svetsko tržište predstavlja tržište svih zemalja sveta, pri cemu svetsku ponudu, odnosno
tražnju, sačinjavaju ukupna ponuda, odnosno tražnja proizvoda ili usluga svih zemalja
sveta

2)Sa aspekta tržišnih sturktura može se izvesti podela na perfektno (tržište neograničene,
potpune konkurencije) i imperfektno tržište (tržište ogranicene konkurencije).

Perfektno tržište karakterise razmena po tržišnim cenama koje se obrazuju kao sinteza postojećih
odnosa ponude i tražnje. Zbog velikog broja učesnika, kako na strani ponude, tako i na strani
tražnje, niko od njih svojim individualnim postupcima ne može uticati na promenu tržišnih cena.
Za mnoge ekonomiste XIX veka tržište perfektne konkurencije je bilo ideal. Medjutim, stvarno
stanje na tržištu znatno odstupa od takvog tipa tržišta i predstavlja smesu konkurencije,
monopola i oligopola.

Imperfektno tržište karaktrišu: ograničenost konkurencije, sto dovodi do snažnijeg uticaja
ponudjača, odnosno kupaca na proces formiranja tržišnih cena, diferenciranje proizvoda i cena
iste namene, tako da se isti proizvod i usluge iz potpuno indenticnih uslova i koji bi trebalo da se
realizuju po jednakim prodajnim cenama, prodaju i kupuju po različitim cenama.

3)Sa aspekta marketinga relevantna je podela tržišta na tržište lične potrošnje i tržište proizvodno
– uslužne potrošnje.

Tržište lične potrosnje čine potrošači , proizvodjači i institucije koje obezbedjuju dobra i usluge
za zadovoljenje individualnih potreba. Domaćinstvo je ovde osnovni nosilac tražnje i ponude.
Tržište proizvodno – uslužne potrošnje čine potrošači, proizvodjaci i institucije koji, svi zajedno,
obezbedjuju ponudu i realizaciju proizvoda ili usluga za zadovoljenje proizvodno – uslužnih
potreba kolektivnih potrošača. Subjekti iz oblasti privredne i neprivredne delatnosti su osnovni
nosioci tražnje i ponude.

4)Sa stanovišta predmeta kupoprodaje postoje sledeće vrste tržišta:



tržište roba i usluga



tržište faktora proizvodnje ( kapital, rad, zemlja )



tržište novca i hartija od vrenosti.

Tržište novca

– Predstavlja deo finasijskog tržišta na kome se stavlja u promet kapital radi

oplodnje u vidu kamate. Deli se na: tržište kratkoročnog i dugoročnog zajmovnog kapitala.
Kod kratkopročnog zajmovnog kapitala vrsi se promet novca koji sluzi za tekuće potrebe u
procesu reprodukcije, a kod dugoročnog zajmovnog kapitala trazi se i nudi novac za unapredjenje
i proširenje materijalne osnove rada. Ovaj kapital se koristi za investicije, a glavni izvor je
akomulacija. Učesnici na ovom tržištu mogu biti direktni (banke i druge finansijske organizacije
koje imaju svoje žiro račune kod centralne banke ) i indirektni ( sva druga pravna lica koja imaju

svoj žiro račun kod direktnih učesnika na tržištu novca ). Tržište novca moze biti institucionalnog i
neistitucionalnog karaktera.

Tržište kapitala

– Deli se na bankarsko i berzansko tržište. Na bankarskom tržištu izmedju

vlasnika kapitala ( zajmodavca ) i dužnika uspostavljaju se kreditni odnosi. Na berzanskom tržištu
vrsi se kupovina i prodaja obveznica, akcija i hartija od vrednosti. Berzansko tržište se deli: na
primarno, sekundarno i tercijarno tržište. Na primarnom tržištu vrsi se promet i plasman
novoemitovanih akcija (akcionarska drustva ). Sekundarno tržište kapitala organizuje se sa ciljem
da se na njemu obavlja promet vec izdanih akcija, a na tercijarnom tržištu kapitala posluju
brokerske firme, koje u prometu sa hartijama od vrednosti ne zele da posrednicima na tržištu
placaju bilo kakvu proviziju.

Tržište radne snage

– Cena radne snage se ne odredjuje samo od odnosa ponude i tražnje, već i

od velikog broja drugih faktora. Na ovom tržištu su suprostavljeni interesi radnika i poslodavca.
Na tržištu radne snage nije moguce formirati najamninu kao cenu radne snage na onom nivou koji
bi omogućio da ne postoji visak ponude rada nad tražnjom. Za ovo tržište je karakteristično da
postoji nezaposlenost. Tako na ovom tržištu postoji asimetricnost u kretanju najamnine, koja se
ogleda u bržem porastu najamnine od povećanja tražnje za radnom snagom u uslovima
privrednog razvoja i sporijem padu najamnine u odnosu na smanjenje tražnje za radnom snagom
u uslovima usporavanja privredne aktivnosti.

2.Tržište radne snage

Uvođenje i razvoj tržišne privrede dovelo je do formiranja institucije - tržište radne snage.

Tržište radne snage može da se analizira i shvati u kontekstu funkcionisanja tržišne privrede u
celini. Ona obuhvata:



tržište roba,



tržište kapitala,



tržište radne snage.

koji funkcionišu kao nedeljiva celina.Tržište je splet međusobnih odnosa ponude i tražnje. Jedna
od osnovnih karakteristika tržišta jeste konkurentnost, odn. na tržištu trajno opstaju samo oni koji
su bolji od drugih, a to znači da se neprestanovodi konkurentska utakmica robe, kapitala i radne
snage. Tržište radne snage ima svoje specifične karakteristike u odnosu na ostala dva tržišta, što
proističe izčinjenice da radna snaga nije samo objekat, već i subjekat koji aktivno učestvuje i utiče
na kreiranje tržišta radne snage. Reč je o ljudima sa svojim ciljevima, vrednostima i obrazovanjem.
Na tržištu radne snage deluje opšti zakon ponude i tražnje.



Ukoliko je tražnja radne snage veća od ponude, dolazi do povećanja broja
zaposlenih i povećava senjihova zarada.