Tržište   novca   omogućava   centralnoj   banci   sprovođenje   monetarno-kreditne   politike,
regulisanje ponude i tražnje novca, brži opticaj finasijskih sredstava, ostvarivanje ciljeve
devizne politike, politike banaka, funkcionisanje kredtiranje države, javnog duga, održavanje
optimalne likvidnosti subjekata na tržištu kao i banaka,  odvijanje društvene reprodukcije sa
što manje zastoja, privredni rast u celini. Tržište novca je instrument u rukama pre svega
centralne   banke   tj.   poslovnih   banaka   na   kojem   se   ostvaruju   neki   od   važnih   parametara
funkcionisanja finasijskog tržišta čime se osigurava, poboljšava, razvija ekonomski rast, cena
novca tj. kamata regulisanje razvoja uplitanje u njegove tokove, tokove investiranja i slično.

Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu bankarskog kapitala koji
predstavlja izvor štednje,sa jedne strane, i njihovu transformaciju u novčana sredstva,
ubrizgana kao investiciona sredstva na tržištu kapitala. Iz tih razloga možemo povući tanku
liniju između tržišta novca, i finansijskih tokova u privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer
njihov uticaj i korelacija su nekada toliko isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u
ekonomskim tokovima sve ove kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje makro
tj. mikroekonomskih subjekata.

Faktori koji utiču na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost su:



Nivo društvenog razvoja



Razvoj finansijskog sistema



Razvoj i kvalitet bankarskog sektora



Uloge i samostalnosti centralne banke



Razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca



Značaj i uloga kamatne stope



Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede



Stabilnost privrede i nacionalne novčane jedinice



Stepen restriktivnost monetarne politike



Razvoj i vrsta kratkoročnih hartija od vrednosti



Pravne države i poštovanja zakonitosti

Na tržištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim i terminskim novcem, na
primarnom i sekundarnom tržištu kratkoročnih hartija od vrednosti.

Terminski novac postoji na terminskom tržištu na kome se posluje sa hartijama od vrednosti
ili robom,u nekom budućem terminu, ali sa ugovorenim bitnim sastojcima takvog ugovora.
Na terminskom tržistu javljaju se razni subjekti. Subjekte koji posluju za centralnu odnosno

Prof. dr Ž. Ristić i ostali „ Berze i berzansko poslovanje“, Viša poslovna škola Čačak, Beograd 2006.

Prof. dr Ž. Ristić i ostali „ Berze i berzansko poslovanje“, Viša poslovna škola Čačak, Beograd 2006. str. 94