- Seminarski rad iz Osnova ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA -
Univerzitet u Prištini
Ekonomski fakultet
Kosovska Mitrovica
„ Tržište radne snage“
SEMINARSKI RAD
Student:
Danka Bajić 01/2016
Čačak, 2016.god.
- Seminarski rad iz Osnova ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA -
Univerzitet u Prištini
Ekonomski fakultet
Kosovska Mitrovica
„ Tržište radne snage“
SEMINARSKI RAD
Mentor:
Student:
Doc. dr. Vladimir Kostić
Danka Bajić 01/2016
Čačak, 2016.god.
- Seminarski rad iz Osnova ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA -
1
1.UVOD
Da li ste se zapitali zašto jedan diplomirani stručnjak zarađuje od 500 do 800 evra,
dok neko sa diplomom srednje škole zarađuje samo od 150 do 400 evra, dok je recimo
predsednik kompanije
Volt Dizni
koji je 2001. godine bio na polovini svog desetogodišnjeg
ugovora do tada primio oko 771 milion dolara? Koliko zarada zavisi od preduzeća da
preduzeća? Sve to se zabravo formira na tržištu i upravo je tržište to u kome možemo
pronaći odgovore na ova kao i mnoga druga pitanja
.
Rad, u svojim različitim formama, predstavlja posebnu, odnosno, specijalnu vrstu
robe; to je roba u kojoj se ogleda lični interes svakog čoveka. Zarada (nadnica) je cena po
kojoj poslodavac kupuje ovu vrstu robe. Na tržištu savršene konkurencije ova cena, slično
cenama i na ostalim robnim tržištima, determinisana je ponudom i tražnjom za radnom
snagom.
Tržište je stalan proces u kome ljudi izražavaju potrebu da rade, nude svoju radnu
snagu, svoje znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti. To je pretpostavljeni "kvalitet"
radne snage koga poslodavci kupuju u odredenom obimu izraženom u broju radnih sati,
odnosno broju radnika koje će zaposliti. Kao što domaćinstva odnosno radnici nude svoj
rad da bi sticali dohodak, tako i firme traže radnike da bi mogli organizovati proizvodnju.
Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između ponude i tražnje za radnom snagom.
Rezultat tog odnosa izrneđu radnika i poslodavaca je uspostavljeni opšti nivo cene rada tj.
Nadnica (najamnina). Tržište rada je više nego bilo koje drugo tržište konkurentno iz
prostog razloga što se na njemu javlja najveći broj učesnika i to kako na strani ponude tako
i na strani tražnje.
U daljem tekstu pokušaćemo da analiziramo i da odgovorimo na pitanja šta su:
tražnja za radom, ponuda radne snage, granični proizvod rada, ravnotežna cena rada,
diferencijacija zarada.
