САДРЖАЈ:
1. Увод.....................................................................................................................................2
2. Појам и сврха тумачења кривичног права......................................................................3
3. Врсте тумачења.................................................................................................................4
3.1.
Тумачење
према
извору
тумачења.....................................................................4
3.2.
Тумачење
према
начину
тумачења....................................................................5
3.3.
Тумачење
према
обиму
тумачења.....................................................................7
4. Аналогија............................................................................................................................9
4.1.
Појам
и
врсте
аналогије........................................................................................9
4.2.
Однос
аналогије
и
екстензивног
тумачења......................................................11
5. Закључак...........................................................................................................................12
6. Литература........................................................................................................................13
Тумачење кривичног права
2
1. Увод
Из принципа законитости, једног од основних принципа кривичног права,
произилази да сваки кривични закон и његове одредбе морају бити јасно и прецизно
формулисани. У ситуацијама када то није случај, односно када одредбе закона
дозвољавају могућност вишеструког значења, приступа се објашњењу правног значења
норми једног закона. Таква делатност се назива тумачење закона, односно тумачење самог
кривичног права.
Када говоримо о тумачењу кривичног права, имамо на уму тумачење кривичног
закона једне земље као основног извора кривичног права. Главни и основни извор
кривичног права код нас је Кривични законик Републике Србије донет 2005. године.
Кривични законик се састоји из два дела: општег и посебног. Прописи Општег дела су
општег карактера и важе за сва кривична дела. Посебни део садржи прописе којима су
регулисана појединачна кривична дела.
Тумачење кривичног права је веома важна делатност јер подразумева изналажење
правог значења норме. Без тумачења закона веома лако би долазило до грешака приликом
примене закона на конкретан случај уколико би се норме тог закона могле схватити на
више начина.
Тумачење кривичног права
4
социолошко и најприхватљивије је најпре зато што су кривична дела и други појмови
кривичног права у основи друштвене појаве.
3
3. Врсте тумачења
Тумачење закона може да буде различито, зависно од критеријума по коме се
врши, тако да се може поделити на различите врсте, а зависно од извора, начина и
обима тумачења.
4
Оно о чему се увек мора видити рачуна приликом тумачења
кривичних закона, јесте то да кривично право служи заштити одређених
друштвених вредности, па је потребно да се приликом ове мисаоне операције увек
има у виду објект кривичноправне заштите. А са друге стране, увек се мора водити
рачуна о принципу законитости као једном од водећих принципа кривичног права.
3.1.
Тумачење према извору тумачења
Тумачење кривичног закона према извору заснива се на субјекту који врши
тумачење.Свако ко је интелектуално способан да дође до смисла норме које нуди
творац закона може да тумачи закон. То може бити оно што је законодавац хтео да
каже (субјективно тумачење) или оно што је заиста казао (објективно тумачење).
5
Из овога произилази да је широк круг субјеката који могу тумачити кривичне
законе, али из тог круга треба издвојити одређене субјекте који приликом свог
тумачења истом дају одређене карактеристике. Овде разликујемо три врсте
тумачења:
аутентично;
судско;
доктринарно.
Аутентично (веродостојно) тумачење
обавља сам законодавац, без неког
посебног овлашћења, јер је само оно тело које је донело закон овлашћено и да га
интерпретира. У Републици Србији ово тело је Народна Скупштина Републике
Србије. Ово тумачење је обавезно за све (каже се да делује према свима-
erga
omnes)
и има ретроактивну снагу (делује
ex tunc
), па се односи на све случајеве на
које се закон примењује и важи од момента доношења закона.
6
3
Чејовић Б, 2006,
Кривично право,
Београд, стр. 170
4
Чејовић Б, 2006,
Кривично право,
Београд, стр. 170
5
Стојановић З, 2009,
Кривично право
, Београд, стр. 40
6
Мрвић- Петровић Н, 2011,
Кривично право
, Београд, стр. 49
