Висока пословна школа струковних студија
Нови Сад
С е м и н а р с к и р а д
Туристичка дестинација:
Мали Иђош
Професор: Студент:
Бошковић др Татјана Милош Кривокапић, 106/11ТХ
Нови Сад
13
. децембaр
2013.
С а д р ж а ј :
1. Увод ............................................................................................................................3
2. Атрактивност
2.1. Природна атрактивност............................................................................4
2.2. Друштвена атрактивност..........................................................................5
3. Приступачност..............................................................................................................9
4. Услови за боравак.........................................................................................................9
5. Туристички производи.................................................................................................11
5.1. Ловни туризам.......................................................................................18
6. SWОТ анализа..............................................................................................................20
7. Закључак ......................................................................................................................21
8. Литература....................................................................................................................23
2
2. Атрактивност
2.1. Природна атрактивност
Мали Иђош се налази у јужном делу Панонске низије и северозападном делу Војводине,
односно у северозападном делу Србије. Заузима простор између 45°42′ северне географске
ширине и 19°39′33″ источне географске дужине.
Рељеф је карактеристичан по просторним уздигнутим степенастим површинама - лесним
заравнима, пешчарама, лесним терасама и нижим земљиштем - алувијалним равнима.
Степско-континентална клима Бачке се огледа кроз четири изражена годишња доба, већа
температурна колебања и амплитуде и оскудне падавине. Лета су топла и сува, док су у зим-
ском периоду уобичајена нагла захлађења, која настају под утицајем продора хладних ваздуш-
них маса са севера и истока Европе. Прве хладноће почињу у октобру и трају до марта (најизра-
женије су у јануару и фебруару). Ређе се јављају повишене јануарске температуре, настале под
утицајем топлих западних и јужних ветрова. Летње температуре су високе и уједначене.
Средње годишње температуре ваздуха крећу се између 10,5°Ц и 11,2°Ц, а просечна годишња
амплитуда од 22,6°Ц до 24,50 Ц. Средње јулске температуре износе око 22,50 Ц, средње јану-
арске температуре око -0,1°Ц до -2,0°Ц, док је средња температура вегетационог периода око
17,6°Ц. Просечне годишње вредности облачности се крећу око 5,5 десетина (покривеност неба
облацима). Облачност утиче на ублажавање дневних температурних колебања ваздуха,
нарочито зими.
Средња годишња количина падавина се креће од 550 - 600 мм/м², где се могу
издвојити изразито кишни периоди почетком лета (јун) и периоди без или са малом количином
падавина (октобар и март). Изражени максимум просечне месечне количине падавина јавља се у
јуну. Падавине су углавном обилније током вегетационог периода, што погодује развоју
вегетације.
Карактеристични ветрови на овом подручју су северни, северозападни и кошава.
Биљни и животињски свет има степски карактер. Фауна птица је богата и разноврсна.
Забележено је присуство стотинак врста норова, гњураца, несита, штакара, пловуша, ждралова и
барских кока, шљука, и галебова.
Забележен је, такође велики број сова, детлића, дроздова,
сеница и бројних других врста.
Фауна сисара је такође веома бројна и разноврсна. Присутни су
бројни бубоједи, слепи мишеви, глодари, звери, а нарочито је очувана ловна фауна, тако да сада
живе бројни јелени, срндаћи, дивље свиње, јазавци, куне, зечеви, дивљи голубови, грлице.
4
Лесне површине су под степском травом и житом.
Заслањена тла су под степском флором,
травом и културом ораница.
Жбунаста вегетација се налази у експанзији, нарочито глог и клека,
на површини под травним формацијама. Од аутохотних врста дрвећа карактеристични су:
храстови, липе, топе, тополе.
Од унетих врста доминантно место има багрем, а затим црни и
бели бор.
Богатство, разноврсност и бројност биљних и животињских врста и њихових заједница, тесно су
повезане и са историјско-културним наслеђем и другим атрактивним садржајима и вредностима
2.2. Друштвена атрактивност
У насељу Мали Иђош живи 4298 пунолетних становника, а просечна старост становништва
износи 40 година (38,0 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 2127 домаћинстава, а
просечан број чланова по домаћинству је 2,57.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три
пописа, примећен је пад у броју становника.
Табела 1. : Етнички састав према попису из 2002.године
Етнички састав према попису из
2002.
Мађари
4.767
87,22%
Срби
389
7,11%
Роми
119
2,17%
Југословени
35
0,64%
5
23. јануар - Дан мађарске културе
15. март - Спомен у част ослободилачке борбе 1848-49. код споменика на гробљу
21-23. март - Дани села
1. април - Укршњи концерт
22. април - Дан Земље
24. јуни - Сан летње ноћи (програм)
5-14. јули - Домбош Фест
14. јули - Спомен Иђошке битке
20. август - Свети Стефан
26-28. септембар - Иђошка литература
-
Чепе дани
6. октобар - Спомен у част ослободилачке борбе 1848-49 код споменика на гробљу
22. новембар - Дан школе
26. новембар - Дан општине
5. децембар - Дан Микулаша
21. децембар - Божићни програм у позоришту
Посебно значајне манифестације су Иђошка литература,
Домбош Фест и Дан мађарске културе.
Традиционални Чепе дани трају од почетка септембра до централне манифестације крајем
септембра чији дух преноси квалитет, свест о интелектуалним вредностима.
Песник Ференца Фехера је рекао да је “Чепеова песма златна киша песничке верности” , што је
и његова иницијатива за надметање у рецитовању и монологу под називом “Златна киша”.
Песник је дуго бринуо о несметаном одржавању надметања неговања лепе речи, док су
организатори позивали познате књижевнике за чланове жирија. Многи од првих победника
“Златне кише” данас су истакнути представници културе.
По замислима оснивача у Малом Иђошу данас би стајала спомен кућа Чепе, постојала
би
фондација са његовим именом за стипендирање сиромашних, талентовних ученика. Ови снови
се нису остварили, али по Чепе Имреу названа је улица, на улазу библиотеке постављена је
спомен плоча код које сваке године наши академски грађани полажу венац. У издању
Форума
и
других издавачких кућа објављено је више дела које говоре о његовом стваралаштву, док је у
војвођанским писаним медијима објављено безброј публикација. Средиште манифестације чине
научни радови који су углавном и објављени. Ликовне изложбе чине завршни догађај.
7
