Univerzitet u Beogradu
Ekonomski fakultet, Beograd
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: EKONOMSKA
STATISTIKA
Tema: Tržište rada i njegove karakteristike u Srbiji
Ime kandidata: Sarić Aleksandra 11/1151
Ime mentora: Dejan Šoškić
Beograd, 2015
2
SADRŽAJ
Uvodni deo........................................................................................................3
Osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada.............................................3
Radna snaga i izvori podataka o njoj................................................................5
Osnovni pokazatelji ( indikatori ).....................................................................5
Karakteristike zaposlenosti...............................................................................7
Kretanje zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda............................................7
Zaposleni prema sektorima...............................................................................8
Zaposleni prema tipu zaposlenja.....................................................................10
Ranjiva zaposlenost i zaposlenost u neformalnoj ekonomiji..........................11
Karakteristike nezaposlenosti.........................................................................11
Tipovi nezaposlenosti.....................................................................................12
Nezaposlenost prema starosti i nivou obrazovanja........................................12
Dugoročna nezaposlenost..............................................................................12
Zaključak........................................................................................................13
Literatura........................................................................................................14
4
spremna je da ga prihvati u skladu sa uslovima koji postoje na tržištu rada. Neaktivna osoba nije
zaposlena i ne treži posao.
2
To su lica koja mogu i žele da rade ali su obeshrabljena pa ne traže
posao, lica koja žele da rade ali ne mogu zbog školovanja, bolesti ili nekih drugih razloga, lica
starija od 75 godina i lica koja ne žele da rade. Iako je na izgled jednostavno razlikovati ova tri
statusa postoje ozbiljni praktični i metodološki problemi prilikom svrstavanja pojedinih osoba u
neku od ovih kategorija. Ti problemi mogu dovesti do iskrivljenih informacija o tržištu rada, bilo
da se radi o kretanjima na tom tržištu unutar jedne zemlje ili se vrše međunarodna poređenja.
Zaposleni i nezaposleni posmatrani zajedno čine raspoloživu radnu snagu jedne zemlje odnosno
predstavljaju grubu meru agregatne ponude rada. Ono što je zajedničko nezaposlenima i
neaktivnima je to što ne rade pa se ove dve grupe posmatrano zajedno koriste kao tehnički izraz
nezaposlenosti. Ukupno stanovništvo jedne zemlje teorijski predstavlja rezervoar radne snage ali
budući da je zakonom zabranjen rad dece samo osobe starije od 15 godina se smatraju
potencijalnom radnom snagom. Kao stanovništvo radnog uzrasta obično se obuhvataju osobe
starosti od 15 do 64 godine , mada potencijalnu radnu snagu čine svi stariji od 15 godina.
Eurostat i Međunarodna or ganizacija rada ipak preporučuju da se u potencijalnu radnu snagu ne
uključuju osobe starije od 74 godine.
Slika br 1. Struktura tržišta rada
Našli posao
Otkazi, otpuštanja
Novi ulasci Neuspešni ulasci
Penzije
Obeshrabreni
Izvor: D. Šuković, Tržište rada i ekonomske nejednakosti, Beograd, 2006, str 34.
2
Arandarenko, ( 2011 ), str.3.
Daje otkaz
i ide na
novi posao
ZAPOSLENI
NEZAPOSLENI
VAN RADNE SNAGE
5
Radna snaga i izvori podataka o njoj
Zaposleni i nezaposleni, odnosno radna snaga mogu se definisati na različite načine u zavisnosti
od izvora podataka. Istorijski posmatrano podaci o zaposlenima i nezaposlenima su se najpre
prikupljali u administrativnim registrima. Po ovim registrima osoba je zaposlena ako je
registrovana kao poslodavac, kao samozaposlena ili je registrovana kao zaposlena kod
poslodavca, a nezaposlena ako je kao takva registrovana od strane odgovarajuće javne službe za
zapošljavanje. Međutim administrativni registri ne daju pravu i potpunu sliku o stanju na tržištu
rada jer izostavljaju iz registra zaposlenih neformalno zaposlene, zaposlene po ugovorima o
delu, vrše duplo brojanje osoba koje imaju dva posla i sl. Registri o nezaposlenima često
uključuju u nezaposlene i neaktivne osobe, a desava se i da ne obuhvate nezaposlene koji iz
nekog razloga nisu registrovani. Zbog svega toga smatra se da se do informacija o kontigentima
na tržištu rada najbolje može doći anketama. Anketa o radnoj snazi danas predstavlja najvažniji
izvor podataka o radnom statusu stanovništva u zemljama širom sveta. Ove ankete sadrže dve
vrste podataka u zavisnosti od toga na kom konceptu se baziraju. Prvi koncept polazi od
subjektivne ocene osobe da li je zaposlena, nezaposlena ili neaktivna i osnovna prednost mu je
jednostavnost, a nedostatak nemogućnost međunarodnog poređenja podataka. Drugi koncept
polazi od stvarne, objektivne uključenosti pojedinca na tržištu rada koji je definisala
Međunarodna organizacija rada. Prema toj definiciji zaposleni su sva lica preko određene
starosne granice koja su radila neki plaćen posao najmanje jedan sat u toku posmatrane sedmice,
ili nisu radila ali su imala posao sa kog su odsustvovala
3
. Osnovna prednost ovog koncepta je
mogućnost međunarodnog poređenja podataka. U Srbiji se podaci za Anketu o radnoj snazi
prikupljaju na uzorku od 8000 domaćinstava ispitivanjem svih osoba starosti 15 i više godina o
njihovoj subjektivnoj oceni statusa na tržištu rada kao i o stvarnoj aktivnosti.
Osnovni pokazatelji ( indikatori )
Na osnovu osnovnih kontingenata stanovništva na tržištu rada moguće je definisati osnovne
pokazatelje tržišta rada kao njihove relativne izraze koji su korisni za međunarodna poređenja i
poređenja u vremenu unutar neke zemlje.
3
Krstić, Šoškić, ( 2012 ), str. 216.
