VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI SAD
TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA I KAMATNA STOPA
(Seminarski rad iz nacionalne ekonomije)
Mentor:
Student:
Prof.dr Dejan Đurić
Sanja Dmitrašinović
Asistent:
119/14fr
Jelena Obradović
Novi Sad 2015.
SADRŽAJ:
Uvod............................................................................................................................................1
1.Tržište, ponuda i tražnja za novcem..........................................................................................2
2.Kamatna stopa i ravnotžna kamatna stopa...............................................................................3
3.Vrste kamatnih stopa.................................................................................................................6
4.Modeli obračuna kamatnih stopa..............................................................................................8
Zaključak.................................................................................................................................9
Literatura..............................................................................................................................10
4
1.Tržište,ponuda i tražnja za novcem
Ponuda kreditnih sredstava potiče od građana koji žele da uštede deo svojih prihoda ,
da bi trošili više u budućnosti, odnosno da bi svojoj deci ostavili nasledstvo, ili
obezbedili sebi penzionerske dane i sl. Štednja
im omogućava da ravnomerno
rasporede svoju potrošnju kroz svoj životni ciklus.
Tražnja za novcem određena je potrebama onih građana koji žele da potroše više od
svog trenutnog dohotka.Takođe i preduzeća ispolavaju tražnju za novčanim
sredstvima jer ulažu u projekte s pozitivnom neto sadašnjom vrednošću što
podrazumeva da očekuju viši prinos na projekat od oportinuitetnog troška sredstava,
odnosno od kamatne stope .Ulaganja preduzeća
, takođe su važan izvor tražnje za
novcem kao i zaduživanje države na domaćem i stranom tržištu.
Tržište na kojem oni koji žele da štede nude svoja sredstva onima koji žele da pozajme
sredstva radi invenstiranja, nazivamo tržište novca , odnosno tržište kreditnih ili
zajmovnih sredstava.
Na ovom tržištu kamatna stopa se usklađuje radi uravnoteženja ponude i tražnje za
novcem.Ponuda novca ili zajmovnih sredstava potiče iz nacionalne štednje (privatna i
javna štednja), dok tražnja potiče od domaćinstava , preduzeća i države .
Tržište zajmovnih sredstava predstavlja tržište na kojem oni koji štede nude ta
sredstva onima kojima sredstva nedostaju , a žele da investrijaju ta sredstva.
2.Kamatna stopa i ravnotežna kamatna stopa
Kamatna stopa je finansijski prinos na novčane fondove ili godišnji prinos na
pozajmljene fondove.
Kada novac oročavamo u banci , dobijamo kamatu.Na primer, ako je kamatna stopa
15%, a uložili smo 1500 €, za godinu dana dobićemo 1725€. Dodatni 225 € od 1.500€
predstavlja godišnju kamatu na pozajmljenih 1.500 €. Kamatna stopa se zaračunava na
finansijski kapital (glavnicu) kao X procenata na godinu dana. Kamatna stopa je
plaćanje nadoknade za upotrebu novca . Kamatna stopa je iznos koji se plaća u jedinici
vremena . Drugim rečima, ljudi moraju da plate što su došli u priliku da mogu da
pozajme novac.Dakle, trošak pozajmljivanja novca, meren, na primer, u dinarima, po
godini na jedinicu posuđenog novca, jeste kamatna stopa.
Kamatna stopa se izračunava kao utvrđena cena kreditnih (zajmovnih) fondova za
godinu dana na kapitalnu vrednost 100, odnosno :
r = k/ KS × 100
