Pojam tržišta novca
Restriktivno gledano tržište novca obuhvata trgovanjem novca i kratkoročnim
hartijama od vrednosti, zatim kratkoročne kredite, kao i institucije i organizacije koje
osiguravaju ta sredstva a to su komercijalne banke, depozitne banke, berze za ovu
vrstu hartija od vrednosti, eskontne i diskontne organizacije, akceptno-kreditne
institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti tržišta novca, a ekstenzivno gledano
i tržište deviza i valuta može činiti deo tržišta novca.
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i značajnu ulogu u vođenju
poslovne politike banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Tržište novca omogućava centralnoj banci sprovođenje monetarno-kreditne
politike, regulisanje ponude i tražnje novca, brži opticaj finasijskih sredstava,
ostvarivanje ciljeve devizne politike, politike banaka, funkcionisanje kredtiranje
države, javnog duga, održavanje optimalne likvidnosti subjekata na tržištu kao i
banaka, odvijanje društvene reprodukcije sa što manje zastoja, privredni rast u celini.
Tržište novca je instrument u rukama pre svega centralne banke tj. poslovnih
banaka na kojem se ostvaruju neki od važnih parametara funkcionisanja finasijskog
tržišta čime se osigurava, poboljšava, razvija ekonomski rast, cena novca tj. kamata
regulisanje razvoja uplitanje u njegove tokove, tokove investiranja i slično.
Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu bankarskog
kapitala koji predstavlja izvor štednje,sa jedne strane, i njihovu transformaciju u
novčana sredstva, ubrizgana kao investiciona sredstva na tržištu kapitala. Iz tih
razloga možemo povući tanku liniju između tržišta novca, i finansijskih tokova u
privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer njihov uticaj i korelacija su nekada toliko
isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u ekonomskim tokovima sve ove
kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje makro tj. mikroekonomskih
subjekata.
Faktori koji utiču na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:
Nivo društvenog razvoja
Razvoj finansijskog sistema
Razvoj i kvalitet bankarskog sektora
4
Uloge i samostalnosti centralne banke
Razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca
Značaj i uloga kamatne stope
Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede
Stabilnost privrede i nacionalne novčane jedinice
Stepen restriktivnost monetarne politike
Razvoj i vrsta kratkoročnih hartija od vrednosti
Pravne države i poštovanja zakonitosti
Na tržištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim i terminskim
novcem, na primarnom i sekundarnom tržištu kratkoročnih hartija od vrednosti.
Terminski novac postoji na terminskom tržištu na kome se posluje sa hartijama od
vrednosti ili robom,u nekom budućem terminu, ali sa ugovorenim bitnim sastojcima
takvog ugovora
.
Na terminskom tržistu javljaju se razni subjekti. Subjekte koji
posluju za centralnu odnosno za poslovnu banku nazivamo dilerima, i dok jedni u ime
banke nude novac drugi pak taj novac traže na posudu, i taj momenat budućeg roka za
razliku od dnevnih operacija igra ključnu ulogu u kome svi subjekti računaju sa
izvesnom stabilnošcu na tržištu novca, i svaka oscilacija za obe strane može stvoriti
poslovne gubitke.
Centralna banka figurira kao faktor koji može uticati na tokove tržišta, ona
takođe svojim mehanizmima kreditno-monetarne politike utiče na novčane tokove tj.
na ponudu i tražnju novca ili kratkoročnih hartija od vrednosti, ali time i na likvidnost
bankarskog sistema i preko toga na privredu u celini. Kupovinom obveznica centralna
banka vrši povećanje depozita tj. novčane mase a njihovom prodajom ti fondovi se
smanjuju. Sve te operacije se obavljaju na tržišta novca a njihova uspešnost zavisi od
raznih faktora :
Stepena razvijenosti tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti
Stepena monetarnog suvereniteta centralne banke
Stepen saradnje centralne i poslovnih banaka
Visina zavisnosti poslovnih banaka od sredstava centralne banke
5
Novac
Novac se javlja u sistemu robne proizvodnje, a nije ga bilo u naturalnoj razmeni.
Pošto se svaka roba u procesu razmene može se zameniti za bilo koju drugu robu,
pokazuju da su robe ekvivalenti. Razmena određuje samo odnose cena, a jedinica
kojom se meri vrednost arbitarna, zavisi samo od dogovora. Slična situacija je kod
merenja težine.
Najstariji oblik novca je robni novac. Jedini određeni proizvod, najčešće plemeniti
metal kao što je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja vrednosti svih drugih
roba. U robno novčanom sistemu novčana jedinica, na primer dolar, definisana je
pravno kao izvesna količina zlata. Pošto se zlato moglo razmeniti u određenom
odnosu sa bilo kojom robom, ovim se definisala i cena u dolarima za svaku
pojedinačnu robu.
U robnom društvu se razvio sistem merenja i prenošenja vrednosti koji je nezavistan
od toga o kojoj se robi radi, a merilo je nađeno u novčanom obliku vrednosti.
Plaćanje se može obaviti u gotovom novcu u trenutku i na mestu gde je roba kupljena,
mada se danas može kupiti i na odloženo plaćanje. To je plaćanje na kredit.
Na osnovu razmatranje prirode novca kao društvenog odnosa može se izvesti
nekoliko važnih zaključaka o ulozi novca u ekonomskoj aktivnosti:
•
novčani oblik vrednosti različit i nezavistan od vrednosti robe je inherentan
sistemu razmene;
•
razvoj novca se odvija paralelno sa razvojem same razmene;
•
mada je novčani oblik vrednosti univerzalna karakteristika robne proizvodnje,
oblici novca su različiti promenjivi;
•
bez obzira da li postoji ili ne postoji novčana roba, postoji tendencija razvoja
hijerarhije obaveza različitih stepena prihvatljivosti- plaćanje agenata na jednom
nivou piramide zahteva izvršenja obaveza agenata na sledećem nivou obaveznosti.
7
