Fakultet za poslovne studije i pravo
Seminarski ra
d
Predmet: Obligaciono pravo
Tema: „Tumačenje ugovora“
Profesor: Student:
dr Dragan Kostić
Beograd, Januar 2015.godine
1
S A D R Ž A J
Uvod .................................................................................................................................... strana 3
1. Ugovor ............................................................................................................................. strana 4
2. Tumačenje ugovora ......................................................................................................... strana 6
2.1. Subjektivni pristup tumačenja ugovora ........................................................................ strana 7
2.2. Objektivni pristup tumačenja ugovora ......................................................................... strana 7
2.3. Sudsko i vansudsko tumačenje ugovora ....................................................................... strana 8
2.4. Zajednička namera ....................................................................................................... strana 9
2.5. Primena zakonskih načela ............................................................................................ strana 9
2.6. Opšta pravila tumačenja ugovora ............................................................................... strana 10
2.7. Posebna pravila tumačenja ugovora ........................................................................... strana 11
2.8. Dopunjujuće tumačenje ugovora ................................................................................ strana 12
Zaključak ........................................................................................................................... strana 13
Literatura ........................................................................................................................... strana 14
2
1. UGOVOR
Termin
ugovor
se često javlja u svakodnevnom životu, stime da taj termin ne označava
automatski i pojam obligacionog ugovora. Ugovor koji je izvor nastanka obligacionih odnosa,
može se nazvati
obligacionim ugovorom
. Obligacioni ugovor je saglasnost volja dva ili više lica
kojim se postiže neko obligacionopravno dejstvo.
1
Dve su osnovne karakteristike svakog
obligacionog ugovora:
a) Saglasnost izjava volja dva ili više subjekata, i
b) Da je ova saglasnost usmerena na zasnivanju, izmene ili prestanak obligacionog
odnosa.
Ugovori se u užem smislu javljaju u obligacionom, stvarnom, porodičnom i naslednom
pravu, u sirem smislu trgovinskom, autorskom, pravu indsutrijske svojine i dr., a u najširem
smislu, definiše se kao saglasnost volja dva ili više lica kojom se postiže neko pravno dejstvo.
Zakon o obligacionim odnosima konstatuje da se ugovor smatra zaključenim tek kada se
ugovorene strane saglase o bitnim sastojcima ugovora.
Saglasnost izjave volje postoji kada se izjave volje dva ili više lica u potpunosti
podudaraju i ta postignuta saglasnost mora nedvosmisleno da proističe iz volje za zaključenjem
ugovora (
animus contrahendi
) kao i za nastanak obligacionog odnosa (
animus obligandi
).
Obligacija je termin koja je nastala iz latinske reči
obligare
koja označava obavezu a
ugovor je jedan od najčešćih izvora obligacije. Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju
(
dare
), činjenju (
facere
), nečinjenju (
non facere
) ili trpljenju-propuštanje (
praestare
). Ona mora
biti moguća, dopuštena i određena odnosno odrediva. Kada je predmet obaveze nomoguć,
nedopušten, neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav.
Obligacioni ugovor se često naziva i drugačije a to su dogovor, sporazum, pakt, naogdba,
konsenzus, konvencija, posao i dr.
Ugovor ima najveći praktični značaj. Predstavlja osnovni pravni instrument razmene
dobara i vršenja usluga, te zbog toga njegova primena je jako velika. Ugovor je moguće
zaključiti u pisanom i usmenom obliku. Zaključenju ugovora često predhode pregovori između
potencijalnih strana ugovornica. Nekada i samo stupanje u pregovore na osnovu zakona može
među učesnicima zasnovati obligacioni odnos.
Ugovor sklopljen pod odloženim uslovom ili rokom je punovažan ako je predmet
obaveze koji je u početku bio nemoguć a postao moguć pre ostvarenja uslova ili isteka roka.
Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan ustavu R. Srbije, imeprativnim normama ili
dobrim običajima. Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može
1
B. Loza, Obligaciono pravo, opšti deo, Službeni glasnik, Beograd str.94
4
