0
UNIVERZITET SINGIDUNUM – FAKULTET ZDRAVSTVENIH, PRAVNIH I POSLOVNIH
STUDIJA U VALJEVU
SMER- SESTRINSTVO
PREDMET- GINEKOLOGIJA
TUMORI POLNIH ORGANA ŽENE
- SEMINARSKI RAD-
MENTOR: APRIL, 2018. STUDENT:
Prof. dr Zoran Jokić Gordana Ranđić
3
2. TUMORI VULVE
Klasifikacija tumora vulve Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na osnovu histološke građe:
Epitelni tumori i srodne lezije:
1.
Benigni ( epidermoidni papilom, papilarni hidradenom)
2.
Displazija (vulvarna intraepitelna neoplazija i Ca in situ)
3.
Extramamarna Pagetova bolest
4.
Maligni ( planocelularni karcinom, adenokarcinom, bazocelularni karcinom)
Neepitelni tumori
( embrionalni rabdomiosarkom, mioblastom granuliranih ćelija),
Različiti tumori
(tumori melanogenog sistema, tumori aberantnog tkiva dojke)
Sekundarni tumori
( metastatski tumori vulve sa: grlića, endometrijuma, uretre)
Neklasifikovani Tumori
–Tumorima slične promene ( ciste, endometrioza, condylomata
accuminata )
Ova podela tumora vulve odnosi se i na Bartholinijevu žlezdu, koja topografski pripada vulvi.
2.1 Epitelni tumori i slične lezije
Benigni tumori stidnice mogu da potiču od kože ili potkožnog tkiva. Na koži se najčešće javljaju
papilomi
na peteljci, a u potkožnom tkivu tkivu
fibromi, miomi i lipomi
. Obično se razvijaju u
predelu velikih stidnih usana ili na međici neposredno ispod introitusa vagine. Počinju kao
maleni izraštaji ispod kože, na širokoj bazi prema potkožnom tkivu. Kod nekih od njih, sa rastom
tumora mesto pripoja se sužava i isteže, te se uskoro toliko izduži da sam tumor visi na široj ili
užoj peteljci. Ponekad, naročito kod papiloma, može doći do hiperpigmentacije kože tumora.
Iako ih opaža kao strano telo, bolesnica ne oseća bol niti druge tegobe. Tek ako su veoma veliki,
deformišu organe na kojima se razvijaju, izazivaju mehaničke smetnje i eventualno osećaj
pritiska. Sami po sebi ne predstavljaju nikakvu opasnost, ali ipak bolje ih je operativno ukloniti i
histološki verifikovati. Operacija je olakšana činjenicom da su fibroznom čaurom jasno odvojeni
od okoline i da se razvijaju na peteljci.
Hemangiomi vulve
se izvanredno retko mogu zapaziti na vulvi, po pravilu jednostrano. Ono
izuzev estetski neugodnog efekta, ne daju nikakve simptome, pa ih zbog toga obično i ne treba
odstranjivati. Ipak, ukoliko žena to zahteva, mogu se zbrinjavati operacijom.
2.2. Displazija vulve
(vulvarna intraepitelna neoplazija VIN I, VIN II i VIN III) i Ca in situ
Neoplastična skvamozna ćelijska hiperplazija vulve ( hiperplastična distrofija sa atipijom).
Skvamozna ćelijska hiperplazija udružena sa vulvarnom intraepitelnom neoplazijom (VIN).
Ova patološka promena sreće se u 10-15% svih neoplazija. Smatra se da je VIN posledica
onkogenog delovanja humanog papiloma virusa na kožu vulve. HPV –humani papiloma virus se
pronosi polnim putem. Kod ovog oboljenja se inspekcijom zapaža verikozna ili papilarna
promena na koži stidnice, koja je u oko 50% slučajeva beličaste boje, (pored toga može biti i
pojačane pigmentacije, ružičasta ili crvenkasta). Često je praćena svrabom. Na osnovu
patohistoloških promena u epitelnim ćelijama vulve razlikuju se tri stepena vulvarne
intraepitelne neoplazije (VIN):
4
Blaga displazija VIN I
Srednje teška displazija VIN II
Teška displazija VIN III
Dijagnoza vulvarne inraepitelne neoplazije postavlja se na osnovu:
Inspekcije vulve
Vulvoskopije
Toluidin testa (premazivanje promene 1% vodenim rastvorom toluidina, patološka
promena vezuje plavu boju koja se teško skida)
Citodijagnostike
Histopatološkog pregleda materijala uzetog sa mesta promene
Evolucija vulvarnih intraepitealnih neoplazija je moguća u dva smera, povlačenje promena-kod
mlađih žena, ili dalji tok i razvoj u pravcu maligne alteracije i nastavka u vidu invazivnog
karcinoma, što se češće sreće kod starijih žena.
2.3 Extramamarna Pagetova bolest
Ovaj oblik neoplazije je prilično redak i može se javiti na areoli dojke, cerviksu, znojnoj žlezdi,
digestivnom traktu i vulvi. Često je udružena sa malignim neoplazmama na drugim organima.
Histološki je karakterišu krupne ćelije okruglog oblika sa uvečanim nepravilnim
hiperhromatičnim jedrima. Ognjišta ovakvih ćelija nalaze se u epidermu vulve i ne probijaju
bazalnu membranu. Prema tome, Pagetova bolest predstavlja jedan oblik intraepitelnog
karcinoma koji je sporog toka i povoljne prognoze. Međutim, ako je udružena sa invazivnim
karcinomom vulve ili malignim oboljenjem na nekom drugom organu, prognoza je manje
povoljna.
2.4. Maligni tumori vulve
Karcinom vulve, posle karcinoma grlića i karcinoma tela materice i karcinoma jajnika,
predstavlja najčšću lokalizaciju malignih procesa na genitalnim organima žene. Međutim, u
odnosu na pomenute lokalizacije, relativno je redak, jer se javlja u 3-4% slučajeva svih
karcinoma ženskih polnih organa. Po pravilu, otkriva se kod žena duže vreme posle
klimakterijuma, u poodmaklim godinama, mada se ređe može otkriti i kod mlsđih bolesnica.
Veoma je maligan, jer daje rane metastaze, najpre u površnim i dubokim preponskim žlezdama,
a kasnije i u drugim, prvenstveno ilijačnim limfnim žlezdama male karlice Može da se javi bilo
gde na stidnici, ali najčešće počinje u predelu Bartolinijevih žlezda, klitorisa ili velikih labija iz
dotle makroskopski nepromenjene kože. Karcinom vulve može da počne kao čvorić, kao mala i
čvrsta bradavica, ili jedva uočljiva ulceracija koja je bezbolna, i u čijoj blizini žena ima vrlo jak
svrab. Ukoliko se ne uoči na vreme, veoma brzo dolazi do nekroze u centru bradavice a odmah
zatim do širenja ulceracije i sekundarne infekcije maligne promene. Dalji razvoj dovodi do
infiltracije u potkožnog tkiva prema stidnim kostima, a i do daljeg širenja ulceracija, čiji su
zidovi nekrotični, čvrsti i još uvek bezbolni. Maskroskopski karcinom stidnice može da se javi
kao vegetativni, egzofitični tumor koji prominira iznad površine okolne kože. Osim toga on
može da ima ulcerozni i infitrativni karakter. Kod ulceroznih formi proces se širi u dubinu kao
ulkus ili krater koji razara zdravo tkivo. Kod infiltrativnog oblika maligni proces infiltriše okolna
