УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У БИЈЕЉИНИ

СМЈЕР ПРЕДШКОЛСКО ОБРАЗОВАЊE

Тумачење дјечијег цртежа у предшколским

установама у настави ликовне културе

ЗАВРШНИ РАД

Ментор:
Проф. Миладин Лукић

академски сликар

Кандидат:

Лукић Далибор

Инд. бр.: 10/10-в

Бијељина, септембар, 2013. година

Тумачење дјечијег цртежа у предшколским установама у настави ликовне културе

Педагошки факултет Бијељина, Смјер предшколског образовања

С а д р ж а ј :

Увод

................................................................................................................................................................................................................

1. Однос психологије и умјетности

....................................................................................................................

2. Историја проучавања дјечијих цртежа

..................................................................................................

2.1. Стадијуми развоја дјечијег цртежа

...............................................................................................

2.2. Цртеж као техника психодијагностичке процјене

........................................................

3. Елементи цртежа који се анализирају као одраз развијености дјетета

............

3.1. Проучавање процеса израде цртежа

............................................................................................

3.2. Знакови упозорења на дјечијем цртежу

...................................................................................

3.3. Дјеца и њихов ликовни материјал

.................................................................................................

3.4. Разлике у цртежима условљене полом дјетета

.................................................................

3.5. Дјечији цртеж као феномен пројекције

....................................................................................

4. Фазе развоја дјечијег цртања

........................................................................................................................

4.1. Фаза шкрабања

..................................................................................................................................................

4.1.1. Неконтролисано шкрабање

............................................................................................

4.1.2. Контролисано шкрабање

...................................................................................................

4.1.3. Именовање шкработина

.....................................................................................................

4.2. Предшематска фаза

.......................................................................................................................................

4.3. Фаза симболичког цртања

.....................................................................................................................

4.4. Визуелни реализам

.........................................................................................................................................

4.5. Реалистички цртеж

........................................................................................................................................

5. Линије као израз дјечијег живота

.............................................................................................................

5.1. Линије

...........................................................................................................................................................................

5.1.1. Шарање

................................................................................................................................................

5.1.2. Мрље

.......................................................................................................................................................

5.1.3. Кружеће линије

............................................................................................................................

5.1.3.1. Отворене линије

...................................................................................................

5.1.3.2. Затворене линије

..................................................................................................

5.1.4. Праве линије

...................................................................................................................................

5.1.4.1. Водоравне линије

................................................................................................

5.1.4.2. Окомите линије

.....................................................................................................

Тумачење дјечијег цртежа у предшколским установама у настави ликовне културе

Педагошки факултет Бијељина, Смјер предшколског образовања

УВОД

Због недостатка адекватне вербалне елоквенције, дјеца најчешће нису сама

способна да оно што осјећају изразе ријечима, и зато је цртеж најбољи начин да се
сазна шта дјеца мисле и проживљавају, тврде еминентни психолози.

Цртеж представља најслободнији и најспонтанији начин изражавања дјеце, али

им истовремено помаже да се развијају, сазријевају и спознају свијет око себе. Искусни
психолози често користе цртеж умјесто разговора, јер тврде да се из њега врло лако
може уочити да ли дијете има неки проблем, шта га оптерећује, чега се плаши, шта
жели, и чему се нада.

Слика 1. Маша, 5 година и 6 мјесеци – цртеж на тему ''Моја породица и ја''

Може се са сигурношћу рећи да цртање и сликање спадају у основне облике

изражавања дјечије личности. Због тога су цртежи посебно интересантни за оне који
желе да боље упознају дијете и његов душевни развој. Дијете често у цртежу изражава
оно што не умије да каже усмено, или га у томе омета околина. Зато је дјечији цртеж
значајно   средство   за   изражавање   и   ослобађање   дјечијих   потреба   и   мисли.   С   друге
стране, проблем се јавља око тумачења дјечијих цртежа. Тешко је објаснити дјечији
цртеж,   јер   одрасли   у   то   објашњење   уносе   своје   идеје,   дакле,   субјективне   елементе.
Почетком 20. вијека је проблем тумачења дјечијих цртежа подстакао многе педагоге,
психологе,   педијатре   и   ликовне   умјетнике   да   изучавају   специфичности   код   дјечијег
ликовног изражавања које би биле у вези са личношћу дјетета, његовим узрастом и
нивоу интелектуално-моторичког развоја.

Наравно, треба поменути и то да дјеца никада не цртају објекте онаквима какви

они заправо јесу, већ онако како их доживљавају. Цртеж може да представља начин
комуникације са одраслима, посебно са родитељима, или браћом и сестрама.

Тумачење дјечијег цртежа у предшколским установама у настави ликовне културе

Педагошки факултет Бијељина, Смјер предшколског образовања

У оквиру овог завршног рада, видјећемо да је нарочито важно како дијете црта

ликове, односно људе

, дрвеће

и куће

, какве линије вуче

, које боје користи

...

Начин на који дијете црта људе говори о његовој интелигенцији, развоју

интелектуално-моторичких особина, али и о томе како себе доживљава у корелацији
неких односа – конкретно, уколико појачава неке дијелове тијела нацртаног лика, то
може значити да има проблем у комуникацији са том особом, или ако, на примјер, црта
себе без неког дијела тијела, врло је вјероватно да жели од нечега да се заштити.
Подразумијева се да анализу треба препуштати стручњацима, и не треба пратити сваки
детаљ који дијете нацрта, јер понекад дјеца у вртићу цртају у групи, и од вршњака
усвајају одређене облике или боје. Врло је важно не стајати изнад дјетета док оно црта,
а не би се требало ни испитивати, нити му помагати. Предшколску дјецу треба
похваљивати сваки пут када нешто нацртају, чак и онда када то не изгледа баш најбоље.
Родитеље треба упућивати да чувају цртеже, и да стимулишиту своје дијете да се што
више изражава на овај начин.

У наставку рада слиједи кратка ретроспектива међуодноса и условљености

психологије личности с једне, и умјетности, с друге стране.

Породицу дијете црта тако што прво нацрта најважнију особу, односно ону са којом је најблискије,

најчешће на лијевој страни папира. Када некога изостави, то не значи да га не воли, већ је вјероватно
љуто или љубоморно, поготово ако су у питању браћа и сестре;

Дрво представља емоционално стање дјетета. Ако је дрво велико, са разгранатом крошњом и заузима

централно мјесто на папиру, дијете се развија у јаку и самосвјесну личност. Стручњаци вјерују да свако
дијете има свој тип дрвета које црта, и да кроз цртеж дрвета пројектује своје карактерне особине.
Психолози кажу да, на примјер, цртеж лишћа које пада са дрвета представља страх од самоће и жељу
дјетета да буде више у близини родитеља. Интересантно је рећи и то да дјеца из града чешће цртају
дивље, док они из сеоске средине углавном цртају домаће животиње;

Нпр. цртеж куће увијек представља породицу, и ако га дијете црта тако да има све елементе - кров,

прозор и врата, то значи да се у породици осјећа безбједно и заштићено. Кућа симболише и однос са
мајком, док је отац најчешће представљен кроз цртеж сунца. Ако је оно мало или сакривено иза облака,
дјетету вјероватно недостаје вријеме са оцем;

Стидљиво, хиперсензибилно, интровертно или бојажљиво дијете увијек ће вући танке линије, а оно које

енергично црта, а често и поцјепа папир, може бити агресивно и врло хировито. Уобичајено је то да
кругове и благо заобљене облике користе маштовитији клинци, док живахна дјеца више користе равне
линије и углове. Испрекидане линије могу указивати на несигурност, а оне које иду у цик - цак на
несталност. Дјеца временом додају све више детаља на своје цртеже, па њихов изостанак у предшколском
добу може указивати на личност склону сањарењу. Доста детаља и фигура упућују да ће дијете као зрела
особа бити прилично реално. Дијете које је сигурно у себе и има самопуздања себе ће увијек смјестити у
центар цртежа;

Екстровертно и задовољно дијете користиће топле и живе боје, највише наранџасту, жуту и црвену, док

ће њежно и мирно дијете чешће користити свјетлије нијансе плаве и зелене. Браон користе малишани
којима је хигијена јако важна, док много бијеле боје може да буде знак несигурности;

Тумачење дјечијег цртежа у предшколским установама у настави ликовне културе

Педагошки факултет Бијељина, Смјер предшколског образовања

Један умјетнички правац,

надреализам

, био је под директним утицајем

Фројдове   теорије.   Надреалисти   су   активно   истраживали   манифестације   подсвјесних
садржаја   у   умјетности.   Рад   Салвадора   Далија   готово   се   може   сматрати   визуелном
представом   анализе   снова,   подсвјесних   жеља,   као   и   халуцинација   и   слободних
асоцијација.

С друге стране, психоанализа Карла Јунга , која је умјетност видјела као моћно

средство културног израза, много шире је прихваћена од стране умјетника и извршила

Слика 3. Карл Јунг

је велики утицај на умјетничко размишљање и стварање. Према
Јунговом   оптимистичном   и   конструктивном   сагледавању,
умјетност   и   остали   облици   стваралаштва   имају   моћ   да
приступе „колективном несвјесном“ и донесу значајне увиде
како у стваралачке процесе, тако и у елементе културе који се у
уму   и   духу   човјека   преносе   кроз   генерације.   Умјетност   као
психолошки   процес   заправо   је,   по   Јунгу,   асимилација
културних искустава која их чини видљивим за ширу публику.
Психологија умјетности се и даље развија кроз двије описане
јасно уочљиве гране: структуралну- која се углавном односи на
пријем умјетности и процес њене перцепције, и функционалну-
која   се   бави   умјетником   и   процесом   стварања   умјетничког
дјела. Оба правца су једнако важна и међусобно се допу-

њују концептуално прерастајући интердисциплинарна истраживања, и израстајући у
свеобухватну научну дисциплину.

Занимљива је психолошка анализа дјела Ренеа Магрита који се у својим дјелима

константно   играо   са   реалношћу   и
илузијом.   Наиме,   многи   психо-
аналитичари   тај   ''умјетнички   плес''
доводе   у   везу   са   прераном   смрћу
његове   мајке   која   је   извршила
самоубиство када је он имао само 14
година.   Од   тада   се,   сматрају
стручњаци,   у   његовој   психи   стално
преврћу   жеља   (илузија)   да   је   мајка
жива   и   стварност   (реално)   –
чињеница да је мајка мртва. Не треба
заборавити и то да је психо-

Слика 4. Једно од дјела Ренеа Магрита

анализа једна од оних појава у култури које изазивају поларизацију ставова, често
неочекивано емотивних, па док је једни ватрено прихватају, други је исто тако ватрено
одбацују. Психоанализи се оспорава научност, пошто добар дио њених налаза и
теоријских ставова нису добијени верификованим методама које се употребљавају у
савременој науци.