Seminarski rad
> Trziste novca i cena novca<
Predmet : Finansijska trzista i berze
Literatura
: Ekonomija kapitala i razvoja, dr Bogdan Ilic.,Berzanski i
bankarski menadžment, (prof.dr.ŽarkoRistić,dr.Slobodan
Komazec,dr.Aleksandar Živković)
Sadrzaj :
Trziste novca i kratkorocnih hartija od vrednosti
Organizacija i subjekti trzista novca
Instrumenti trzista novca
Kamata kao cena novca
Trziste novca i ravnoteza ponude i potrosnje novca
http://www.maturski.org
Trziste novca i kratkorocnih hartija od vrednosti
Razlikujemo : Primarno i sekundarno trziste novca.
Trziste novce kao segment finansijskog trzista predstavlja oblik kupovine i prodaje novca,
ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih hartija od vrednosti. Trziste novca kao deo
finansijskog trzista ima ima znacajnu ulogu u vodjenju poslovne politike preduzeca i banaka i
drugih finansijskih organizacija.
Novcano trziste je izlozeno velikim oscilacijama tako da se moze javiti nelikvidnost,
kontrakcija , nestabilnost, blokada i slicno.To su negativne pojave.Nasuprot postoje i
pozitivne pojave kao sto su optimalna likvidnost, stabilnost, elasticnost, smirenost, itd.
Trziste novca i mogucnost njegovog razvoja zavise od sledecih faktora:
Drustveno ekonomskog razvoja
Razvoja finansijskog sistema
Razvoja i kvalitet bankarskog sistema
Razvijenost institucija i instrumenata trzista novca
Kamatna stopa
Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti
Na trzistu novca se vrse bankarske operacije koje deluju na primarnom i sekundarnom trzistu
kratkorocnih hartija od vrednosti.
Posebnu funkciju na trzistu novca ima centralna banka. Ona odredjenim instrumentima utice
na likvidnost bankarskog sistema i privede u celini.
Bez trzista novca centralna banka ne bi mogla da sprovodi kreditno-monetarnu politiku.
Pored centralne banke i poslovnih banaka ucestvuju i druge finansijske organizacije,
specijalizovane poslovanje hartija od vrednosti.
Na ovom trzistu vrsi se prva emisija i prodaja kratkorocnih hartija od vrednosti.
Kupovina i prodaja ovih hartija od vrednosti, moze se vrsiti, videli smo, direktno i indirektno.
Kod direktnog metoda uspostavlja se odnos centralne i poslovnih banaka, kao odnos prodavca
i kupca.
Na sekundarnom trzistu moze se svaka hartija od vrednosti u svakom trenutku prodati i pre
isteka roka dospeca, i pretvoriti u njegov novac.
Cena kratkorocnih hartija od vrednosti na trzistu novca moze imati dva oblika :
Nominalana cena ili nominalna vrednost
Kuporodajana cena
Nominalna vrednost predstavlja iznos upisan na blanketu hartije od vrednosti.
Kupoprodajna cena se formira na trzistu novca.
Organizacija i subjekti trzista novca
U modernim privrednim sistemima pojavljuju se tri oblika organizacije trzista novca, a to su:
Institucionalizovano trziste novca
Neistitucionalizovano trziste novca
Trziste koje se pojavljuje kao kombinacija institucionalizovanih i
neistitucionalizovanih oblika trgovanja novcanim i likvidnim sredstvima.
