obe strane može stvoriti
poslovne gubitke.
Centralna banka figurira kao faktor koji može uticati na tokove tržišta, ona takođe svojim
mehanizmima kreditno-monetarne politike utiče na novčane tokove tj. na ponudu i tražnju novca ili
kratkoročnih hartija od vrednosti, ali time i na likvidnost bankarskog sistema i preko toga na
privredu u celini. Kupovinom obveznica centralna banka vrši povećanje depozita tj. novčane mase a
njihovom prodajom ti fondovi se smanjuju. Sve te operacije se obavljaju na tržišta novca a njihova
uspešnost zavisi od raznih faktora :



Stepena razvijenosti tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti



Stepena monetarnog suvereniteta centralne banke



Stepen saradnje centralne i poslovnih banaka



Visina zavisnosti poslovnih banaka od sredstava centralne banke

          Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti, u
zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca.
          Na primarnom tržištu hatrija od vrednosti posluju centralne, poslovne banke ali i organizacije
specijalizovane trgovinu ovim vrednostima. Na primarnom tržištu se vrši prva emisija i prodaja
kratkoročnih vrednosti. Javno-pravni karakter imaju državne obveznice, blagajnički zapisi,obveznice
poslovnih banaka i slično.
Kod direktne kupoprodaje hartija od vrednosti, uspostavlja se odnos između centralne i poslovne
banke,   kao   odnos   prodavca   i   kupca   .   Za   razliku   od   indirektne   gde   postoje   posrednici,   direkta
trgovina   hartijama   od   vrednosti   jeste   jeftinija   i   brža   zato   kao   što   smo   već   naveli   isključuje
posrednike u trgovini. Međutim centralna banka ima na raspolaganju i aukciju i licitaciju kao metode
poslovanja na tržištu novca.
          Na sekundarnom tržištu novca mogu se u svakom trenutku prodavati hatrije od vrednosti i pre
isteka roka dospeća ,i pretvoriti u gotov novac.

Tržište novca kao transformator kratkoročnih novčanih sredstava u investiciona sredstva,
izloženo je stalinim oscilacijama koje dovode do nelikvidnosti, uznemirenosti, nestabilnosti. Ali u
vremenu bez tih negativnih oscilacija izražava se pozitivna strana tržišta koji su zapravo opoziti
navedenih negativnih pojava. Važnost normalnog funkcionisanja tržišta novca ogleda se i u tome što
se mnoge transakcije obavljaju za neko buduće vreme, i učesnici moraju računati sa izvesnim
balansom kako bi opravdali svoje interese.

2. Novac

Novac se javlja u sistemu robne proizvodnje, a nije ga bilo u naturalnoj razmeni. Pošto se

svaka roba u procesu razmene može se zameniti za bilo koju drugu robu, pokazuju da su robe
ekvivalenti. Razmena odredjuje samo odnose cena, a jedinica kojom se meri vrednost arbitarna,
zavisi samo od dogovora. Slična situacija je kod merenja težine.

Najstariji oblik novca je robni novac. Jedini odredjeni proizvod, najčešće plemeniti metal kao

što je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja vrednosti svih drugih roba. U robno novčanom
sistemu novčana jedinica, na primer dolar, definisana je pravno kao izvesna količina zlata. Pošto se
zlato moglo razmeniti u odredjenom odnosu sa bilo kojom robom, ovim se definisala i cena u
dolarima za svaku pojedinačnu robu.

U robnom društvu se razvio sistem merenja i prenošenja vrednosti koji je nezavistan od toga

o kojoj se robi radi, a merilo je nadjeno u novčanom obliku vrednosti.

Plaćanje se može obaviti u gotovom novcu u trenutku i na mestu gde je roba kupljena, mada

se danas može kupiti i na odloženo plaćanje. To je plaćanje na kredit.

Na osnovu razmatranje prirode novca kao društvenog odnosa može se izvesti nekoliko

važnih zaključaka o ulozi novca u ekonomskoj aktivnosti:

•

novčani oblik vrednosti različit i nezavistan od vrednosti robe je inherentan sistemu
razmene;

•

razvoj novca se odvija paralelno sa razvojem same razmene;

•

mada je novčani oblik vrednosti univerzalna karakteristika robne proizvodnje, oblici novca
su različiti promenjivi;

•

bez obzira da li postoji ili ne postoji novčana roba, postoji tendencija razvoja hijerarhije
obaveza različitih stepena prihvatljivosti- plaćanje agenata na jednom nivou piramide
zahteva izvršenja obaveza agenata na sledećem nivou obaveznosti.

2.1. Teorija novca

Odnos izmedju novca i ekonomske aktivnosti je dvosmeran. Sa jedne strane, novčani oblici

su odraz odredjene organizacije ekonomske aktivnosti putem robne privrede. Sredstva koja služe
finansiranju same ekonomske aktivnosti se kreiraju u samoj toj ekonomskoj aktivnosti. Novac
odražava ekonomsku aktivnost, monetarni fenomeni su odredjeni i nezavisnim razvojem same
ekonomske aktivnosti. Ovo je značajno za razvoj monetarne teorije.

Sa druge strane, novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti, zato što on predstavlja

sponu izmedju individualnog proizvodjača i društvenog karaktera proizvodnje. Kad neki subjekt ima
nameru da se bavi proizvodnjom on mora da ima finansijska sredstva za to. Ako ih nema u dovoljnoj
količini on mora posuditi sredstva. Tako finansijska sredstva opredeljuju koliko će se moći
proizvoditi. Ona odredjuju ukupan obim ekonomske aktivnosti.

U 18. i 19. veku, pisci koji su najviše uticali na kasniji razvoj monetarne teorije, Hjum, Smit,

Rikardo i Marks naglasak su stavljali na ekonomske aktivnosti koja je determinisana na monetarnim
faktorima.

Kvantativna teorija američkog ekonomiste Irvinga Fišera koja je na početku 20. veka na nov

način postavila pitanje odnosa izmedju novca i ekonomske aktivnosti. On je tvrdio da je ukupna
monetarna vrednost transakcija u jednoj ekonomiji potpuno nezavisna od nivoa ekonomske
aktivnosti. Data količina novca utvrdjuje samostalno i egzogeno.

Kejns kao odgovor na dramatične promene u monetarnim sistemima posla Prvog svetskog

rata i Velike krize ponudio je takav monetarni sistem u kome će centralna banka biti odličujući
faktor. Glavno orudje nove monetarne politike postaće politika kamatne stope. Uspostavlja se bliska
veza izmedju kreirane novčane rezerve centralne banke i nivoa ekonomske aktivnosti koja se
realizuje putem kamatne stope na obveznice, cene kapitalnih dobara fiksne investicione politike
preduzeća. Kejns stavlja naglasak na promene u kamatnoj stopi koje predstavljaju odgovor
ekonomskog sistema na promene u količini novca.

2.2. Barter poslovi

U medjunarodnim ekonomskim odnosima su česte situacije da u spojnoj trgivini učestvuju

zemlje čije valute nisu kovertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim teškoćama. U toj situaciji
pribegava se tzv. barter ili kompenzacionim poslovima.

Osnovni princip kod barter poslova je da se isporuke stranoj zemlji dobija konpenzacija u

robama. Obračun se ne vrši u novcu nego se jedne robe zamenjuju za druge robe.

pokrića ima zajedničkih crta sa ostalim vanrednim porezima i zajmovima. Kao što ćemo dalje
pokazati, ekonomske i finansijske posledice i dopunske emisije novca stoje u direktnoj vezi sa
budžetskom privredom: ove 2. finansijske kategorije uzajamno utiču jedna na drugu kontrološu se.
Iz tih razloga ne možemo a da ne posvetimo pažnju vanrednom načinu pribavljanja državnih
prihoda.

Upotreba dopunske emisije je jedno nužno zlo i savremena država njime ne treba da se služi

u redovnim prilikama, i ako je vrlo privlačno s obzirom na lak način na koji se do njega dolazi. Ali,
nisu to samo ratne prilike kada se njima država koristi.

Njime se države služe:
1.

Kada vanredni rashodi imaju tendenciju da rastu brže nego vanredni prihodi;

Kada nepostoje povoljni uslovi za proširenje starih ili uvodjenje novih poreza, kada nije

momenat za emisiju državnih zajmova;

Kada je poresko opterćenje došlo do maksimuma, odnosno u pogledu zajmova kada je

država do krajnih granica već iskoristili svoj kredit u zemlji i na strani.

Mi govorimo o dopunskom novcu instrumentu plaćanja čije karakteristike su nekovertibinost

i prinudni kurs, a to znači da nema odgovaraljuće pokriće, i da je svaki pojedinac obavezan da ga
primi za plaćanje u neograničenim iznosima.

Kod dopunske emisije bitno je proglačenje nekovertibilnosti novčanica tj. kursa. Kada

emisioni zavod može jedan deo emisije, namenje proizvodnji, da pusti pokriće. Stvar je u tome što
postoji razlika izmedju banknote i papirne novčanice: jednoj odgovaraju likvidna potaživanja, dok
kod one druge nisu takva. Veoma je važno u normalnim prilikama, za emisionu banku da njene
aktivne operacije budu likvidne, tj. da na iznenadni zahtev svojih poverilaca, imalaca novčanica,
banka može da odgovori naplatom svojih potraživanja. U tom slučaju one novčanice koje imaju
pokriće biće lako isplaćenje. Novčanice koje nisu pokrivene, garantovane su bankarskom rezervom,
koja se sastoji u poslovnim menicama kratkog roka.

Svojom eskontnom politikom i politikom otvorenog tržišta emisiona banka suvereno vlada

prilivom i odlivom novčanica, odnosno opticajem namenjenim produktivnoj aktivnosti i privredi.

Sa dopunskom emisijom novca za račun države ne stoji tako. Na suprot ovoj emisiji stoji dug

države. Ovaj medjutim, nije nimalo likvidan u slučaju navale na šaltere banka ne može da zatraži
hitno vraćanje duga od države, jer to neće dozvoliti njeno slabo budžetsko stanje, zbog koje ga je i
emitovan novčani kontigent. Eskontna politika nema nikakvih uticajana novčanice emitovane za
račun državnih potreba.

Zato je nužno kada emisiona banka izdaje novčanice za račun države, dati joj pravo da

primeni prinudnu kurs i nekovertibilnost novčanica.

Ovako emitovani novac stoji ispred svih drugih vanrednih prihoda države; pomoću tog novca

dolazi hitno i u željenim iznosima do potrbnih sredstava, što joj ni porezi, ni zajmovi ne mogu dati.
Dopunska emisija neprouzrokuje državi teret plaćanja kamata, dok smanjuju realnu vrednost
državnih dugova, mada to znači prikriveno oporezivanja imalaca obveznica.

3. Monetarna stabilnost i nestabilnost

Stabilnu vrednost novca u jednoj privredi imamo kada domaći novac bez teškoća obavlja

svoje funkcije. Tada kažemo da je vrednost domaćeg novca stabilna. Vrednost novca se sastoji u
njegovoj   kupovnoj   snazi.   Novcem   se   kupuju   razne   robe   pa   njegova   vrednost   stoji   u   obrnutoj
srazmeri   sa   cenama.   Pri   tome   vrednost   novca   opada   ili   raste.   Da   vrednost   novca   bila   stabilna,
novcem   se   mora   upravljati   kako   na   domaćem   tako   i   na   inostranom   tržištu.   Zato   razlikujemo
unutrašnju monetarnu stabilnost i nestabilnost i medjunarodnu monetarnu stabilnost i nestabilnost.

Unutrašnja monetarna stabilnost podrazumeva uravnoteženost robno- novčanih odnosa. Tada je
domaća vrednost novca stabilna. Suprotno, kada dodje do poremećaja u robno- novčanim odnosima,
porasta ili pada cena onda govorimo o unutrašnjoj monetarnoj nestabilnosti. Unutrašnja monetarna
nestabilnost imamo kada tražnja na strani novca za robom bude veća od ponude robe.

Spojašnju monetarnu stabilnost imamo kada ima uravnotežen bilans plaćanja i kada postoje

stabilni devizni kursevi tj. kada postoji stabilnost kurseva domaćeg novca na inostranim kursevima.
U protivnom, kada je neuravnotežen bilans plaćanja i kada devizni kursevi rastu ili padaju onda
govorimo o spojašnjoj nestabilnosti. Pri tome monetarna situacija jedne zemlje snažno deluje na
spojašnju monetarnu situaciju te zemlje i obrnuto.

3.1. Pojam inflacije

Upotreba reči inflacija u ekonomiji je novijeg datuma. Izraz inflacija potiče od latinske reči

inflatio što znači naduvavanje. Umesto te reči inflacija mnogo ranije su se upotrebljavali drugi nazivi
i pojmovi.

Tokovi modernih inflacija su daleko složeniji, uzroci dublji i raznovrsni. Literatura o inflaciji

je obimna, raznovrsna, čak i kontraverzna. Svaki autor daje sopstvenu teoriju inflacije. Jedna od
najstarijih definicija koje se spominju:

„ Suviše novca juri premalo roba“

. Najprihvatjive su one

definicije koje ističu da inflacija predstavlja stalni rast opšteg novoa cena. Druge, koje su suštini
problema oblašnjavaju stalno smanjenje vrednosti novčane jedinice u zemlji. Kasnije, potpunije
definicije ističu da inflacija predstavlja dinamički proces sa porastom cena, količinom novca,
nadnicama, budžetskom deficitom špekilativnim kupovinama itd. Iz tih razloga, prisutna je u
monetarnoj literaturi i naučna obrada fenomena inflacije.

Većina starijih ekonomista uzima porast opšteg nivoa cena kao odlučujući kriterijum, a

deflaciju obrnutu pojavu- pad opšteg nivoa cena. Povećanje cena može, u principu nastati usled
povećanja efikasnosti novca ili usled smanjenja ponude robe. Povećanje opticaja novca je najčešći
uzrok inflacije u sistemu papirnog važenja. Tu je uzročnik sama država koja u cilju pokrivanju
svojih rashoda izdaje papirni novac i zadužuje se kod centralne banke. Povećanom količinom novca
država kupije razne proizvode i usluge na tržištu i time dvostruko negativni deluje: povećava opticaj
i smanjuje smanjuje robne fondive.

Autonomno stvaranje novca se često vršilo u kapitalističkom svetu za pokriće budžetskog

deficita. Motivi za ovo su raznovrsni- neprivredni i privredni. Eskontovanje menica kod Centralne
banke i odobravanje kredita od sztrane poslovnih banaka izazivaju povećanje novčane cirkulacije.

3.2. Vrste inflacije

U ekonomskoj teoriji inflacija se može podeliti na: laku, srednju i hiperunflaciju.
Lake iflacije su obično dugoročne sa porastom cena u svetskim razmerama od 2- 3 %

godišnje. One nastaju usled svesne politike jeftinog novca radi ubrzanog razvoja, porasta budžetske
potrošnje, porasta državnih dugova.

Srednje inflacije se javljaju najčešće u posleratnim obnovama zemalja, investicijama,

izgradnji i slično, i kreću se od 5- 15% godišnje. U mnogim zemljama su privrednog karaktera
obuzdavaju se kotrolnim merama, ukoliko ne predju u hiperinflaciju.

Hiperinflacije ( galopirajuće ili katastrofalne ) nastaju kao posledica ratova i revolucija, jakog

budžetskog deficita koji se pokriva emisijom novca. Kod ovih inflacija obezvredjivanje novca iznosi
u početku nekoliko stotina procenata godišnje. Kasnije kupovna snaga novca pada na hijade i
milione procenata.

Prema vremenu trajanja inflacije se mogu podeliti na sekularne ili lake koje su najslabijeg

inteziteta ali najdužeg trajanja, i jednokratne koje traju nešto kraće. Stabilizacija posle pojave

novčanom tražnjom. Ona ima tendenciju opšteg pada cena, smanjenja plata i nadnica, smanjenja
proizvodnje, zaposlenosti i nacionalnog dohotka, porasta novčane kupovne snage .

Sa gledišta prakse u dalekoj prošlosti deflacija se tretirala kod gradjanskih pisaca kao veće

zlo od inflacije. Ona je u prošlosti bila česta pojava pa je često nalazila svoje mesto i u naučno-
teorijskoj obradi. Danas, su mnogo učestalije pojave inflacije nego deflacije. Deflacije se skoro i ne
pojavljuju u praksi. Deflacija je dovodila do opadanja stepena nezaposlenosti i predstavljala
stagnaciju u privredi kada je trebalo ubrzano da se razvija. Nezaposlenost izaziva socijalne nemire.
Deflacija se sprovodila nekad svesno kao instrument ekonomske politike da bi se preko nje postiglo
jačanje domaćeg novca i izvršila stabilizacija privrednih prilika.

Uzroci deflacije su mnogobrojni, ali su najveći pad cena, koji nije rezultat povećanja

produktivnosti rada. Pad cena nije ravnomerno rasporedjen jer on stvara strukturni debalans pošto
različito pogadja razne grane privrede.

Mere koje se koriste protiv deflacije: su povećanje monetarne tražnje putem javnih radova,

poboljšanje uslova za dobijanje kredita, podsticaj izvoza, smanjivanje poreza itd.

Uglavnom isti činioci koji su uzroci inflacije mogu da budu i uzroci deflacije ako deluju u

obrnutom smeru. Zato imamo najvažniju novčnu deflaciju koja obuhvata sledeće uzroke:

1. restriktivna kreditna politika,
2. blokada dela novčane mase,
3. smanjenje opticaja novca koji izdaje Centralna banka,
4. opadanje sklonosti za kupovinom
5. budžetski suficit
6. porezi kao uzrok deflacije

4. Instrumenti tržišta novca

Na tržištu novca predmet kuporodaje su hatrije od vrednosti, emitovane od strane centralne
banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogućnost.
Pri tom se drži stava da li je neka hartija od vrednosti podobna za eskont ili reeskont tj. da li podležu
uslovima na otvorenom tržištu.
Na razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u trgovini hartijama od
vrednosti.

Najznačajniji instrumenti su :

I. Međubankarska kupoprodaja novca

II. Kratkoročne hartije od vrednosti

III. Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi

4.1. Međubankarska kupoprodaja novca

U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog dnevnog
poslovanja viškovi i manjkovi. Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu novca
pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija , kako u kratkim
vremenskim intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na određene vremenske intervale. Zato i
možemo razlikovati dnevni odnosno noćni novac jer se transakcije obavljaju često tokom noći, i
razlikujemo terminski novac koji se posuđuje radi održavanja likvidnosti u dužem vremenskom

intervalu. Taj interval može biti od jednog do tri meseca a najduže do godine dana. Iz tih razloga i
razlikujemo poslove kupoprodaje dnevnog i kupoprodaje terminskog novca.
                   U vezi dnevnog poslovanja na tržištu novca poznajemo  žiralni novac  koji za predmet
poslovanja ima trenutni višak likvidnih sredstava koje poslovna banka kao učesnik na tržištu novca
ponudi drugim bankama najčešće na rok od jednog dana ili po astronomskom računanju vremena, na
rok od 24 časa koji teče od trenutka kada zajmoprimac dobije na račun novac od zajmodavca. Žiralni
novac se pozajmljuje i na duže rokove ali obično ne duže od 30 dana.
                   Postavlja se pitanje mehanizama odobravanja zajmova na tako kratko vreme i za kratko
vreme.  U tom  pogledu  nove  tehologije i  brza  komunikacija izmedju  banaka  omogućavaju  brzo
prebacivanje novca sa jednog na drugi tekući račun. Moramo znati i da između banaka postoje dobri
odnosi koji se zasnivaju na poverenju i baš iz tog razloga u praksi postoje i tkz. *telefonski zajmovi*
koji   su   nekada   bili   osnovni   instrument,   mada   danas   zbog   sigurnosti   prometa   postoje   razni
alternativni   mehanizmi   u   vidu   vrednosnih   papira   koji   donekle   formalizuju   tj.   učvršćuju   takav
postupak.
          Moramo reći i to da ovaj vid zajmova prati i nešto viša kamata nego što je to kamatna stopa na
blagajničke zapise, u cilju stimulisanja ovakvih zajmova, zarad održavanja likvidnosti učesnika na
tržištu. To pravilo ne važi baš uvek povoljne ekonomsko političke situacije jesu stimulans pozajmice
koje održavaju likvidnost u kratkim vremenskim intervalima. Od čega zapravo i zavisi kamatna
stopa koja je dakle direktno uslovljena ponudom i tražnjom novčane mase ali i inflacijom.

4.2. Kratkoročne hartije od vrednosti

Na institucinalizovanom tržištu novca trguje se isključivo vrednosnim papirima koje izdaje
centralna banka ili koje centralna banka priznaje kao takve, radi ostvarivanja politike centralne
banke. Kriterijum priznavanja hartije od vrednosti je taj da se vrednosni papir može rediskontovati
kod centralne banke, uz određenu diskontnu stopu a da se pri tome ne tereti rediskontni kontigent
koji je centralna banka odobrila poslovnoj banci koja traži rediskont

Ovakvim pristupom menice komercijalnog karaktera, koje poslovna banka reeskontuje kod
centralne banke na teret svog rediskontnog kontigenta, ne tretiraju se kao predmeti trgovine na
tržištu novca, već se tretiraju kao vrednosni papiri kojim se trguje na kredtinom tj. eskontnom tržištu.
To je takođe i sredstvo emisije centralne banke poslovnim bankama.

Kupoprodaja se najčešće obavlja između sledećih subjekata



dve poslovne banke



jedne poslovne banke i centralne banke



države i poslovne banke



države i centralne banke



države i njenih institucija

Pored ove podele možemo napraviti i podelu na subjekte koji izdaju kratkoročne vrednosne papire :



državni vrednosni papiri; u koje spadaju državne obveznice, državne menice, državni
blagajnički zapisi.



vrednosni papiri centralne banke; to su blagajnički zapisi



vrednosni papiri privrednih preduzeća, firmi ili privatnih lica akceptiranih od strane
ovlašćenih finasijskih institucija.

U svakoj državi u zavisnosti od raznih faktor kao npr. osobine privrednog sistema, uloga tržišta
u regulaciji privrednih procesa, odnosa kamate i profitne stope, sama kamatna stopa takođe,
pozitivno pravni propisi u regulisanju materije kao i njihova primena, zavise oblici, broj i obim
trgovine kratkoročnih hartija od vrednosti u državi odnosno privredi. U zavisnosti ko ih izdaje,

Državni blagajnički zapisi predstavljaju obligacije kojima država ne prihvata rizik, poseduju
visoku likvidnost, a lako se pretvaraju u gotov novac na tržištu. Male su nominalne vrednosti pa se
su pogodne za kupovinu od strane subjekata se manjim uštedama. Profit se ogleda u razlici cene pri
momentu emitovanja vrednosti i vrednosti u momentu dospeća. Kupuje se dakle po nominalnoj
vrednosti a prodaje sa uvećanom glavnicom za visinu kamate, o dospelosti.

                 Blagajnički zapisi centralne banke  predstavlja jedan od važnih instrumenata putem kojih
centralna banka posluje na tržištu, a time i ostvaruje deo svoje monetarne politike. Prodajom i
kupovinom blagajničkih zapisa centralna banka sistemom kamatne stope reguliše potrebnu količinu
novca   u   privredi.   Osnovna   razlika   izmedju   blagajničkog   zapisa   centralne   banke   i   državnog
blagajničkog   zapisa   ogleda   se   u   tome   što   država   izdaje   zapis   u   cilju   pokrivanja   budžetskog
deficita,bankarski blagajnički zapis se izdaje na osnovu deponovanih sredstava na rok dospeća od
jednog do dvanaest meseci i kupuju se samo do strane nefinasijskih organizacija i fizičkih lica dok se
blagajnički zapis centralne banke izdaje na 7dana do 90 dana sa niskom kamtnom stopom ali sa
malim rizikom.
         Blagajnički zapis izdat od strane centralne banke kao sredstvo monetarne politike ima za cilj
kontrolisanja novčane mase u opticaju ali i kao instrument regulisanja ponude i tražnje novca kao i
regulisanje njegove cene.
                   Bitni elementi blagajničkog zapisa jesu oznaka da je to blagajnički zapis, naziv i sedište
izdavaoca, mesto i datum izdavanja, nominalni iznos, kamatna ili diskontna stopa, datum dospeća
glavnica kao i kamate, serijski broj, prava imaoca blagajničkog zapisa, faksimil potpisa ovlašćenog
lica.
           Kamata blagajničkog zapisa određuje centralna banka, zapis se štampa u formi vrednosnog
papira ali može se i samo registrovati kod institucije pravo na zapisima. Prodaje se putem aukcije ali
i drugim metodama kao što su putem pisama ili drugim komukacijskim sredstvima.

4.2.3. Komercijalni zapisi

           Komercijalni zapisi ili trgovački papiri su tipični vrednosni papiri privrednih subjekata ali
izdaju ih i poljoprivredna i druga preduzeća radi finansiranja otkupa, proizvodnje. Komercijalni
zapisi dakle predstavlja vrstu zajmovnog vrednosnog papira koji imaocu papira garantuje povraćaj
sredstava   o dospelosti uvćanom za iznos kamate. Putem komercijalnih zapisa privredni subjekti
prikupljaju   slobodna   novčana   sredstva   radi   finasiranje   svoje   ekonomske   aktivnosti   i   održavanja
likvidnosti. Bitni sastojci komercijalnih zapisa bili bi oznaka da je to komercijalni zapis,naziv i
sedište izdavaoca,iznos na koji glasi,rokovi dospeća, visina kamatne stope,mesto i datum izdavanja
kao i serijski broj, faksimil ovlašćenih osoba, prava imaoca komercijalnih zapisa.

4.2.4. Bankarska potvrda o depozitu

Bankarska potvrda o depozitu nazivamo jos i depozitni certifikat, od svih tržišnih instrumenata
on   je   najmlađi,   prvi   put   se   javio   1960god   emitovan   od   strane   američkih   poslovnih   banaka.
Bankarska potvrda o depozitu je tipičan vrednosni papir koji izdaje poslovna banka.
          Bankarska potvda o depozitu je dakle isprava kojom se potvrđuje da je novčani iznos, označen
na certifikatu deponovan kod banke na određen rok i po utvrđenoj kamatnoj stopi. Taj rok može biti
7 dana, ali i duže od tri do dvanaest meseci.
           Deponovanje novčanih sredstava rezervisano je kako za pravna tako i za fizička lica koja
oročavaju sredstva kod poslovne banke, i depozitni sertifikat glasi na okrugle sume.

          Svrha depozitnog certifikata leži u mogućnosti mobilizacije i upotrebe novčanih sredstava i
pre roka na koji su oročeni. Ulagač novčanih sredstava deo mase želi da povrati i upotrebi pre roka
na koji su oročena, to se postiže posredstvom depozitnog certifikata koji se kao vrednosni papir
prodaje na sekundarnom tržištu novca uz određeni diskont. Time se ne dira u depozitni novac uz
zadržavanje kamate na oročeni iznos. Zadržavanjem depozita i produženjem njihovog oročenog
roka, banke raspolažu većim mogućnostima pružanja kredita. Cilj koji se postiže je lako prenošenje
depozita sa jednog na drugi subjekt, viši stepen likvidnosti, viša kamtne stopa na depozite. Depozitni
certifikat   dakle   pruža   mogućnosti   ranijeg   povratka   sredstava     zadržavanje   visokog   stepena
likvidnosti ali i pravo na kamatu.
                 Bitni elementi depozitnog certifikata su oznaka da je to depozitni certifikat, naziv banke
izdavaoca,   mesto   i   datum   izdavanja,   nominalni   emitovani   iznos,   rok   dospeća   i   kamatnu   stopu,
oznaka da glasi na ime ili na donosioca, prava vlasnika certitfikata i potpis ovlašćenog lica.

4.2.5. Bankarski akcept

          Bankarski akcept je tipičan kratkoročni vrednosni papir komercijalnog tipa koji pod uslovima
propisanim od strane centralne banke može biti predmet trgovanja na tržištu novca.
          Bankarski akcept je zapravo poslovna menica na koju banka stavlja akcept, potpis ovlašćenog
lica   i   obećanje   da   će   imaocu   poslovne   menice   isplatiti   sumu   na   njoj   označenu   o   dospelosti.
Prenosivost bankarskog  akcepta je glavna osobina ovog vrednosnog papira sve do roka dospeća i
poslednji imalac vrednosne isprave ima pravo na isplatu. Zbog svojih osobina bankarski akcept se
najčešće koristi u unutrašnjem i spoljnotrgovinskom prometu, sa najčešćim rokom dospelosti od 30
do 90 dana. Kamata na koju kupac ima pravo sastoji se iz dva dela jedan je iznos koji prodavac daje
kupcu na ime bankarskih troškova dok je drugi deo čist diskont. Poslovna banka kada akceptira
menicu i reeskontuje je kod centralne banke, ona tada dobija novčana sredstva u visini diskontovane
nominalne vrednosti kojom kreditira svog komintenta do roka dospeća. Kada dođe taj rok banka
otkupljuje bankarski akcept od donosioca i zadužuje račun svog komitenta.
           Prenošenje bankarskog  akcepta se obavlja indosamentom ili cesijom. Poslovna menica na
koju banka dodaje svoj akcept mora imati sledeće bitne sastojke: oznaka da je menica, neopziva
naredba da se isplati određena suma, naznačenje osobe ili pravnog subjekta koji treba da izvrši
plaćanje, rok dospeća,mesto isplate, potpis izdavaoca, oznaka akcepta ,potpis akceptanta, oznaka i
elementi trgovačke transakcije.
          Za razliku od eskontnog kredita, bankarskim akceptom banka ne daje svom komitentu ništa
već njegov dug pretvara u sopstveni koji će isplatiti o dospelosti menice koju je izdao njen komitent,
zatim se bankarski akcept kupuje i prodaje kao vrednosni papir na tržištu novca.

4.2.6. Komercijalni zapis

         Komercijalni zapis predstavlja krtkoročnu hartiju od vrednosti koju koriste privredni subjekti
kao   sredstvo   mobilizacije   finansijskih   sredstava.   Izdavalac   zapisa   se   obavezuje   da   će   isplatiti
određenu kamatu istekom roka na koji glasi ali pri tome ne pruža garanciju.
          Kada se prenosi indosamentom hartija može glasiti i na ime, a u ostalim slučajevima, ona glasi
na donosioca. Rok na koji se emituje hartija obično je od mesec do godine dana. Emituju ga velike
firme kojima se pretpostavlja solventnost. Da ne bi došlo do zloupotreba bonitet i rejting firme se
prethodno ispituju.
                   Komercijalni zapisi se izdaju zarad osiguranja likvidnih sredstava izdavača u uslovima
promenljive ravnoteže ali i za finansiranje kratkoročnih potreba.
Kupci komercijalnih zapisa najčešće su banke, finasijske organizacije, fondovi, preduzeća.