Т У М О Р И П А Р А Н А З А Л Н И Х С И Н У С А
Д И П Л О М С К И Р А Д
М Е Н Т О Р : С Т У Д Е Н Т :
П Р О Ф . Д Р В У К А Ш И Н А Н Д Р И Ћ С А Њ А М И Л И Ћ 2 1 3 / 0 9
К О С О В С К А М И Т Р О В И Ц А , Ф Е Б Р УА Р, 2 0 1 6 . Г О Д И Н Е
Универзитет у Приштини
Медицински факултет
Параназални синуси
Параназални синуси су шупљине у костима лица или лобање
испуњене ваздухом и обложене респираторном слузокожом, које
окружује нос и са њим комуницирају. Налазе се једној кости лица
тј.максили, која је парна и у три кости кранијума и тo фронталној,
етмоидалној и сфеноидалној које су непарне.
Параназални синуси су максиларни, етмоидални (подељен на
предње и задње етмоидалне синусе или етмоидалне ћелије),
фронтални и сфеноидални.
Синуси се отварају у назалне кавуме било директно преко својих
природних отвора (остиуми, ушћа) или индиректно, посредством
сложенијих анатомских стуктура дистално од остиумa (нпр.,
фронтоназални канал).
Дренажни остиуми параназалних синуса обично имају дијаметар
од три до четири милиметра. Утврђено је да остиум мањи од 2,5
mm предиспонира запаљенска обољења синуса.
Развој параназалних синуса
Параназални синуси настају из евагинација унутрашњег носа у
околне кости (изузетак је сфеноидални синус, који се развија из
сфеноидалне капсуле), а даље се развијају постепеним увећањем
пнеуматских (ваздушних ћелија).
Питања која се односе на време када почињу да се разијају
поједини параназални синуси, њихово постојање на рођењу и
доба када достижу пуни развој изузетно су контраверзна. У
принципу се може рећи да параназални синуси почињу да се
развијају током трећег и четвртог месеца гестације.
Већина аутора се слажу да су максиларни и етмоидални синуси,
иако веома мали, на рођењу једини клинички релевантни синуси.
Они се често не презентују на класичним радиографијама пре
друге године живота, али се увек виде на СТ параназалних
синуса. Фронтални и сфеноидални синуси почињу да се развијају
касније, обично после треће или четврте године.
Класификација и односи параназалних синуса
На
основу
ембрионалног
развоја,
анатомских
карактеристика и путева транспорта мукоцилијарног
секрета, параназални синуси су класификовани у предњу и
задњу групу.
Предњу групу параназалних синуса чине:
максиларни синуси,
предњи
етмоидални
синуси
(синоними:
предње
етмоидалне ћелије или предњи етмоидални лавиринт),
фронтални синуси.
Задњој групи параназалних синуса припадају:
задњи етмоидални синуси (синоними: задње етмоидалне
ћелије или задњи етмоидални лавиринт),
сфеноидални синуси.
Фронтални синуси
Фронтални или чеони синус (sinus frontalis) чине парне, тунелу
сличне, пнеуматске шупљине у фронталној кости. Налази се у
усправном делу тј.сквами фронталне кости на његовом споју са
хоризонталним делом чеоне кости.
Фронтални синус има најчешће облик тростране пирамиде, са
базом или медијалним зидом на синусној прегради и врхом
окренутим упоље. На њему се још описују:
предњи,
задњи и
доњи зид и
комуникацује са носном шупљином.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
