Seminarski rad iz ekonomije. Tema : TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA
SADRŽAJ :
UVOD 2
1. TRŽIŠTE RADA 2
1.1. TRAŽNJA PREDUZEĆA ZA IMPUTIMA PROIZVODNJE NA
KONKURENTNOM I MONOPOLSKOM TRŽIŠTU
2
1.2. TRAŽNJA ZA RADOM, IZVEDENA TRAŽNJA, TRANSFERNE ZARADE I
EKONOMSKA RENTA
3
1.3. PONUDA RADNE SNAGE – DOHODAK, DOKOLICA I
OPORTUNITETNI TROŠAK
6
1.4. GRANIČNI PROIZVOD RADA, VREDNOST GRANIČNIG PROIZVODA RADA I
MAKSIMIZIRANJE PROFITA – PRAKTIČNI PRIMER
7
2. TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA 12
2.1 FIZIČKI I FINANSIJSKI KAPITAL, ZEMLJIŠTE I
STOPA PRINOSA NA KAPITALNA DOBRA
12
2.2. TRAŽNJA I PONUDA ZA USLUGAMA KAPITALA I
VREDNOST MARGINALNOG PROIZVODA KAPITAL
A
12
2.3. ZEMLJIŠNA RENTA, PRIRODNI RESURSI I
KORISNIČKI TROŠAK
13
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 15
Page
1
Seminarski rad iz ekonomije. Tema : TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA
UVOD
Tržište rada je stalan proces u kome ljudi izražavaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje
znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti. To je pretpostavljeni "kvalitet" radne snage koga
poslodavci kupuju u odredenom obimu izraženom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje
će zaposliti. Kao što domaćinstva odnosno radnici nude svoj rad da bi sticali dohodak, tako i firme
traže radnike da bi mogli realizovati proizvodnju plana. Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi
između ponude i tražnje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa izrneđu radnika i poslodavaca je
uspostavljeni opšti nivo cene rada tj. nadnica (najamnina). Tržište rada je više nego bilo koje drugo
tržište konkurentno iz prostog razloga što se na njemu javlja najveći broj učesnika i to kako na
strani ponude tako i na strani tražnje.
U uslovima ekonomskih kriza cija je manifestacija recesija, traznja radne snage opada a ponuda
raste, pri cemu cena rada ne raste ili opada, sto karakterise period nakon 2008 god.
Drugo obelezje kriznih perioda predstavlja selidba investicionog kapitala u regione i zemlje sa
nizom cenom rada u proizvodnji i uslugama.
Tržište kapitala (dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom
aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se prevashodno trguje
dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima kapitala.
Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje investicije ili
reprodukcije.
U daljem tekstu pokušaćemo da analiziramo ova tržišta i dođemo da odgovora na mnoga druga
pitanja kao što su: tražnja za radom, ponuda radne snage, smanjenje graničnog fizičkog proizvoda
rada, uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala u kratkom i dugom roku i još mnogo toga.
1. TRZISTE RADA
1.1.TRAZNJA PREDUZECA ZA INPUTIMA PROIZVODNJE NA KONKURENTNOM I
MONOPOLSKOM TRZISTU
Neoklasična ekonomska teorija raspodele. Raspodela se svodi na teoriju razmene, odnosno
graničnu produktivnost inputa proizvodnje. Cena inputa proizvodnje se formira kao i cena bilo koje
druge robe, a od njihovih cena zavisi raspodela. Ovde je rec o graničnoj produktivnosti inputa
proizvodnje: zemlje, rada, kapitala. Kriva tražnje za pojedinim inputima određena je njihovom
graničnom proizvodnjom.Drugim rečima svaki input proizvodnje učestvuje u stvaranju bruto
domaćeg proizvoda, pa svakom inputu pripada i odgovarajući dohodak: radu najamnina, kapitalu
profit, a zemljistu renta. Pri tome: Najamnina je jednaka graničnom proizvodu rada, Profit
granicnom proizvodu kapitala, a Renta granicnom proizvodu zemlje.Granicni proizvod za radom i
prihod (kada je samo jedan input promenjiv), ako predpostavimo da je preduzece zaposlilo određen
broj radnika, a želimo da saznamo dali je isplativo zaposliti još jednog radnika, odgovor je samo
ako je dodatni (granični) autput tog radnika ( marginal product of labor – MP1) veci od njegovog
Page
2
Seminarski rad iz ekonomije. Tema : TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA
DL
traznja za radom
W 1
A
pri manjim zaradama traznja za radom je veca
B
W2
DL
zarada po satu
L1 L2
kolicina rada (sati po mesecu )
Grafikon 02.
Kada utvrde stopu produktivnosti koja donosi najveći profit, preduzeća se upućuju na tržište i
angazuju određenu količinu rada, opreme i sirovina. Tako količina resursa koju jedno preduzeće
kupuje zavisi od produktivnosti i od toga kolike se moguce plate očekuju u preduzeću. U tom
smislu, konstatujemo da je tražnja za proizvodnim inputima, uključujući rad, izvedena
tražnja.Izvedena tražnja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeća i troškova inputa, i iz njih je
izvedena.
Transferne zarade i ekonomska renta. Pojedine neproizvodne kategorije zadovoljni su platama koje
primaju, a možda bi se opredelili za ista zanimanja da imaju i manje plate. Zašto su oni toliko
plaćeni? Da bismo odgovorili na ovo pitanje potrebno je da razgraničimo transferne i ekonomsku
rentu. Krivu tražnje DL = VMPL čine zanimanja sa nadprosecnim platama, a kriva SL = AE
predstavlja ponudu sportista i drugih kategorija. Ova kriva je rastuca. Čak ako nadnica padne ispod
w*, pojedini i drugi će konkurisati i raditi svoj posao, kao i ranije. U osnovi, veće plate (nadnice)
privlače profesionalce, iako bi verovatno mogli da rade druge poslove.
Na tržištu inputa proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku izmedju plaćanja za input
proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Iznos koji
input prima je iznad transferne zarade neophodne da bi se on privukao da ponudi svoje usluge za
datu namenu. Pošto se svim radnicima plaća ista nadnica, ravnoteža se ostvaruje u tački E, pri
nadnici w*, a broj ponuđenih usluga rada sportista i drugih zanimanja je L*. Kriva ponude rada
različitih profesija je, u stvari,kriva pšrosečnih izdataka (troška - AE) pozitivnog nagiba, a tražnja za
radom različitih profesija je opadajuća kriva vrednosti graničnig troška.Ekonomska renta je
povezana sa inputom rada. Predstavlja razliku između isplaćenih plata w i minimalnog iznosa
potrebnog za unajmljivanje radnika odnosno transfernih zarada (polje 2 O,B,E,L). Tačka E u
proseku krive ponude rada i krive tražnje rada, predstavlja ravnotežnu platu. Polje E,B,w
predstavlja ekonomsku rentu koju su primili svi radnici.
Kriva ponude SL pokazuje transferne zarade koje industrija plaća da bi privukla druge kategorije.
Page
4
Seminarski rad iz ekonomije. Tema : TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA
Prvi, ali i drugi ljudi počevši od nule radili bi besplatno. Sa povećanjem nadnica od 0 do B povećala
bi se plata i drugih ljudi do tačke B, a da bi se ponuda povećala na L* mora da se plati nadnica w*.
Ako se npr. sportisti takmiče u prvoj kategoriji, radnici u industriji, onda svako od njih može primiti
različite plate.
SL / AE
Ekonomsa
renta
E
E
1
DL / VMPL
2
Oportunentni trosak ili transferne zarade
0
L
broj radnika
Grafikon 03.
Budući da nam kriva tražnje za radom raznih zanimanja pokazuje koja količina rada će biti
ponuđena pri svakom iznosu plate, minimalan potreban iznos za privlačenje i upotrebu L* jedinica
rada se nalazi na području E, L*, 0, B, ispod krive ponude, zatamnjeno područje 2, ulevo od
ravnoteže ponude rada L*, i predstavlja ukupne transferne zarade.
Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna plaćanja, neophodna da bi se
input angažovao za dati rad.
U uslovima savršene konkurencije, svi angažovani sportisti, radnici i drugi ljudi primaju platu w*
jer se tacka E nalazi na krivoj ponude SL / AE. To je iznos koji treba platiti poslednjem,
marginalnom ucesniku, radniku i drugim. Vrednost graničnog proizvoda poslednjeg sportiste u
prvoj ligi i drugih je u w*, budući da se tačka E nalazi na krivoj tražnje DL = VMPL. Pošto svi
dobijaju nadnicu w*, onda oni čija je zarada ispod w* zarađuju ekonomsku rentu, čist višak koji se
javlja zato što je w* potrebna nadnica da bi se privukao poslednji i ostali. Renta odražava razlike u
ponudi razlicitih kategorija, a ne njihovu produktivnost.
Budući da je ukupan iznos za isplatu plata jednak kvadratu 0, w*, E, L*, tj. ukupnom dohotku,
ekonomska renta (R) ostalih se nalazi unutar područja E, B, w*.
Važno je primetiti da bi, kada je kriva ponude savršeno elastična (horizontalna kriva) ekonomska
renta bila 0, pa bi w predstavljalo ekonosku rentu, čist bonus. Renta se pojavljuje samo ako je
ponuda donekle neelastičana.
Ekonomska renta povećava iznos koji input prima, a koji je iznad transferne zarade neophodne da bi
se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu.
Page
5
