1.
Reljef, klima, hidrografija, biosfera
Reljef
-Od reljefa zavisi klima, osobina vodenih tokova, biljni pokrivač I životinjski svet.
-Sva udubljenja, uzvišenja I ravnice na kopnu su nastala radom:
1. Unutrašnjih(endogenih) sila
2. Spoljnih(egzogenih) sila.
-Oblici reljefa se stvaraju I menjaju radom spoljašnjih sila – erozija I akumulacija.
Abrazioni oblici reljefa nastaju radom talasa, struja, plima I oseka na morima I jezerima.
Erozivni abrazioni oblici reljefa su: talasna potkapina, klif, pribrežna terasa I kontinentalni odsek.
Kod akumulativnih oblika važni su sprudovi I prevlake.
-Radom unutrašnjih sila dolovode do obrazovanja krupnih oblika reljefa:
Kontinenti, okeanski I morski baseni
.
-Venačne planine nastaju pri orogenim pokretima zemljine kore. Npr. Alpi, Pirineji, Alas, Dinarske
planine, Himalaji…
-Osnovni oblici reljefa su planine I ravnice.
-
Planine nastaju izdizanjem zemljine kore I mogu biti:
1. Venačne(najviše su, pružaju se obodom kontinenata pored okeana I mora);
2. Gromadne(nastale rasedanjem između njih su spušteni delovi kotline);
(3. Vulkanske(Najčešće imaju oblik kupe).)
-Planine su iznad 500m n.v. i dele se u 4 tipa:
1. Kordiljersko-andske(Severna I južna Amerika)
2. Alpske planine(venačne)
3. Gromadne(npr. Kopaonik)
4. Vulkanske.
-Najviša planina na svetu Himalaji, vrh Mont-Everest 8848m n.v.
-Ravnice su zaravljeni ili neznatno zatalasani delovi kopna.
1. Nizije - ispod 200m n.v.;
2. Platoi I visoravni – iznad 200m n.v.
-Nizije zauzimaju 24,7% ukupne površine kopna.
-Za turističku valorizaciju izuzetno su značajni žalo I klifovi.
1. Oblici rečne erozije su rečno korito, rečna dolina I basen rečnog sliva.
2. Akumulativni rečni oblici su plovine, rečna ostrva, delte I aluvijalne ravni.
U pogledu turističke valorizacije najinteresantiniju su:
1. Kanjoni(Kolorada 1800m; Pive, Tare,Gornje Drine 1000-1200m)
2. Vodopadi
3. Klisure(Moravice, Toplice, Crnice, Đerdapska)
Radom lednika nastaju
1. Cirkovi
2. Valovi(erozivni oblici)
3. Morene(akumulativni oblici).
Najveću atrakciju u turizmu poseduju lednici(Alpi) I lednička jezera.
Radom vetra nastaju eolski oblici reljefa(kamenite pustinje, oaze, vadi I peskovite pustinje, dine,
les).
-Kraška erozija je oblik erozije nastao rastvaranjem karbonatnih stena pod uticajem atmosferske
vode. Njom se stvaraju zatvorena udubljenja, a u unutrašnjosti I prostrani hodnici I pećine.
Površinski kraši oblici reljefa su škrape, vrtače, uvale I kraška polja.
-Kraška polja imaju veliki značaj za poljoprivredu- jedino se tu može naći obradivo zemljište u
inače kišovitom terenu.
-Podzemni kraški oblici:pećine, jame I ponori.
-Najduže kanale ima Mamutova pećina u SAD(100km).
-U svetu ima preko 500 aktivnih I 4000 ugašenih vulkana.
-Najpoznatiji su Krakatau, Popokatepetl, Kilimandžaro, Vezuv, Etna(jedini aktivni vulkan na tlu
Evrope
)
…
-Najproduktivniji vulkan je Manua Loa.
Klima
-Klima je važna za turizam je rod njenih karakteristika zavisi I razvoj turizma regije, mesta I
lokaliteta. Poznavanjem klime se može planirati turistički razvoj.
-Pet toplotnih pojaseva po Aristotelu: jedan žarki, dva umerena I dva hladna.
-Klima zavisi od:
1. Klimatskih elemenata(nepromenljive vrednosti)
2. Klimatskih faktora(nepromenljive vrednosti).
-Najznačajniji klimatski elementi:
radijacija, temperature vazduha I površine zemlje, vazdušni pritisak, pravac I brzina vetra, vlažnost
vazduha, padavine, snežni pokrivač…
-Prema temperaturi vode izvori se dele na:
1. Obične;
2. Hladne;
3. Tople(termalni, terme, banje).
-Gejzeri izvori koji sa vremena na vreme izbacuju vrelu vodu u vidu vodoskoka u jednakim
intervalima. Najčuveniji u Jeloustonu, “Sat” na Kamčatki. Dosta ih ima I na Islandu I Novom
Zelandu.
-Reke mogu biti samostalni ili komplementarni turistički motive. Najduže su Misisipi sa pritokom
Misuri, Nil I Amazon. Dok najveću površinu sliva ima Amazon, Kongo I Misisipi.
-Najviši vodopad je na reci Čurun u Južnoj Americi, visok je 1054m.
✓
(najpoznatiji su Nijagarini vodopadi I Viktorijini vodopadi)
✓
-Jezera se najviše pronalaze u oblastima sa vlažnom klimom. Zauzimaju 1,8% svetske površine
zemlje.
-Najprostranjenija su Kaspijsko, Kornje, Viktorija, Bajkalsko, Mičigen…
-Najviša velika jezera su Titikaka, Sevan, Aralsko, Veliko Slano…
-Jezera sa najvećim salnitetom su Epikulan, Crveno, Guslindag, Tuz, Mrtvo more…
-Đerdap, najveće jezero u Srb.
✓
-Po načinu postanka:
✓
1. Tektonska
2. Vulkanska
3. Lednička
4. Rečna
5. Kraška
6. Eolska.
-Jezero Horpa na TIbetu se nalazi na 4400m n.v.
-Najveća veštačka jezera Volta, Kujbiševsko, Smolvud, Buhtarmin, Naserovo…
-Ukupna površina lednika na zemlji iznosi 11% od ukupne površine kopna.
Najpoznatiji lednici su u Alpima Aleč, Mer de Glas, Gorner, Bosons
✓
Okeani I mora
4 okeana:
Pacifik(Tihi)
Atlanski
Indijski
Severni ledeni
-Prosečan slanitet Sredozemnog mora je 35 promila.
✓
Slanitet mora bez pritoka je veći.
-Slanitet Crnog mora je 18 promila.
✓
-Sargasovo more ima najveću providnost.
-Kretanje morske vode je u vidu talasa, morskih struja plime I oseke.
✓
-Plima I oseka nastaju pod uticajem privlačne snage Sunca I Meseca.
-Temperatura sv.mora je u proseku 17,5 C.
Biosfera
-To je zemljin površinski omotač koji čine svi živi organizam.
Tri tipa:
1. Kopneni;
2. Vodeni;
3. Vazdušni.
-Na svetu ima 500.000 biljaka.
✓
-4 osnovne biljne zajednice, oblasti:
1. Šume;
2. Travne oblasti;
3. Tundre;
4. Pustinje.
✓
-Prema fizičko-geografskim odlikama na zemlji se izdvajaju 3 biljne oblasti:
1. Holarktička(umereni I polarni pojas severne polulopte);
2. Paleotropska(tropski pojas Starog sveta);
3. Neotropska(tropski pojas Novog sveta).
-Ekvatorijalna I tropska vlažna I topla klima pruža najpovoljnije uslove za razvoj biljnog sveta.
-Najznačajniju holarktičku biljnu obast obuhvataju predeli:
1. Evroazijski;
2. Severnoamerički;
3. Mediteranski;
4. Istočnoazijski;
5. Centralnoazijski.
✓
-Životinjskog sveta ima tri puta više nego biljnih vrsta. Kopnena fauna umnogome zavisi od biljnog
sveta, toplote, vlažnosti I reljefa.
-
Persijska umetnost
(palate, monumentalna umetnost) nastala na tlu istočno od Mesopotamije.
Osvojili su Vavilon 539 g.p.n.e. Osnivač carstva Kir veliki.
Najčuvenija palata Persepolis.
Persijsko carstvo srušio Aleksandar Veliki.
-Egejska umetnost
se razvija u period od 3000 I 2000 godina p.n.e.
To su:
1. Kritska(procvat 2000 g.p.n.e., palata u Knososu-period vladara Minosa);
2. Kikladska(2600-1100 g.p.n.e. na kikladskim ostrvima, ženski aktovi u prirodnoj veličini, kameni
grobovi sa idolima);
3. Mikenska umetnost(1600-1100 g.p.n.e., Atrejeva grobnica, uticaj egipta).
3. Prvi oblici putovanja i stare civilizacije Novog sveta
- Prvi ljudi na „novi kontinent ’’ dolazili su preko Beringovog moreuza između 9000 i 8000 g p.n.e..
Prva stalna naselja se javljaju 5000 g.p.n.e. u Americi. Čovek se tada bavio uglavnom
zemljoradnjom i uzgajanjem bilja i semenja.
-33str. Pročitati gornje pasose.
-Piramide Maja:Tikala, Palenke I Kopan(astronomsko središte). Maje su bile odlični poznavaoci
matematike I astronomije. Religija kojoj su bili posvećeni njihovi hramovi proistekla je iz
obožavanja prirode.
-Kalendar Maja:20 dana u 18 meseci + 5 dana zle sreće.
- Tolteci –
oni su bili ratnički narod. Bili su poznati po karakterističnom stilu i specifičnoj keramici,
obožavali su Sunce I prinosili mu žrtve.
- Carstvo
Inka
je bilo jedino pravo carstvo u staroj Americi. Pojavilo se na visinama Perua od 1200
g p.n.e.. U 15.veku započeli osvajanja Peruanske obale, severozapadne Argentine I severni Ekvador.
Imali državno uređenje, razgranatu mrežu puteva, gradova, poljoprivredu…
- Čovekova prva putovanja i nisu to bila u punom smislu te reči. Radilo se o migracijama i to
prinudnim, zbog surovih klimatskih uslova, neplodnog zemljišta, ćudi velikih reka i vulkana,
netrepeljivih suseda i surovih osvajača, čovek je počeo da istražuje svet čiji je integralni deo.
- Grci -
Stari Grci su odlazili na ekspedicije ali je malo toga ostalo zapisano. Više ih je zanimala
književnost I filozofija. Međutim, prvo istaživačko putovanje naučnog značaja svih vremena je
preuzeo Piteja koji je prošao Herkulove stubove I pošao na sever I došao do Britanije 325 godine
p.n.e..
-Aleksandar Veliki je prešao hiljade kilometara šaljući mnoštvo uzoraka svom učitelju
Aristotelu.(34 str.pročitaj nastavak)
- Feničani –
oni su bili prvi koji su prošli kroz Herkulove stubove i uplovili u Atlantik. Odlazili su u
akabski zaliv i Crveno more da bi trgovali.
