TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA
TRŽIŠTE RADA
Tražnja za radom, izvedena tražnja, transferne zarade i
ekonomska renta
Tražnja za radnom snagom
odnosno radom je količina rada koju su poslodavci
u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno nadnicama, u datom periodu.
Tržnja za radom je sveprisutna i očigledna po čemu svedoče mnogobrojni oglasi
za zapošljavanje u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci koji objavljuju
i plaćaju za ove oglase su spremni da zaposle određeni broj ljudi za određenu
platu.
Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje.
Izvedena tražnja
zavisi od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. Robama i uslugama
koje ti inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za proizvodima
tog rada.
U težnji da maksimiraju profit, preduzeća traže stopu produktivnosti po kojoj
granični prihod znači i graničnu cenu.
4
Kada jednom ustanove stopu produktivnosti koja donosi najveći profit, preduzeća
se upućuju na tržište i kupuju određenu količinu rada, opreme i sirovina. Tako
količina resursa koju jedno preduzeće kupuje zavisi od produktivnosti i od toga
kolike se realne plate očekuju u preduzeću. U tom smislu, kažemo da je tražnja za
proizvodnim inputima, uključujući rad, izvedena tražnja.
Izvedena tražnja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeća i troškova
inputa, i iz njih je izvedena.
Transferne zarade i ekonomska renta.
Vrhunski sportisti, pijanisti, političari i
drugi, prezadovoljni su visokim platama koje primaju, a možda bi se opredelili za
ista zanimanja da imaju i manje plate. Zašto su oni toliko plaćeni? Da bismo
odgovorili na ovo pitanje potrebno je da razgraničimo transferne i ekonomsku
rentu (ne treba je mešati sa dohotkom koji se ostvaruje po osnovu neke imovine).
Na slici 2, krivu tražnje DL = VMPL čine sportisti (fudbaleri), pijanisti, političari
i drugih, a kriva SL = AE predstavlja ponudu sportista i srugih ljudi. Ova kriva je
rastuca. Čak ako nadnica padne ispod w*, pojedini i drugi će nastupiti javno i
raditi svoj posao, kao i ranije. U osnovi, veće plate (nadnice) privlače
profesionalce, sportiste, političare, iako bi verovatno mogli da rade druge
poslove.
5
Kriva ponude
SL
pokazuje transferne zarade koje industrija plaća da bi privukla
sportiste, pijaniste i druge. Prvi pijanisti, ali i drugi ljudi počevši od nule radili bi
besplatno. Sa povećanjem nadnica od
0
do
B
povećala bi se sportista, pijanista i
drugih ljudi do tačke
B,
a da bi se ponuda povećala na
L*
mora da se plati
nadnica
w*.
Ako se sportisti takmiče u prvoj ligi, pijanisti u svojoj struci, radnici
u industriji, onda svako od njih može primiti različite plate.
Budući da nam kriva tražnje za radom raznih zanimanja pokazuje koja količina
rada će biti ponuđena pri svakom iznosu plate, minimalan potreban iznos za
privlačenje i upotrebu
L*
jedinica rada se nalazi na području
E, L*, 0, B,
ispod
krive ponude, zatamnjeno područje
2,
ulevo od ravnoteže ponude rada
L*,
i
predstavlja ukupne transferne zarade.
Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna
plaćanja, neophodna da bi se input angažovao za dati rad.
U uslovima savršene konkurencije, svi angažovani sportisti, radnici i drugi ljudi
primaju platu
w*,
jer se tačka E nalazi na krivoj ponude
SL = AE.
To je iznos
koji treba platiti poslednjem, marginalnom sportisti, pijanisti, političaru, radniku i
drugim. Vrednost graničnog proizvoda poslednjeg sportiste u prvoj ligi i drugih je
u
w*,
budući da se tačka
E
nalazi na krivoj tražnje
DL = VMPL.
Pošto svi
dobijaju nadnicu
w*,
onda oni pijanisti i drugi čija je zarada ispod
w*
zarađuju
ekonomsku rentu, čist višak koji se javlja zato što je
w*
potrebna nadnica da bi se
privukao poslednji sportista, pijanista i drugi. Renta odražava razlike u ponudi
sportista, radnika, pijanista i drugih, a ne njihovu produktivnost kao sportista,
pijanista i drugih. Budući da je ukupan iznos za isplatu plata jednak kvadratu
0,
w*, E, L*,
tj. ukupnom dohotku, ekonomska renta (R) od rada pijanista, radnika i
drugih se nalazi unutar područja
E, B, w*.
Važno je primetiti da bi, kada je kriva ponude savršeno elastična (horizontalna
kriva) ekonomska renta bila
0,
pa bi
w
predstavljalo ekonosku rentu, čist bonus.
Renta se pojavljuje samo ako je ponuda donekle neelastičana.
Ekonomska renta povećava iznos koji input prima, a koji je iznad transferne
zarade neophodne da bi se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu.
