Ekonomski fakultet
Univerziteta u Kragujevcu
Predmet: Makroekonomska analiza
Seminarski rad
Tržište rada u ekonomskoj teoriji
Mentor: Kandidat:
Prof. dr Gordana Marjanović
Kragujevac, decembar 2016.
4
TRŽIŠTE RADA PREMA KLASIČNOJ TEORIJI
Klasična teorija polazi od pretpostavke da su cene i nadnice potpuno fleksibilne. Tražnja za
radom je određena graničnom produktivnošću rada, a ponuda rada u ovom modelu je rastuća
funkcija realnih nadnica.
Slika 1: Klasično tržište rada
1
Tražnja za radom je ekvivalentna graničnoj produktivnosti rada a ponuda je rastuća funkcija
relane nadnice. Na slici se vidi da je ravnotežna realna nadnica, na ordinati ostvarena na proseku
krive ponude i krive tražnje rada. Ujedno ova tačka preseka na x osi određuje nivo zaposlenosti,
N
0
i on odgovara punoj zaposlenosti. Ako bi realna nadnica bila iznad ravnotežne nezaposlenost
bi bila jednaka veličini od tačke A do tačke B. Između radnika bi konkurencija smanjila
nominalnu najamninu i ponovo uspostavila punu zaposlenost, N
0
. Frikciona i voljna
nezaposlenost su moguće pri ovom nivou nadnica i zaposlenosti.
1
Stаnković K. :
Ekonomske doktrine
, Ekonomski fаkultet, Krаgujevаc, 2009.
5
KEJNZIJANSKO TRŽIŠTE RADA
U odnosu na klasičnu teoriju potpuno drugačije objašnjava tržište rada, jer su polazne
pretpostavke potpuno drugačije. Nadnice i cene su rigidne.Od kretanja na tržištu finalnih
proizvoda zavisi i kretanje na tržištu rada. Pregovara se o ivou nominalnih nadnica. Postoji
nevoljna nezaposlenost.
Slika 2: Kejnzijansko tržište rada
2
Kejn smatra da radnici nude rad na osnovu nominalne nadnice. Kriva rada na slici je
horizontalna sve do tačke pune zaposlenosti N*. Vrednost marginalnog produkta predstavlja
tražnju za radom ( D
N
=MP*P
0
). Kriva ponude rada pokazuje da pri nominalnoj nadnici W
0
na
ordinati ponuda rada je N*, ostvarena zaposlenost je u tački preseka sa tražnjom rada D
N
na
nivou N
0
.Od tačke A do tačke B razliku možemo nazvati nevoljna zaposlenost, tržište rada je u
ravnoteži. Kako bi se povećala zaposlenost potrebno je da se poveća tražnja za radom i pomeri
kriva tražnje rada na D'
N
. To je moguće kroz povećanje agregatne tražnje. Agregatna tražnja
predstavlja izdatak svih kupaca za bilo koji nivo agregatne zaposlenosti, tj to je veza između
broja zaposlenih N i sume potrošnje i investicija.
2
Stаnković K. :
Ekonomske doktrine
, Ekonomski fаkultet, Krаgujevаc, 2009.
