Uvod
Klimatske promene su jedan od najvećih i najozbiljnijih izazova za planetu – čovečanstvo,
čovekovu okolinu i svetsku ekonomiju. Sada postoje evidentni naučni dokazi da visoka
koncentracija gasova u atmosferi koji prouzrokuju efekat staklene bašte jesu razlog za globalno
otopljavanje.
U prvom delu rada definisaćemo klimatske promene kao i uzroke i posledice koje nastaju
njihovom pojavom.
Drugi deo rada se odnosi na uticaj klimatskih promena na prirodne resurse. U ovom delu smo
pojedinačno istražili uticaj klimatskih promena na vodu, vazduh i zemljište. Takođe, u drugom
delu su prikazani efekti klimatskih promena u Srbiji.
Poslednji deo se odnosi na studiju slučaju, u kojoj je prikazana analiza uticaja klimatskih
promena na poljoprivredu. Odluka autora je bila da se fokusira na ovu granu privrede, iz razloga
što je najizraženija i pod najvećim uticajem klimatskih promena.
III
I POGLAVLJE
1. Klimatske promene
Kako bismo mogli da počnemo sa razmatranjem osnovnih pojmova o klimi, potrebna nam je
definijica ovog pojma. Možda je najbolje uzeti definiciju Međuvladinog Panela za Klimatske
Promene (
Intergovernmental Panel on Climate Change
– IPCC):
"
Klima u užem smislu je uobičajeno definisana kao "prosečno vreme", ili strože, statistički opis
srednjih vrednosti i varijabilnosti značajnih količina preko perioda vremena u opsegu od
nekoliko meseci do nekoliko hiljada ili miliona godina. Klasični period je 30 godina, po definiciji
Svetske Meteorološke Organizacije (World Meteorological Organisation – WMO). Ove količine
su najčešće površinske promenljive kao što su temperatura, padavine i vetar. Klima u širem
smislu je stanje, uključujući statistički opis, klimatskog sistema.
"
2
Sama reč klima potiče od starogrčke reči
κλίμα, koja ima isto značenje u kojem se i danas koristi.
Jednu drugu definiciju je dao Rubinstein (Rubinštajn) godine 1952. Po njoj klima je "
prosek
karakteristika vremenskih procesa, koji su prouzrokovani sunčevim zračenjem, osobinama
podloge i atmosferskom cirkulacijom koja je zavisna od njih"
. Dakle, i ovde se klima definiše kao
"prosečno vreme", ali se posebno definišu i razlozi klimatske raznovrsnosti Zemlje. Ovim kaže
sledeće: da su zračenje Sunca, albedo i temperaturna provodljivost tla ili morske struje drugačije,
i klima bi zasigurno bila drugačija.
Neke definicije klime ističu da se radi o klimi planete Zemlje, tako da se klimatologija, nauka
koja proučava proces formiranja klime ograničava na proučavanje Zemljine klime. Ovo znači da
se klimama drugih nebeskih tela (npr. Mars ili Jupiter) bave egzoklimatologija, nauka o klimama
nebeskih tela, i naravno, astronomija.
Osim meteoroloških i klimatoloških definicija klime postoji i biološka i geografska definicija. Po
biološkoj definiciji, klima je je kompleks klimatskih uslova koji sa drugim činiocima neke
određene sredine određuju postojanje, razvitak, razmnožavanje i premeštanje živih organizama.
Po geografskoj definiciji, klima je skup atmosferskih stanja koja vladaju na određenoj površini
Zemlje. Klima se proučava preko posmatranja njenih elemenata, činilaca i modifikatora.
Klima je osnovni prirodni resurs. Klima je "produkt" klimatskog sistema. Klimatski sistem je
složeni dinamički sistem koga čine atmosfera, hidrosfera, litosfera, kriosfera, biosfera i njihove
međusobne interakcije. Definiše se kao prosečno stanje atmosfere za određeni vremenski interval
i najčešće za određenu geografsku oblast. Opis prosečnog stanja atmosfere podrazumeva širok
opseg promenlјivih (atmosferski pritisak, temperatura vazduha, oblačnost, padavine, sunčevo
zračenje, vetar, ...). Temperatura i padavine su najvažniji klimatski elementi.
3
2
Preuzeto: Vuruna M., Bakrač S., Lješević M., (2012): „Zaštita životne sredine“, Medija centar Odbrana, Beograd,
str 89
V
Promena klime
ili
klimatska promena
je svaka dugotrajna i značajna promena “prosečnog
vremena” u određenoj regiji. Pod prosečnim vremenom se podrazumevaju prosečne temperature,
padavine i izmena vetrova. Promena klime može sadržati promene u varijabilnosti prosečnog
stanja atmosfere, čiji raspon može iznositi decenije, ali i milione godina. Uzrok tim promenama
mogu biti dinamični procesi na Zemlji, eksterni faktori kao što su varijacije u intenzitetu
sunčevog svetla i, u najnovije doba, ljudska aktivnost.
Globalno zagrevanje je prisutno u celom sistemu ali je izražajnije iznad kopna. Intenzivnije je na
severnoj hemisferi, a intenzitet mu raste sa porastom geografske širine. Višedecenijski podaci
dobijeni sistematskim meteorološkim merenjima jedini pružaju mogućnost ocenjivanja sadašnjeg
stanja i njegovog poređenja sa prethodnim periodima.
Izražen trend rasta temperature vazduha prisutan je na celom području Srbije. Po podacima posle
1991. u celoj Srbiji je prisutan rapidan porast temperature. Za prosečne letnje temperature u Srbiji
je karakteristično da je leto 2007. bilo 18. uzastopno leto sa temperaturom većom od proseka. U
Smederevskoj Palanci je 24. jula 2007. godine izmerena temperatura vazduha od čak 44.9 ºC,
to je apsolutni rekord maksimalne temperature vazduha u Srbiji.
4
Klimatski sistem je komplikovan i može da reaguje na uticaje na mnoge načine. Značajan faktor
koji utiče na klimu je količina ugljeng dioksida u atmosferi. Što više ugljen dioksida, sve je
toplije. Atmosferske količine ugljen dioksida su se povećale za više od 30 procenata, što je
doprinelo da je na Zemlji od kraja 19. veka, postalo toplije pola stepena. To se desilo od kada su
ljudi počeli koristiti ugalj. Ubrzo nakon toga počela je upotreba automobila na benzin i kotlova
na naftu.
Ako se temperatura poveća za 2-6°C u toku 21. veka, što Komisija za klimatske promene
Ujedinjenih nacija predviđa da je moguće, površina mora može da se poveća za skoro jedan
metar. Milioni ljudi mogu oslabiti zdravstveno, a insekti i bolesti se mogu lakše prenositi. Pristup
pitkoj vodi može biti slabiji i neke biljke i životinje mogu iščeznuti.
5
Osim toga povećani efekat staklene bašte može dovesti do ekstremnih vremenskih nepogoda sa
olujama, kišom i poplavama. U drugim izloženim delovima sveta suša može izgnati ljude na
masovna izbeglištva. Preduzeća bi zadobila velike ekonomske gubitke, što bi dalje uticalo na celi
svet.
Ovu promene klime možemo zaustaviti ako smanjimo upotrebu uglja, nafte, benzina i dizela. Da
bi se to postiglo potrebne su velike promene.
Sve zemlje će takođe biti prinuđene da umanje ispuštanje zagađujućih gasova u atmosferu i
investiraju u novu tehniku koja nije štetna za životnu sredinu. Zato se svetske nacije redovno
sastaju poslednjih godina i donose važne odluke. Zajedno možemo ograničiti porast temperature
u 21. veku.
3
Prema kriterijumu: Savić I., Terzija V., (2001); „Ekologija i zaštita životne sredine“, Zavod za udžbenike, Beograd,
str 41
4
Prema kriterijumu:
http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_temp_rezim.php
, pristup
27.09.2016, 23:15
5
Preuzeto:
http://www.epodzaci.org/2013-07-01-20-48-56/voda-zemlja-biljke-zivotinje
, pristup 27.09.2016, 23:22
VI
Slika 2:
Procena porasta temperature do kraja veka u Evropi, IPCC 2001.
9
Za razliku od temperature, čiji se rast očekuje u celoj Evropi, promene padavina su složenije.
Ipak, postoji izražena saglasnost u procenama da će doći do smanjenja letnjih padavina u podruju
Mediterana, Slika 7. Po ovakvim procenama neka naša područja će tokom leta imati manje
padavina i za 20%. Težinu ovog gubitka možemo sagledati kroz podsećanje da i sada mnoge
poljoprivredne kulture puno zavise od raspodele padavina unutar vegetacione sezone. Procene
promene temperature i padavina do kraja ovog veka za područje Srbije, izvedene različitim
modelima prikazane su na Slici 2.
9
Preuzeto: Popović T., Radulović E., Jovanović M. (2005): „Koliko nam se menja klima, kakva će biti naša buduća
klima?“, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine,str 23
VIII
