1
UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
Master studije studenata
generacije 2015/16 godina
Seminarski rad iz predmeta "Finansijska trzista i institucije"
"TRŽIŠTE NOVCA U REPUBLICI SRBIJI"
Novi Sad Aleksandar Malešev
22.02.2016.god. Br.Indexa 20/15
2
Sadržaj :
Apstrakt...........................................................................................................................................3
Ključne reči......................................................................................................................................3
Uvod................................................................................................................................................4
Poglavlje br.1. POJAM TRŽIŠTA NOVCA....................................................................................5
2. PRINCIPI I KARAKTERISTIKE POSLOVA NA TRŽIŠTU NOVCA.................6
3. UČESNICI NA TRŽIŠTU NOVCA........................................................................8
4. PREDMET RADA TRŽIŠTA NOVCA.................................................................12
5. INSTRUMENTI TRŽIŠTA NOVCA U SRBIJI...................................................13
5.1 Državna obveznica i državni blagajnički zapis....................................................16
5.2 Blagajnički zapis centralne banke........................................................................17
5.3 Bankarska potvrda o depozitu - Depozitni certifikat...........................................17
5.4 Bankarski akcept..................................................................................................17
6. POSLOVNE OPERACIJE SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI TRŽIŠTA
NOVCA.................................................................................................................18
Zaključak........................................................................................................................................20
Literatura........................................................................................................................................21
4
Uvod :
Kada se susretnemo sa pojmovima tržišta novca i novčanog tržišta na prvi pogled
može nam se učiniti da se zapravo radi o istom tržištu. Međutim, u finansijskoj literaturi se
pravi razlika između tržišta novca i novčanog tržišta.
Postoje brojne karakteristike po kojima se vidi razlika između ovih tržišta.
Novčano tržište je širi pojam od pojma tržišta novca i vezuje se za ukupne novčane transakcije
jedne zemlje.
Jedna od osnovnih funkcija finansijskog tržišta jeste povezivanje subjekata privrednog
i društvenog života koji poseduju višak finansijskih sredstava, sa onim subjektima
kojima ta sredstva nedostaju.
Iz ove funkcije proizilazi da skoro svi učesnici privrednog i društvenog života mogu biti i
učesnici na finansijskom tržištu.
Širi koncept shvatanja finansijskog tržišta obuhvata sve subjekte društvenog života koji
na različite načine i u različitim odnosima učestvuju na finansijskom tržištu. Ovi subjekti
se mogu grupisati na: javni sektor, sektor privrede, sektor stanovništva i sektor subjekata
iz inostranstva.
Svaki subjekt, iz nekog od ova četiri sektora, može se naći kako na strani
ponude, tako i na strani potražnje na finansijskom tržištu, u zavisnosti od toga da li
poseduje višak ili manjak finansijskih sredstava.
Uloga javnog sektora, odnosno države, državnih institucija i javnih preduzeća na tržištu je veoma
velika jer je povezana sa svim ostalim.
Ukoliko se javni sektor nađe na strani tražnje za finansijskim sredstvima, to će
najčešće učiniti putem emisije hartija od vrednosti organa centralne vlasti, lokalne vlasti
ili državnih preduzeća.
Privredni sektor obuhvata veliki broj privrednih organizacija, vrlo različitih vlasničkih oblika,
veličine i poslovne orijentacije koje pripadaju različitim
granama delatnosti.
Ovaj sektor se na finansijskom tržištu javlja i na strani ponude i na strani
tražnje za finansijskim sredstvima.
Ukoliko se nađu na strani ponude privredni subjekti, u želji za profitom, investiraju viškove
finansijskih sredstava dok, kada su na strani tražnje, emituju svoje hartije od vrednosti i tako
dolaze do potrebnih sredstava za finansiranje svog poslovanja.
Sektor stanovništva je brojčano najveći, jer on okuplja veliki broj pojedinaca, koji imaju
mogućnost štednje na bazi pozitivne razlike između ostvarenih prihoda i tekuće
potrošnje.
Stanovništvo svoj višak finansijskih sredstava može plasirati na finansijsko tržište
putem banaka, odnosno tradicionalnom štednjom, ili ga može direktno ulagati u hartije od
vrednosti, odnosno odlučiti se za ulaganje sredstava u investicione fondove.
Pored ovako širokog pogleda na učesnike na finansijskom tržištu, postoji i uže
shvatanje.
Prema tom shvatanju sve učesnike bismo mogli da podelimo u dve grupe,
na nefinansijske i finansijske učesnike.
Razlika između ove dve grupe leži u osnovoj delatnosti samog učesnika, pa tako osnovna
delatnost nefinansijskih učesnika nije povezana sa finansijskim tržištem, već se samo na njemu
pojavljuju ukoliko imaju višak finansijskih sredstava ili im ona trebaju za finansiranje
poslovanja.
5
1. POJAM TRŽIŠTA NOVCA
Tržište novca je deo finansijskog tržišta, mesto susretanja ponude i tražnje za različitim
oblicima kratkoročne finansijske aktive, odnosno aktive čiji je rok dospeća kraći od jedne
godine.
Novčano tržište predstavlja ukupne novčane transakcije jedne nacionalne ekonomije.
Najznačajniji deo novčanog tržišta u okviru jedne nacionalne ekonomije predstavlja
međubankarsko tržište žiralnog novca i kratkoročnih hartija od vrednosti koje se u poslovnom
žargonu naziva tržištem novca,.
Njime se omogućava i obezbeđuje kupovina i prodaja međubankarskog žiralnog novca i
kratkoročnih hartija od vrednosti.
Ciljevi tako definisanog tržišta novca su mnogobrojni od kojih kao najvažnije treba spomenuti:
obezbeđenje i održavanje optimalne likvidnosti novčanog i kreditnog sistema zemlje,
zadovoljavanje tražnje za novčanim sredstvima subjekata tržišta i ostvarivanje dopunskih
prihoda banaka i drugih učesnika na njemu.
Osim toga ovim tržištem se obezbeđuju svi potrebni preduslovi da se, kroz cenu novca i
kratkoročnih hartija od vrednosti koja se formira u procesu funkcionisanja tržišta novca
uravnotežuje ponuda i tražnja novčanih sredstava kao osnovni postulat stabilnog tržišta i tržišnog
privređivanja.
Postoje nekoliko specijalizovanih tržišta koja funkcionišu u okviru njega i koja zajedno čine
njegov integralni deo. Jedno od najznačajnijih specijalizovanih tržišta je tržište novca čiji je
osnovni zadatak sadržan u ostvarivanju jedinstva i koordinacije osnovnih bankarskih principa
likvidnosti i rentabilnosti.
Iz tih razloga se i tržište novca, bez obzira na sličnosti ijednakosti sa novčanim tržištem, u
mnogome od njega razlikuje i to kako u formi, tako i u sadržini.
Tržište novca je prema tome, za razliku od novčanog tržišta koje je opšteg i znatno šireg
karaktera, organizovani mehanizam u institucionalnom smislu reči sa tačno utvrđenim
učesnicima, njihovim pravima i obavezama, defmisanim prostorom i vremenom funkcionisanja, i
regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju finansijske transakcije i tehnologija rada.
Učesnici na novčanom tržištu su svi subjekti finansijskog sistema jedne nacionalne ekonomije
dok su učesnici na tržištu novcajedino i isključivo za to posebno ovlašćene banke specijalizovane
posredničke fmansijske institucije i centralna banka.
Razlika između novčanog tržišta i tržišta novca je prepoznatljiva i u sadržini predmeta rada kao i
u obimu tržišnih transakcija.
Predmet rada novčanog tržišta je osim trgovanja viškovima novčanih sredstava i kratkoročnim
hartijama od vrednosti, što je predmet rada tržišta novca, još i trgovina gotovinom, devizno
tržište, uzimanje i davanje svih oblika i vrsta kredita tzv. kreditno tržište, eskontno i reeskontno
kao i lombardno i relombardno tržište novčanih sredstava.
Zbog svoje veličine, velikog broja fmansijskih transakcija na deviznom, kreditnom, eskontnom i
lombardnom tržištu , obim novčanih transakcija na novćanom tržištu je mnogo veći od obima
novčanih transakcija na tržištu novca i to za isti vremenski period i u okviru iste nacionalne
ekonomije.
