Turističke manifestacije u Srbiji

Жељко

 

Бјељац

 

 
 

 
 
 
 
 
 
 

ТУРИСТИЧКЕ

 

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

 

У

 

СРБИЈИ

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

БЕОГРАД

 2010 

 

 

ГЕОГРАФСКИ

 

ИНСТИТУТ

 „

ЈОВАН

 

ЦВИЈИЋ

“ 

 

СРПСКА

 

АКАДЕМИЈА

 

НАУКА

 

И

 

УМЕТНОСТИ

 

 
 

ПОСЕБНА

 

ИЗДАЊА

 

КЊИГА

 82 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ЖЕЉКО

 

БЈЕЉАЦ

 

 

ТУРИСТИЧКЕ

 

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

 

У

 

СРБИЈИ

 

 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 

БЕОГРАД

 2010 

ИЗДАВАЧ

 / PUBLISHER  

Географски

 

институт

 „

Јован

 

Цвијић

“ 

САНУ

 

 

11000 

Београд

, 

Ђуре

 

Јакшића

 9, 

РЕПУБЛИКА

 

СРБИЈА

  

Geographical institute “Jovan Cviji

ć

” SASA 

 

11000 Belgrade, Djure Jaksica 9, REPUBLIC OF SERBIA  
Telephone / fax: +381 11 26–37–597, E-mail: [email protected]  

 

ЗА

 

ИЗДАВАЧА

 / ACTING PUBLISHER  

Милан

 

Радовановић

  

Прихваћено

 

на

 

седници

 

Редакцијског

 

одбора

 

Института

 16.03.2009.  

Accepted at the meeting of the Institute’s Editorial Board on 16.03.2009.  
 

УРЕДНИК

 / EDITOR  

Иван

 

Б

. 

Поповић

 

Весна

 

Лукић

 

 

РЕЦЕНЗЕНТИ

/REVIEWERS: 

академик

 

САНУ

, 

Проф

.

Др

 

Олга

 

Хаџић

/academic Prof. Ph D Olga Hadži

ć

 

проф

.

Др

 

Јован

 

Ромелић

/ Prof.Ph.D Jovan Romeli

ć

 

проф

.

Др

 

Невена

 

Ћурчић

/ Prof Ph.D Nevena 

Ć

ur

č

i

ć

 

 

ЛЕКТУРА

/ LANGUAGE EDITING 

Јасна

 

Татић

 

 

ТЕХНИЧКИ

 

УРЕДНИК

 / TECHNICAL EDITOR  

Жељко

 

Бјељац

 

 

ЕНГЛЕСКИ

 

ПРЕВОД

/

Е

NGLIS TRANSLATION 

Јелена

 

Радовановић

 

 

ДИЗАЈН

 

КОРИЦА

 / COVER DESIGN  

Tandem design, 

Нови

 

Сад

 

 

ШТАМПАЊЕ

 

ОВЕ

 

ПУБЛИКАЦИЈА

 

ОМОГУЋИЛО

 

ЈЕ

 / PRINTING OF THIS 

PUBLICATION WAS SUPPORTED BY  

Министарство

 

за

 

Науку

 

и

 

технолошки

 

развој

 

Републике

 

Србије

 /Ministry for Science and 

Environmental Protection of Republic Serbia  

ТИРАЖ

 / CIRCULATION  

300  

ШТАМПА

 / PRINTED BY  

Службени

 

Гласник

 

Србије

 

WEB 

ПРЕЗЕНТАЦИЈА

 / WEB PRESENTATION  

www.gi.sanu.ac.rs 
 

ФОТОГРАФИЈЕ

 

НА

 

КОРИЦАМА

 / COVER PHOTOS 

Музеј

 

трубе

, 

Гуча

, /. Trumpet museum, Gu

č

a photo by D.Štrbac 

Косидба

 

на

 

Рајцу

 /  Haymaking on Rajac mountain photo by J.Brankov 

ЕХИТ

 

фестивал

, 

Нови

 

Сад

 / EXIT music festival Novi Sad, photo by www.manifestacije.com 

Туристичка

 

слагалица

, 

награда

 

за

 

најбољу

 

манифестацију

 / tourist puzzle, award for best 

tourist event in Serbia, www.manifestacije.com 

ПРЕДЛОГ

 

НОВИХ

 

ТУРИСТИЧКИХ

 

МАНИФЕСТАЦИЈА

 

У

 

СРБИЈИ

 151 

ЗАКЉУЧАК

 155 

SUMMARY 161 

ЛИТЕРАТУРА

 

И

 

ИЗВОРИ

 167 

 
 
 
 
 
 
 
 

 

 
 
 
 
 
 
 

 

Туристичке

 

манифестације

 

у

 

Србији

 

 

УВОД

 

 

Најстарија

 

туристичка

 

манифестација

 

у

 

Србији

 

је

 

Карневал

 

цвећа

, 

у

 

Белој

 

Цркви

, 

који

 

је

 

први

 

пут

 

одржан

 1852. 

године

, 

а

 

у

 

континуитету

 

се

, 

са

 

мањим

 

прекидима

 

услед

 

ратова

, 

одржава

 

од

 1911. 

године

. 

Прва

 

Смедеревска

 

јесен

, 

је

 

одржана

 1888. 

године

, 

када

 

и

 

прва

 

манифестација

 

излагања

 

грожђа

 

и

 

вина

 

у

 

Смедереву

 

на

 

пристаништу

. 

Манифестација

 

је

 

обновљена

 1961. 

године

, 

с

 

тим

 

што

 

је

 

имала

 

прекиде

 

у

 

одржавању

 

током

 

седамдесетих

 

и

 

осамдесетих

 

година

 20. 

века

. 

Прва

 

изложба

 

вина

 

у

 

Вршцу

 

одржана

 

је

 

у

 

кафани

  „

Код

 

два

 

кључа

“ 1857. 

године

. 

Пре

 

Другог

 

светског

 

рата

, 

у

 

Вршцу

 

су

 

се

 

сваке

 

године

 

организовале

 

прославе

 

бербе

 

грожђа

 – 

Veinleze fest

 (www.belacrkva.org/turizam; www.smederevskajesen.com; 

www.to.vrsac.com). 

Манифестација

 

Видовданске

 

свечаности

, 

у

 

Крушевцу

, 

први

 

пут

  j

е

 

одржана

 1904. 

године

 

и

, 

осим

 

прекида

 

током

 

балканских

 

и

 

светских

 

ратова

, 

одржавала

 

се

 

у

 

континуитету

, 

а

 

од

 

педесетих

 

година

 20. 

века

, 

део

 

је

 

туристичке

 

понуде

 

Крушевца

  (

Бјељац

, 

Ћурчић

, 2007). 

Сићевачка

 

ликовна

 

колонија

, 

која

 

се

 

у

 

континуитету

 

одржава

 

од

 1964. 

године

, 

први

 

пут

 

је

 

одржана

 1905. 

године

. (

Бјељац

, 

Бранков

, 2009). 

Једна

 

од

 

најстаријих

 

туристички

x 

манифестација

 

на

 

простору

 

Србије

 

је

 

и

 

Дужијанца

  (

Бјељац

, 

Ћурчић

, 2008), 

која

 

се

 

од

 1911. 

године

, 

до

 

почетка

 

Другог

 

светског

 

рата

 

одржавала

 

као

 

јавна

 

прослава

, 

и

 

која

 

је

 

имала

 

двоструки

 

карактер

: 

био

 

је

 

то

 

обред

 

који

 

је

 

чувао

 

традиционални

 

фолклор

 

и

 

културу

, 

и

 

аграрни

 

обред

 

анимистичко

-

аграрног

 

типа

. 

Сличног

 

карактера

 

је

 

и

 

манифестација

 

Словачке

 

народне

 

свечаности

, 

која

 

се

 

одржавала

 

у

 

континуитету

 

од

 1919. 

до

 1940. 

године

 

у

 

Бачком

 

Петровцу

 (

Бјељац

 1998).  

Као

 

манифестације

 

које

 

окупљају

 

велики

 

број

 

људи

, 

а

 

имају

 

и

 

своју

 

традицију

 

и

 

атрактивност

, 

издвајају

 

се

 

и

 

вашари

 

у

 

Србији

. 

Двадесетих

 

и

 

тридесетих

 

година

 20. 

века

, 

одржавају

 

се

 

и

 

прве

 

привредне

 

изложбе

 

и

 

сајмови

. 

Међу

 

првима

 

оваквог

 

типа

 

издвајају

 

се

 

Индустријско

-

занатска

 

пољопривредна

 

изложба

 

у

 

Врбасу

 

и

 

Прва

 

пољопривредна

 

изложба

 

у

 

Бечеју

, 

одржане

 

августа

 

и

 

септембра

 1924. 

године

  (

Бјељац

, 1998). 

Прво

 

такмичење

 

косача

 

на

 

Рајцу

 

је

 

одржано

 1892. 

године

 (

Бранков

 

и

 

др

., 2009). 

Јесења

 

изложба

 

Удружења

 

ликовних

 

уметника

 

Србије

, 

први

 

пут

 

је

 

одржана

 

1930. 

године

, 

а

 

Вуков

 

сабор

 

у

 

Тршићу

 1933. 

године

. 

Први

 

фестивал

 

музицирања

 

на

 

ар

x

аичним

 

инструментима

  „

Ђенђеш

 

Бокрето

“, 

мађарског

 

становништва

 

на

 

територији

 

Србије

, 

одржан

 

је

 1936. 

године

 (

Бјељац

, 1998; 

Бјељац

, 

Бранков

, 2008; 

Бјељац

, 

Ћурчић

, 2010). 

У

 1939. 

години

, 

одржава

 

се

 

прво

 

издање

 

бициклистичке

 

трке

 

кроз

 

Србију

, 

као

 

и

 

међународна

 

ауто

-

трка

 

„

Велика

 

награда

 

Београда

“, 

ауто

-

трка

 

у

 

рангу

 

данашњих

 

гран

 

при

 

трка

 

формуле

 

један

.  

Туристичке

 

манифестације

 

у

 

Србији

 

 

3 

манифестационог

 

туризма

 (

Ожеговић

, 1977; Ritchie, 1984; 

В

urns, at al 1986; 

Socher, 

Т

s

с

hurts

с

henth

а

1

е

r, 1987; grupa autora, AIEST, 1987; Hall, 1989; Getz, 

1991, 1994, 1997, 2008; 

Јовичић

, 1992; 

Аврамовски

 1996; Goldblat J., 1997; 

Mosberg, 2000; 

Бјељац

 1998, 2001, 2006

а

; Dwyer at al 2006; Carlsen at al 

2001; Aitken, 2002; Ljubojevi

ć

, 

А

ndr

еје

vi

ć

, 2002; Allen, at al 2002; .grupa 

autora UNESCO 2004; grupa autora, Cultural festival group Association for 
Tourism and Leisure Education, 2003; Anttonen, at al 2004; Bowdin, at al 2006; 
Harris, McDonnell,2006; Mackellar, 2006). 

На

 

основу

 

истраживања

 

наведених

 

аутора

, 

манифестациони

 

туризам

 

се

 

може

 

дефинисати

 

као

 

јавно

 

извођење

 

у

 

виду

 

приредбе

 

или

 

више

 

приредби

  (

истог

 

или

 

различитог

 

садржаја

), 

разних

 

категорија

   

људских

 

достигнућа

, 

а

 

које

 

се

 

издваја

 (

ју

) 

по

 

својој

 

специфичности

 

и

 

атрактивности

, 

остварујући

 

туристичке

 

ефекте

 

и

 

циљеве

1

 

а

 

организују

 

се

 

у

 

свим

 

насељима

 

која

 

имају

 

свој

 

интерес

 

у

 

томе

, 

са

 

масовним

 

наступом

 

и

 

јавним

 

изражавањем

, 

који

 

су

 

значајни

 

по

 

размери

, 

величини

, 

квалитету

 

и

 

квантитету

 

садржаја

, 

са

 

јасно

 

израженом

 

централном

 

темом

 

и

 

препознатљивим

 

термином

 

одржавања

, 

чиме

 

се

 

остварује

 

профитабилност

 

као

 

део

 

туристичке

 

дестинације

  

Као

 

што

 

је

 

туризам

 

једна

 

од

 

најбрже

 

растућих

 

индустрија

 

данас

, 

у

 

оквиру

 

туристичке

 

индустрије

, 

догађаји

 

добијају

 

све

 

све

 

више

 

на

 

значају

 

(Erfurt, Johnsen, 2003). 

Према

 

Гецу

 (Getz 1997, 2004.

а

,

б

, 2008) 

догађаји

 

су

 

током

 

последње

 

деценије

 20. 

века

 

постали

 

значајно

 

средство

 

за

 

заједнице

 

и

 

туристичке

 

регионе

 

да

 

стекну

 

предност

 

и

 

испуне

 

низ

 

економских

, 

социјалних

 

и

 

еколошких

 

циљева

. 

Улога

 

и

 

утицај

 

планираних

 

догађаја

 

у

 

туризму

 

су

 

добро

 

документовани

, 

и

 

од

 

све

 

већег

 

значаја

 

за

 

конкурентност

 

дестинација

 

на

 

тржишту

. 

Због

 

повећања

 

конкурентности

 

међу

 

туристичким

 

дестинацијама

, 

организовање

 

и

 

развој

 

догађаја

 

је

 

постао

 

велики

 

бизнис

. 

Приликом

 

израде

 

маркетиншких

 

стратегија

 

на

 

нивоу

 

дестинација

, 

потребно

 

је

 

да

 

се

 

реализују

 

све

 

потенцијалне

 

користи

 

од

 

догађаја

, 

који

 

су

 

важан

 

део

 

маркетиншких

 

планова

 

свих

 

значајних

 

туристичких

 

дестинација

. 

У

 

свету

 

се

 

манифестациони

 

туризам

, 

од

 

почетка

 

осамдесетих

 

година

 20. 

века

, 

помиње

 

као

 

посебна

 

индустрија

 (

Бјељац

, 2006

а

). 

У

 

Србији

, 

манифестациони

 

туризам

, 

као

 

економски

 

просперитетна

 

врста

 

туризма

, 

на

 

значају

 

добија

 

тек

   

половином

 

прве

 

декаде

 21. 

века

. 

Посебно

 

је

 

значајно

 

што

 

се

 

први

 

пут

 

јавља

 

и

 

у

 

стратешким

 

документима

, 

посебно

 

у

 

Стратегији

 

развоја

 

туризма

 

Србије

 (2006), 

где

 

се

 

овај

 

сегмент

 

туризма

 

види

 

као

 

велики

 

глобални

 

тржишни

 

потенцијал

, 

који

 

доприноси

 

повратку

 

Србије

 

на

 

                                                 

1

 

Осим

 

основног

 

програма

, 

на

 

пример

 

спорт

, 

култура

, 

религија

, 

организују

 

се

 

и

 

атрактивни

 

програми

 

пратећег

 

садржаја

 (

забава

, 

музика

, 

и

 

сл

.),  

са

 

одређеним

 

бројем

 

учесника

 

програма

, 

привлачни

 

за

 

домаће

 

и

 

стране

 

посетиоце

. 

 

 

 

4 

међународно

 

тржиште

, 

подизању

 

нивоа

 

конкурентности

 

и

 

стварању

 

јаче

 

базе

 

за

 

маркетнишке

 

активности

. 

Осим

 

Стратегије

, 

важно

 

је

 

напоменути

 

да

 

се

 

половином

 

прве

 

декаде

 21. 

века

, 

преко

 

програма

 USAID

2

, 

у

 

Србији

 

одржало

 

неколико

 

радионица

 (workshops), 

чија

 

је

 

тема

 

била

 

како

 

организовати

 

туристичку

 

манифестацију

. 

На

 

једној

 

од

 

таквих

 

радионица

, 

одржаној

 

у

 

Новом

 

Саду

 

(

март

a 2005. 

године

), 

покренута

 

је

 

и

 

иницијатива

 

да

 

се

 

формира

 

удружење

 

које

 

би

 

обухватило

 

организаторе

 

туристичких

 

манифестација

, 

преко

 

којег

 

би

 

организатори

 

штитили

 

своје

 

интересе

, 

промовисали

 

своје

 

манифестације

, 

едуковали

 

се

 

и

 

сл

. 

У

 

организацији

 

часописа

  „

Водич

 

кроз

 

туристичке

 

манифестације

“ 

из

 

Земуна

, 

од

 

октобра

 2006. 

године

, 

организују

 

се

 

и

 

Сусрети

 

организатора

 

туристичких

 

манифестација

, 

стручни

 

скуп

, 

који

 

осим

 

организатора

 

манифестација

, 

окупља

: 

представнике

 

ресорног

 

министарства

, 

Туристичке

 

организације

 

Србије

 

и

 

општинских

 

туристичких

 

организација

, 

теоретичаре

 

туризма

 

који

 

се

 

баве

 

проучавањем

 

манифестационог

 

туризма

 

и

 

представнике

 

туристичких

 

агенција

 

које

 

су

 

заинтересоване

 

за

 

овај

 

вид

 

туризма

. 

На

 

овом

 

једнодневном

 

стручном

 

скупу

, 

у

 

форми

 

три

 

едукативне

 

радионице

, 

обрађују

 

се

 

многа

 

питања

 

од

 

значаја

 

за

 

развој

 

манифестационог

 

туризма

, 

покрећу

 

се

 

иницијативе

, 

предлози

 

и

 

идеје

 (www.manifestacije.com).  

Следећи

 

корак

 

је

 

био

 

оснивање

 

Групације

 

организатора

 

привредно

 

туристичких

 

манифестација

 

Србије

3

 

Циљ

 

формирања

 

Групације

 

је

: 

окупљање

 

што

 

већег

 

броја

 

организатора

 

привредно

-

туристичких

 

манифестација

; 

прављење

 

базе

 

података

  (

евиденција

 

и

 

регистрација

) 

постојећих

 

манифестација

 

у

 

Србији

; 

класификација

 

и

 

сврставање

 

манифестација

 

у

 

категорије

, 

групе

 

и

 

подгрупе

 

према

 

одређеним

 

критеријумима

; 

одређивање

 

модела

 

и

 

извора

 

финансирања

 

манифестација

; 

лиценцирање

 

и

 

сертификација

 

манифестација

 

према

 

усвојеним

 

критеријумима

; 

едукација

 

и

 

информисање

 

организатора

 

манифестација

 

о

 

припреми

 

и

 

реализацији

 

манифестација

 

и

 

маркетиншкој

 

кампањи

.  

Због

 

великог

 

броја

 

манифестација

, 

које

 

се

  (

посебно

 

крајем

 

прве

 

декаде

 21. 

века

) 

све

 

више

 

организују

 

у

 

Србији

, 

указује

 

се

 

потреба

 

категоризације

 

и

 

класификације

 

манифестација

, 

са

 

циљем

 

да

 

се

 

издвоје

 

оне

 

манифестације

, 

које

 

према

 

својој

 

атрактивности

 

и

 

посећености

 

имају

 

и

 

туристички

 

значај

, 

а

 

посебно

 

оне

 

које

, 

самостално

 

могу

 

бити

 

и

 

бренд

 

дестинације

. 

Пораст

 

броја

 

манифестација

 

у

 

задњих

 

двадесетак

 

година

 

могу

 

                                                 

2

  

Програм

 

помоћи

 

владе

 

Сједињених

 

Америчких

 

Држава

 

Србији

, 

у

 

области

 

развоја

 

демократије

 

и

 

цивилног

 

друштва

. 

3

 12. 

маја

 2008. 

године

 

у

 

Привредној

 

комори

 

Србије

, 

при

 

Удружењу

 

за

 

туризам

 

и

 

угоститељство

, 

а

 

на

 

иницијативу

 11 

чланица

 

потписница

 

иницијативе

, 

а

 

један

 

од

 

оснивача

 

је

 

и

 

Географски

 

институт

 „

Јован

 

Цвијић

“ 

САНУ

 

 

 

 

6 

Табела

 1. 

M

анифестациј

e 

на

 

простору

 

туристичког

 

кластера

 

Војводина

 

у

 2010. 

години

 

по

 

општинама

 

Table 1 

Events in the area of tourism cluster Vojvodina in 2010. year by municipalities 

Општина

                                    

Број

 

манифестација

                                                             

У

 

процентима

4

   

Нови

 

Сад

                                                   125                                                                                              5,15% 

Панчево

                                                     102                                                                                              4,20% 

Кањижа

                                                        51                                                                                              2,10% 

Суботица

                                                     50                                                                                              2,06% 

Бачка

 

Паланка

                                             46                                                                                              1,90% 

Бечеј

                                                             46                                                                                              1,90% 

Сомбор

                                                         46                                                                                              1,90% 

Зрењанин

                                                     45                                                                                              1,85% 

Инђија

                                                          35                                                                                              1,44% 

Ада

                                                               30                                                                                              1,24% 

Темерин

                                                       28                                                                                              1,15% 

Кикинда

                                                       28                                                                                              1,15% 

Стара

 

Пазова

                                               27                                                                                              1,11% 

Нови

 

Бечеј

                                                   25                                                                                              1,03% 

Ковачица

                                                     24                                                                                              0,99% 

Кула

                                                             22                                                                                              0,91% 

Сремска

 

Митровица

                                   22                                                                                              0,91% 

Вршац

                                                          20                                                                                              0,82% 

Жабаљ

                                                          20                                                                                              0,82%  

Нови

 

Кнежевац

                                           19                                                                                              0,78% 

Оџаци

                                                           19                                                                                              0,78% 

Шид

                                                              19                                                                                              0,78% 

Мали

 

Иђош

                                                  18                                                                                             0,74% 

Србобран

                                                     18                                                                                              0,74% 

Врбас

                                                           17                                                                                              0,70% 

Ириг

                                                             17                                                                                              0,70% 

Рума

                                                             17                                                                                              0,70% 

Житиште

                                                     16                                                                                               0,66%  

Ковин

                                                          16                                                                                               0,66% 

Апатин

                                                        14                                                                                               0,58% 

Сента

                                                           14                                                                                               0,58% 

Бачка

 

Топола

                                              13                                                                                               0,54% 

Бачки

 

Петровац

                                         13                                                                                               0,54% 

Сремски

 

Карловци

                                    13                                                                                               0,54% 

Бела

 

Црква

                                                 11                                                                                               0,45% 

Беочин

                                                        10                                                                                               0,41% 

Тител

                                                             9                                                                                               0,37% 

Бач

                                                                 8                                                                                               0,34% 

Пећинци

                                                        8                                                                                               0,34% 

Алибунар

                                                      7                                                                                               0,29% 

Сечањ

                                                            7                                                                                              0,29% 

Пландиште

                                                    6                                                                                              0,25% 

Нова

 

Црња

                                                    5                                                                                              0,21% 

Опово

                                                            4                                                                                              0,16% 

Чока

                                                               4                                                                                              0,16% 

Извор

: www.vojvodinaonline.com/dogadjaiji 

 

                                                 

4

 

у

 

односу

 

на

 

укупни

 

број

 

у

 

Србији

 

Туристичке

 

манифестације

 

у

 

Србији

 

 

7 

Осим

 

општинских

 

центара

 

у

 

којима

 

се

 

одржава

 65,0% 

манифестација

 

на

 

простору

 

кластера

 

Војводина

, 

по

 

броју

 

манифестација

 

се

 

издвајају

 

и

 

следећа

 

насеља

: 

Палић

 

и

 

Ново

 

Милошево

 

са

 

по

 16 

манифестација

 (0,67% 

од

 

укупног

 

броја

 

манифестација

 

у

 

Србији

) 

Фекетић

 

са

 10 (0,42%), 

Долово

 8 (0,34%), 

Чуруг

, 

Футог

 

и

 

Уздин

 

по

 7 (0,29%), 

Дебељача

 

и

 

Сремска

 

Каменица

 

по

 6 (0,25%), 

Бачко

 

Петрово

 

Село

, 

Бачки

 

Јарак

, 

Војка

, 

Госпођинци

, 

Голубинци

, 

Гудурица

, 

и

 

Хоргош

 

по

 5 (0,21%) 

и

 

Банатско

 

Ново

 

Село

, 

Мол

, 

Омољица

, 

Пивнице

, 

Руски

 

Крстур

, 

Трешњевац

, 

Сајан

, 

Сириг

 

и

 

Старчево

, 

по

 4 

манифестације

 (0,17%) 

 

На

 

територији

 

туристичког

 

кластера

 

Београд

 

у

 2010. 

години

 

се

 

одржава

 261 

традиционална

 

манифестација

 (10,76% 

од

 

укупног

 

броја

 

у

 

Србији

). 

На

 

простору

 

градских

 

општина

, 

одржава

 

се

 167 

манифестација

 

(64,98% 

од

 

укупног

 

броја

 

у

 

кластеру

 

Београд

) (

табела

 2.). 

Осим

 

у

 

општинским

 

центрима

, 

традиционалне

 

манифестације

 

се

 

одржавају

 

и

 

на

 

територијама

 12 

сеоских

 

насеља

, 

а

 

од

 

њих

 

највише

 

у

 

селу

 

Вранић

 – 

две

 

манифестације

 (0,08% 

од

 

укупног

 

броја

 

у

 

Србији

). 

 

Табела

 2. 

M

анифестациј

e 

на

 

простору

 

туристичког

 

кластера

 

Београд

 

у

 2010.  

Table 2

 Events in the area of tourism cluster Belgrade in 2010. year

 

Општина

                                                 

број

   

манифестација

                             

у

 

процентима

 

Централне

 

градске

 

општине

                                   180                                                              7,42 

Нови

 

Београд

                                                             32                                                              1,22 

Младеновац

                                                                20                                                              0,84 

Обреновац

                                                                     8                                                              0,33 

Барајево

                                                                         7                                                             0,29 

Земун

                                                                             7                                                              0,25 

Гроцка

                                                                           3                                                              0,09 

Сопот

                                                                             2                                                              0,08 

Раковица

                                                                        1                                                             0,04 

Сурчин

                                                                           1                                                             0,04

 

Извор

: www.beograd.org.rs 

 

На

 

простору

 

туристичког

 

кластера

 

Југозападна

 

Србија

 

у

 2010. 

години

 

се

 

одржавало

 599 

манифестација

 (24,69% 

од

 

укупног

 

броја

 

у

 

Србији

) 

у

 132 

насеља

 (53 

општина

) (

табела

 3). 

Осим

 

општинских

 

центара

, 

у

 

којима

 

се

 

одржава

 422 

манифестације

 (70,57% 

од

 

укупног

 

броја

 

у

 

посматраном

 

кластеру

), 

издвајају

 

се

 

и

 

следећа

 

насеља

: 

Овчар

 

бања

, 

са

 16 

манифестација

 (0,67% 

од

 

укупног

 

броја

 

манифестација

 

у

 

Србији

), 

Мокра

 

гора

 7 (0,29%), 

Мрчајевци

 

и

 

Рибарска

 

бања

 

по

 4 (0,17%).  

 

 
 
 

Туристичке

 

манифестације

 

у

 

Србији

 

 

9 

У

 

оквиру

 

туристичког

 

кластера

 

Југоисточна

 

Србија

, 

у

 2010. 

години

 

се

 

одржавало

 467 

традиционалних

 

манифестација

 (19,25% 

од

 

укупног

 

броја

 

у

 

Србији

), 

у

 47 

општина

 

и

 176 

насеља

.  

 

Табела

 4.

 

M

анифестације

 

на

 

простору

 

туристичког

 

кластера

 

Југоисточна

 

Србија

, 

по

 

општинама

 

у

 2010. 

години

 

Table 4

. Events in the area of tourism cluster Southwest of Serbia in 2010. by municipalities 

Општина

                                      

број

   

манифестација

                                                         

у

 

процентима

 

Ниш

                                                                47                                                                                            1,94% 

Пожаревац

                                                     39                                                                                            1,61% 

Смедерево

                                                      35                                                                                           1,44% 

Зајечар

                                                            20                                                                                           0,82% 

Кладово

                                                          18                                                                                           0,74% 

Велико

 

Градиште

                                          17                                                                                           0,70% 

Лесковац

                                                        17                                                                                           0,70% 

Бор

                                                                  16                                                                                           0,66% 

Књажевац

                                                      15                                                                                            0,62% 

Мајданпек

                                                     15                                                                                            0,62% 

Петровац

 

на

 

Млави

                                      15                                                                                            0,62% 

Врање

                                                            14                                                                                             0,58% 

Бољевац

                                                        13                                                                                             0,54% 

Пирот

                                                            13                                                                                             0,54% 

Бабушница

                                                    11                                                                                            0,45%  

Алексинац

                                                    10                                                                                             0,41% 

Прокупље

                                                     10                                                                                             0,41% 

Сокобања

                                                      10                                                                                             0,41% 

Бела

 

Паланка

                                                 8                                                                                              0,33% 

Бујановац

                                                       8                                                                                              0,33% 

Куршумлија

                                                   8                                                                                             0,33% 

Жагубица

                                                       8                                                                                             0,33% 

Неготин

                                                          8                                                                                             0,33% 

Сврљиг

                                                           8                                                                                             0,33% 

 

Деспотовац

                                                   7                                                                                             0,29% 

Димитровград

                                               7                                                                                              0,29% 

Владичин

 

Хан

                                               7                                                                                              0,29% 

Лебане

                                                            6                                                                                              0,25% 

Блаце

                                                              5                                                                                              0,21% 

Жабари

                                                          5                                                                                              0,21% 

Медвеђа

                                                         5                                                                                              0,21% 

Сурдулица

                                                     5                                                                                              0,21% 

Власотинце

                                                    4                                                                                              0,16% 

Голубац

                                                          4                                                                                             0,16% 

Кучево

                                                            4                                                                                             0,16% 

Мало

 

Црниће

                                                 4                                                                                             0,16% 

Мерошина

                                                      4                                                                                             0,16% 

Бојник

                                                             3                                                                                             0,09% 

Гаџин

 

Хан

                                                      3                                                                                             0,09%  

Дољевац

                                                         3                                                                                             0,09%  

Ражањ

                                                             3                                                                                             0,09%  

Житорађа

                                                        2                                                                                             0,08% 

Босилеград

                                                     1                                                                                             0,04% 

Прешево

                                                         1                                                                                             0,04% 

Трговиште

                                                      1                                                                                             0,04%

 

Извор

: www.manifestacije.com, www.srbija.travel/dogadjaji 

 

 

 

 

10 

У

 

општинским

 

центрима

 

се

 

одржава

 76,03% 

од

 

укупног

 

броја

 

манифестација

 

на

 

простору

 

кластера

, 

а

 

по

 

броју

 

се

 

издвајају

 

насеља

: 

Доњи

 

Милановац

 

са

 

пет

 (0,21%), 

Балта

 

Бериловац

, 

Врањска

 

бања

 

и

 

Пролом

 

бања

 

са

 

по

 

четири

 

манифестације

 (0,17%). 

На

 

простору

 

туристичког

 

кластера

 

Косово

 

и

 

Метохија

, 

због

 

друштвено

-

политичке

 

ситуације

 

од

 1999. 

године

, 

традиционалне

 

манифестације

 

које

 

могу

 

бити

 

интересантне

 

за

 

туристичка

 

кретања

, 

одржавају

 

се

 

у

 

свега

 

неколико

 

општина

. 

У

 2010. 

години

 

одржане

 

су

 24 

манифестације

 (0,99%) 

у

 

шест

 

општина

 

и

 

девет

 

насеља

 (

табела

 5). 

Осим

 

у

 

општинским

 

центрима

, 

издвајају

 

се

 

и

 

насеља

 

Велика

 

Хоча

 

и

 

Грачаница

, 

са

 

по

 

три

 

манифестације

 (

по

 0,12%). 

 

Табела

 5.

  M

анифестације

 

на

 

простору

 

туристичког

 

кластера

 

Косово

 

и

 

Метохија

, 

по

 

општинама

, 2010.

године

 

Table 5.

 Events in the area of tourism cluster Kosovo and Metohija in 2010.year, by 

municipalities

 

Општина

                                      

број

   

манифестација

                                      

у

 

процентима

 

Лепосавић

                                                   6                                                                             0,25% 

Штрпце

                                                       5                                                                             0,21% 

Косовска

 

Митровица

                                4                                                                              0,16% 

Приштина

                                                   4                                                                             0,16% 

Ораховац

                                                     3                                                                            0,09% 

Гњилане

                                                       1                                                                            0,04% 

Зубин

 

Поток

                                               1                                                                             0,04% 

Извор

: www.manifestacije.com, www.kultura.gov.rs 

 

Ако

 

посматрамо

 

на

 

нивоу

 

Србије

, 

по

 

општинама

, 

по

 

броју

 

манифестација

 

у

 2010. 

години

 

се

 

издвајају

 

следећи

 

градови

 

и

 

општине

: 

град

 

Београд

 257 

манифестација

 (10,82%); 

град

 

Нови

 

Сад

 125 (5,15%), 

Панчево

 102 (4,29%), 

Чачак

 77 (3,24%), 

Кањижа

 51 (2,15%), 

Суботица

 48 

(2,02%), 

Бачка

 

Паланка

, 

град

 

Ниш

, 

Бечеј

, 

Сомбор

 

по

 46 (

по

 1,94%), 

Зрењанин

 43 (1,81%), 

град

 

Крагујевац

 41 (1,72%), 

Инђија

 

и

 

Смедерево

 

по

 

35 (

по

 1,47%) 

и

 

Краљево

 33 (1,39%). 

У

 

ових

 15 

градова

 

и

 

општина

 

се

 

одржава

 43,31% 

свих

 

манифестација

 

у

 

Србији

.  

 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

 

12 

садржаја

. 

Главни

 

садржај

  (

тема

) 

манифестације

 

представља

 

основни

 

програм

 (

музички

, 

ликовни

, 

верски

, 

спортски

 

и

 

сл

.) 

због

 

кога

 

се

 

и

 

одржава

 

манифестација

 (

Бјељац

, 1998, 2006

а

; Getz 1991, 1997, 2008). 

Подела

 

према

 

садржају

 

је

 

тема

 

истраживања

 

значајног

 

броја

 

научника

 (Markovi

ć

, 1972; 

Vuk

о

ni

ć

, 1973; 

Николић

 

и

 

др

., 1974; 

Ожеговић

, 1977; Ritchi

е

, Yangzhou, 

1987; Getz, 1991, 1997, 2008; 

Јовичић

, 1992; Nicholls et al., 1992; 

Аврамовски

, 1996; Goldblat, 2002; 

Бјељац

, 1998, 2001, 2006

а

; Jago, Show, 

1998; Arcodia, Alastair, 2000; Aitken, 2002; Bowdin et. al., 2006). 

Мега

, Hallmark, 

Специјални

 

догађаји

 

се

 

највише

 

јављају

 

у

 

поделама

 

по

 

садржају

 

већине

 

наведених

 

страних

 

теоретичара

. 

Културне

  (

културно

-

уметничке

, 

уметничке

), 

спортске

, 

верске

 (

религијске

), 

привредне

, 

забавне

 

и

 

научно

-

стручне

 

манифестације

 

су

 

заступљене

 

у

 

поделама

 

свих

 

наведених

 

аутора

5

. 

Осим

 

теоретичара

 

туризма

, 

поделу

 

по

 

садржају

 

врше

 

и

 

поједина

 

струковна

 

удружења

 

и

 

институције

. 

Туристичка

 

организација

 

Србије

, 

у

 

Календару

 

приредби

 

Србије

 (2010), 

као

 

смотре

, 

приредбе

 

и

 

догађања

, 

издваја

: „

туристичке

 

манифестације

 

које

 

негују

 

и

 

унапређују

 

изворно

 

народно

 

стваралаштво

, 

манифестације

 

које

 

негују

 

и

 

развијају

 

уметничко

 

стваралаштво

, 

привредне

, 

промотивне

 

и

 

остале

 

туристичке

; 

сајмови

, 

изложбе

 

и

 

берзе

; 

конгреси

, 

саветовања

 

и

 

симпозијуми

, 

гастрономске

 

приредбе

, 

празници

 

и

 

јубилеји

, 

и

 

спортско

-

рекреативне

 

манифестације

“. 

Према

 

Међународној

 

асоцијацији

 

фестивала

 

и

 

догађаја

 (IFEA, 2010), 

издвајају

 

се

: „

фестивали

, 

параде

, 

сајмови

, 

ваздушни

 

митинзи

, 

спортски

 

догађаји

, 

изложбе

 

аутомобила

, 

карневали

, 

уметничке

 

приредбе

, 

изложбе

 

цвећа

, 

трке

 

балона

 

и

 

др

. 

Свака

 

манифестација

 

у

 

себи

 

садржи

: 

облике

 

забаве

, 

едукације

 

и

 

представљање

 

појединих

 

људских

 

достигнућа

  (

спорт

, 

уметност

, 

привреда

, 

наука

)“. 

Завод

 

за

 

културу

 

Војводине

 

издваја

: 

ликовне

, 

музичке

, 

књижевне

, 

извођачке

, 

дечије

 

и

 

фолклорне

 

манифестације

 

(www.kultura-vojvodina.org.rs). 

У

 

светској

 

литератури

, 

најприхватљивија

 

је

 

подела

 

коју

 

је

 

дао

 

Доналд

 

Гец

  1991. 

године

, 

а

 

проширио

 

је

 1997. 

и

 2008. 

године

 (

Аврамовски

, 

1996, Goldblat 2000; Hanlon, Jago, 2000; Erfurt, Johnsen 2003; Anttonen et al., 
2004; O’Toole, 2005; Mackellar 2005;

 

Бјељац

, 2006

а

, 

и

 

други

). 

У

 

својој

 

подели

 

он

 

наводи

 

следеће

 

манифестације

: 

културне

 

прославе

,

 

у

метност

/

забава

, 

бизнис

/

трговина

, 

приказивања

 

(

шоу

), 

спортска

 

такмичења

, 

приватни

 

догађаји

, 

друштвени

 

догађаји

, 

образовне

 

и

 

научне

, 

рекреативне

 

и

 

политичке

/ 

државне

. 

                                                 

5

 

детаљније

 

о

 

поделама

 

у

: Getz (1991, 997, 2008); 

Бјељац

 (1998; 2006); Bowdin et al. (2006) 

Туристичке

 

манифестације

 

у

 

Србији

 

 

13 

На

 

територији

 

Србије

 

у

 

употреби

 

је

 

и

 

подела

 

коју

 

је

 

дао

 

Жељко

 

Бјељац

 (1998, 2001, 2003, 2006

а

, 2007, 2010)

6

, (Gustafson, 2006; Wright, 

2007;

 

Xiao, 2007; 

Закић

 

и

 

др

., 2009;; 

Ивков

 

и

 

др

., 2008; 

Вукосав

, 

Ћурчић

, 

2009). 

Према

 

садржају

, 

манифестације

 

могу

 

се

 

поделити

 

на

: 

уметничке

, 

привредне

, 

етнографске

, 

научно

-

стручне

, 

верске

, 

спортске

, 

политичко

-

историјске

, 

забавне

, 

туристичко

-

пропагандне

 

и

 

дечије

.  

 

Традиционалност

 

Број

 

година

 

одржавања

 

је

 

издвојен

 

као

 

критеријум

 

да

 

би

 

се

 

указало

 

на

 

традиционалност

, 

односно

 

перманентност

 

у

 

одржавању

 

манифестације

. 

Традиционалне

 

су

 

оне

 

манифестације

 

које

 

имају

 

непрекидан

 

низ

 

од

 

најмање

 

пет

 

узастопних

 

одржавања

, 

уз

 

познат

 

датум

 

и

 

локацију

 

одржавања

 

(

Бјељац

, 2006

а

; 

Бјељац

, 

Ћурчић

, 2007).  

Чести

 

су

 

примери

 

у

 

пракси

 

да

 

организатори

 

своју

 

манифестацију

 

већ

 

од

 

старта

 

називају

 „

прва

 

традиционална

“. 

Да

 

би

 

се

 

то

 

избегло

, 

неопходно

 

је

 

да

 

се

 

већ

 

приликом

 

покретања

 

неке

 

манифестације

 

процене

 

елементи

 

који

 

ће

 

касније

 

допринети

 

препознатљивости

 

и

 

традиционалности

 

исте

: 

 

– 

краткорочно

, 

средњорочно

 

и

 

дугорочно

 

утицати

 

на

 

одржавање

 

манифестације

, 

– 

утврдити

 

каква

 

је

 

компатибилност

 

са

 

постојећим

 

вредностима

  (

са

 

другим

 

природним

 

и

 

антропогеним

 

туристичким

 

вредностима

) 

у

 

месту

 

и

 

региону

 

одржавања

 

манифестације

,  

– 

одредити

 

капацитет

 

и

 

одрживост

 

постојећих

 

вредности

, 

а

 

самим

 

тим

 

и

 

за

 

поједине

 

просторе

 

одредити

 

и

 

који

 

број

 

туриста

 

је

 

оптималан

, 

– 

унапред

  (

у

 

одређеном

 

низу

 

година

) 

одредити

 

тачно

 

време

 

и

 

локацију

 

одржавања

 

манифестације

 

али

 

увек

 

у

 

резерви

 

имати

 

и

 

алтернативне

 

датуме

 

и

 

локације

 

одржавања

, 

– 

одредити

 

ниво

 

потребне

 

финасијске

 

подршке

 

у

 

хоризонталном

 

и

 

вертикалном

 

нивоу

, 

– 

 

проценити

 

способност

 

менаџера

 

манифестације

, 

– 

утврдити

 

који

 

би

 

били

 

потенцијални

 

економски

 

утицаји

 

за

 

место

 

и

 

регион

 

одржавања

, 

који

 

би

 

допринео

 

развоју

 

појединих

 

локалних

 

привредних

 

делатности

 

и

 

утицао

 

на

 

стално

 

или

 

сезонско

 

запошљавање

, 

                                                 

6

 

На

 

трећој

 

седници

 

Групације

 

организатора

 

привредно

 

туристичких

 

манифестација

 

Удружења

 

за

 

туризам

 

и

 

угоститељство

 

Привредне

 

коморе

 

Србије

, 

одржаној

 15.

јуна

 2010. 

године

, 

усвојени

 

су

 

критеријуми

 

које

 

је

 

дао

 

Ж

. 

Бјељац

, 

као

 

полазна

 

основа

 

за

 

категоризацију

 

манифестација

 

у

 

Србији

. 

Туристичке

 

манифестације

 

у

 

Србији

 

 

15 

 

Како

 

означити

 

ранг

 

извођења

 

манифестације

? 

Порекло

 

посетилаца

 

означава

 

простор

 

из

 

који

x 

посетиоци

 

долазе

. 

Уколико

 

присуствује

 

претежно

 

домицилно

 

становништво

, 

из

 

места

 

одржавања

, 

манифестација

 

ће

 

имати

 

локални

 

ранг

 

одржавања

. 

Ако

 

манифестацији

   

присуствују

 

у

 

значајнијем

 

броју

 

и

 

посетиоци

 

из

 

региона

  (

околне

 

општине

)

7

 

манифестација

 

је

 

регионалног

 

ранга

. 

Поједине

 

манифестације

 

имају

 

особеност

 

и

 

атрактивност

 

која

 

привлачи

 

претежно

 

посетиоце

 

са

 

територије

 

Србије

, 

те

 

су

 

републичког

  (

националног

) 

значаја

. 

Оне

 

које

 

привлаче

 

посетиоце

 

из

 

иностранства

 

интернационалног

 

су

 

ранга

. 

Оваква

 

подела

, 

појединачно

 

представљена

, 

иако

 

је

 

у

 

употреби

, 

не

 

приказује

 

право

 

стање

, 

које

 

је

 

много

 

комплексније

. 

У

 

пракси

 

се

 

одржавају

 

манифестације

 

које

 

имају

, 

на

 

пример

, 

организацију

 

и

 

формулацију

 

значаја

 

регионалних

, 

а

 

нису

 

на

 

прави

 

начин

 

рангиране

, 

јер

 

назив

 

рангирања

 

поставе

 

сами

 

организатори

. 

Такав

 

је

 

случај

 

са

 

великим

 

бројем

  

уметнички

x, 

спортски

x 

и

 

привредни

x 

манифестација

. 

На

 

пример

, 

манифестација

 

Песниче

 

народа

 

мог

, 

као

 

финално

 

такмичење

 

после

 

општинских

 

и

 

зонских

, 

окупља

 

извођаче

 

из

 

Србије

, 

посетиоци

 

су

 

углавном

 

из

 

насеља

 

у

 

коме

 

се

 

одржава

 

финално

 

такмичење

, 

а

 

има

 

национални

 

ранг

. 

Интернационални

 

фестивал

 

уличних

 

свирача

 

ИФУС

, 

у

 

Новом

 

Саду

 

окупља

 

извођаче

 

из

 

Европе

, 

а

 

посетиоци

 

су

 

из

 

Новог

 

Сада

8

, 

а

 

рангиран

 

је

 

као

 

међународни

. 

Овакве

 

манифестације

 

прати

 

релативно

 

мали

 

број

 

посетилаца

, 

иако

 

оне

 

имају

 

значајну

 

и

 

уметничку

, 

спортску

 

или

 

привредну

 

вредност

 

за

 

ширу

 

заједницу

. 

Код

 

таквих

 

манифестација

 

потребна

 

је

 

боља

 

туристичка

 

пропаганда

 

са

 

њеним

 

адекватнијим

 

повезивањем

 

према

 

природним

 

и

 

антропогеним

 

туристичким

 

вредностима

, 

путем

 

пратећих

 

програма

, 

ради

 

изједначавања

 

уметничког

 

и

 

туристичког

 

ранга

, 

који

 

би

 

био

 

користан

 

за

 

заједницу

. 

Географско

 

порекло

 

учесника

 

такође

 

може

 

дати

 

одређене

 

показатеље

. 

Уколико

 

су

 

учесници

 

из

 

места

 

одржавања

, 

манифестације

 

имају

 

ранг

 

локалних

. 

Ако

 

долазе

 

из

 

региона

 

одржавања

 

то

 

су

 

регионалне

 

(

зонске

) 

манифестације

, 

оне

 

које

 

окупљају

 

учеснике

 

са

 

простора

 

државе

 

у

 

којој

 

се

 

одржавају

 

су

 

националне

 

и

 

иностранства

 

интернационалне

. 

Уколико

 

је

 

програм

 

одржавања

 

базиран

 

на

 

обичајима

, 

веровањима

, 

привредним

 

и

 

другим

 

достигнућима

 

места

, 

региона

 

одржавања

, 

државе

, 

                                                 

7

 

Емитивни

 

центри

 (

места

 

из

 

којих

 

долазе

 

посетиоци

) 

се

 

налазе

 

на

 

удаљености

 

од

 

три

 

сата

 

(

друмским

 

превозним

 

средствима

), 

у

 

зони

 

полудневни

x 

и

 

дневни

x 

излета

. 

8

 

У

 2009. 

години

, 

организатор

 

је

 

изјавио

 

да

 

је

 

манифестацију

 

посетило

 

око

 40.000 

посетилаца

, 

а

 

запажања

 

на

 

терену

 

указују

 

да

 

су

 

током

 

манифестације

 

на

 

централним

 

улицама

 

Новог

 

Сада

, 

програм

 

пратили

 

пролазници

 

кроз

 

те

 

улице

 

у

 

време

 

одржавања

 

(

прим

.

аутора

). 

 

 

 

16 

иностранства

, 

такође

 

је

 

могуће

 

применити

 

раније

 

дато

 

рангирање

. 

Међутим

, 

и

 

овакве

 

појединачне

 

поделе

 

су

 

непрецизне

, 

јер

 

не

 

одсликавају

 

право

 

стање

, 

иако

 

организатори

 

и

 

овде

 

дају

 

неадекватни

 

назив

. 

То

 

је

 

случај

 

са

 

већим

 

бројем

 

привредних

, 

етнографских

, 

забавних

 

и

 

политичко

-

историјских

 

манифестација

.  

На

 

пример

, 

у

 

оквиру

 

манифестације

 

Вршачка

 

берба

 

грожђа

, 

учесници

 

су

 

виноградари

 

из

 

Вршца

 

и

 

околине

, 

а

 

посетиоци

 

из

 

Србије

 

и

 

иностранства

. 

Манифестација

 

има

 

регионални

 

карактер

. 

Приликом

 

организовања

 

програма

 

у

 

коме

 

учествују

 

припадници

 

национални

x 

мањина

, 

посетиоци

 

и

 

учесници

 

су

 

махом

 

из

 

њихових

 

матични

x 

држава

, 

али

 

се

 

по

 

рангу

 

третирају

 

као

 

регионалне

. 

У

 

Томашевцу

 

се

 

одржава

 

Светско

 

првенство

 

у

 

Банатским

 

шорама

. 

Учесници

, 

су

 

из

 

Баната

 

а

 

посетиоци

 

из

 

околни

x 

насеља

, 

те

 

има

 

локални

 

ранг

. 

Наведене

 

манифестације

 

окупљају

 

релативно

 

мали

 

број

 

учесника

, 

а

 

број

 

посетилаца

 

варира

 

од

 

неколико

 

стотина

 

до

 

више

 

десетина

  x

иљада

. 

Организовање

 

оваквих

 

манифестација

 

има

 

више

 

туристички

 

значај

 

од

 

претходне

 

поделе

, 

јер

 

им

 

је

 

основа

 

забава

, 

разонода

 

и

 

рекреација

 

уз

 

приказ

 

поједини

x 

туристички

x 

вредности

. 

Манифестација

 

добија

 

одговарајући

 

ранг

 

организовања

, 

ако

 

испуњава

 

бар

 

два

 

наведена

 

критеријума

, 

јер

 

само

 

на

 

тај

 

начин

 

манифестација

 

постаје

 

привлачна

, 

као

 

туристичка

 

вредност

 

која

 

се

 

укључује

 

у

 

туристичку

 

понуду

. 

Важну

 

улогу

 

у

 

рангирању

 

имају

 

и

 

туристичка

 

промоција

 

и

 

пропаганда

. 

Што

 

су

 

оне

 

израженије

, 

постоје

 

веће

 

индиције

 

ка

 

промени

 

ранга

  (

од

 

регионалног

 

у

 

национални

 

или

 

интернационални

) 

и

 

обрнуто

 (

од

 

националног

 

у

 

регионални

 

или

 

локални

). 

Пример

 

организовања

 

манифестација

 

које

 

могу

 

задовољити

 

горе

 

наведене

 

критеријуме

 

су

: 

међународни

 

сајмови

 

и

 

организовања

 

европских

 

и

 

светских

 

првенстава

 

и

 

других

 

међународних

 

спортских

 

такмичења

. 

Учесници

 

и

 

посетиоци

 

су

 

из

 

земље

 

одржавања

 

и

 

иностранства

, 

а

 

представљају

 

се

 

нпр

. 

такмичарски

 

спортски

 

програми

 

или

 

привредна

 

достигнућа

 

домицилног

 

становништва

 

или

 

поједини

x 

држава

 

света

. 

Одликују

 

се

 

израженом

 

пропагандом

 

и

 

слабијом

 

повезаношћу

 

са

 

осталим

 

туристичким

 

вредностима

.  

Хоризонтална

 

и

 

вертикална

 

повезаност

 

организатора

 

са

 

друштвеним

 

чиниоцима

 

и

 

институцијама

 

система

, 

такође

 

утиче

 

на

 

рангирање

 

манифестација

. 

Чвршћом

 

сарадњом

 

организатора

 

са

 

туристичким

 

и

 

другим

 

привредним

 

чиниоцима

 

и

 

повезаношћу

 

са

 

хијерархијским

 

нивоима

 

унутар

 

државе

, 

настају

 

услови

 

да

 

организовање

 

манифестације

 

буде

 

такво

, 

да

 

само

 

по

 

себи

 

чини

 

позивницу

 

посетиоцима

 

за

 

њено

 

следеће

 

издање

. 

Унапред

 

се

 

морају

 

узети

 

у

 

обзир

   

спољни

  (

друштвено

-

политички

, 

макроекономски

) 

и

 

унутрашњи

 

фактори

  (

сарадња

 

међу

 

стејкхолдерима

, 

 

 

 

18 

─

 

лакшу

 

доступност

 

јавног

 

превоза

, 

─

 

доступност

 

вишка

 

простора

 (

за

 

смештај

 

посетилаца

 

и

 

учесника

 

и

 

сале

 

за

 

одговарајуће

 

програме

 

манифестације

 (Goldblat, Nelson, 

2000) 

Добар

 

или

 

лош

 

одабир

 

локације

 

за

 

манифестацију

 

може

 

да

, 

приликом

 

планирања

 

унапред

, 

унапреди

 

или

 

прекине

 

организовање

 

манифестације

. 

Увек

 

је

 

потребно

 

знати

 

географске

 

специфичности

 

простора

 

пре

 

почетка

 

планирања

 

одржавања

 

манифестације

 (Allen 2000; 

Bjeljac, 2003). 

У

 

вези

 

са

 

овим

 

критеријумом

 

је

 

и

 

критеријум

 

приступачност

 

и

 

саобраћајна

 

повезаност

 

локације

 

одржавања

 

са

 

главним

 

туристички

 

емитивним

 

просторима

. 

На

 

територији

 

Србије

, 

скоро

 

све

 

локације

 

су

 

приступачне

, 

али

 

са

 

различитим

 

степенима

 

саобраћајне

 

повезаности

. 

Често

 

се

 

јавља

 

проблем

 

јавног

 

градског

 

превоза

 

из

 

општинских

 

центара

 

у

 

сеоска

 

насеља

 

где

 

се

 

одржавају

 

поједине

 

етнографске

, 

уметничке

, 

верске

 

и

 

привредне

 

манифестације

. 

С

 

обзиром

 

да

 

се

 

најзначајнији

 

садржаји

 

у

 

програму

 

догађају

 

у

 

недељу

, 

јавни

 

градски

 

превозник

 

саобраћа

 

по

 

недељном

 

реду

 

вожње

 (

ретко

, 

два

-

три

 

пута

 

дневно

), 

што

 

утиче

 

на

 

смањену

 

посету

 

и

 

смањује

 

и

 

задовољство

 

доживљеног

 

код

 

посетилаца

, 

што

 

може

 

утицати

 

и

 

на

 

однос

 

посетилаца

 

према

 

каснијим

, 

могућим

 

посетама

, 

као

 

и

 

на

 

негативну

 

рекламу

 

приликом

 

приче

 

о

 

утисцима

 

током

 

манифестације

. 

На

 

територији

 

Србије

, 

традиционалне

 

манифестације

 

се

 

одржавају

 

сваке

 

године

 

у

 

истом

 

месту

, 

на

 

пример

, 

Сабор

 

трубача

 

у

 

Гучи

  (

општина

 

Лучани

), 

Смотра

 

народног

 

стваралаштва

  „

Крајински

 

обичаји

“ (

Штубик

, 

општина

 

Неготин

) 

и

 

сл

. 

Традиционалне

 

манифестације

 

могу

 

да

 

се

 

одржавају

 

и

 

сваке

 

године

 

у

 

другом

 

насељу

,

 

попут

 

фестивала

 

фолклора

 

и

 

музицирања

 

на

 

архаичним

 

инструментима

  „

Ђенђеш

 

Бокрета

 

и

 

Дуриндо

“, 

Републичке

 

смотре

 

рецитатора

 „

Песниче

 

народа

 

мог

“, 

и

 

сл

. 

У

 

два

 

или

 

више

 

насеља

  –

 

наизменично

9

 

се

 

одржавају

 

манифестације

 

попут

: 

Музичког

 

фестивала

 

деце

 

Војводине

 (

у

 

Новом

 

Бечеју

 

и

 

Сомбору

); 

Сусрета

 

писаца

 

са

 

границе

  (

у

 

Сечњу

 

и

 

Темишвару

  (

Румунија

)); 

а

 

повремено

 

у

 

истом

 

месту

 

нпр

. 

Фестивал

 

музике

 

и

 

фолклора

 

Румуна

 

у

 

Војводини

10

. 

Истовремено

 

у

 

два

 

или

 

више

 

места

, 

или

 

целом

 

региону

, 

одржавају

 

се

 

манифестације

, 

као

 

што

 

су

: 

Бициклистичка

 

трка

 

кроз

 

Србију

, 

Драинчеви

 

књижевни

 

сусрети

 

(

Блаце

, 

Прокупље

), 

Ноћ

 

музеја

 (40 

насеља

 

истовремено

 

широм

 

Србије

) 

и

 

сл

.  

Најчешће

 

уже

 

локације

 

су

: 

објекти

 

институција

 

културе

  (

домови

 

културе

, 

културни

 

центри

, 

културно

-

просветне

 

заједнице

, 

заводи

 

за

 

                                                 

9

 

једне

 

године

 

у

 j

едном

, 

друге

 

године

 

у

 

другом

, 

треће

 

године

 

опет

 

у

 

првом

 

насељу

 

10

 

сваке

 

пете

 

године

 

у

 

Уздину

 (

општина

 

Ковачица

)

 

Туристичке

 

манифестације

 

у

 

Србији

 

 

19 

културу

, 

библиотеке

, 

галерије

, 

музеји

, 

и

 

др

.), 

спортске

 

хале

 

и

 

стадиони

, 

улице

 

и

 

тргови

, 

планине

, 

бање

... 

 

Време

 

одржавања

 

Време

 

одржавања

 

и

 

број

 

дана

 

трајања

 

је

 

критеријум

 

издвојен

 

у

 

циљу

 

утврђивања

 

повезаности

 

организовања

 

манифестација

 

и

 

слободног

 

времена

 

посетилаца

  (

Бјељац

, 1998, 2006

а

; 

Бјељац

, 

Ћурчић

, 2007, 2010). 

Дужина

 

трајања

 

манифестација

 

је

 

најчешће

 

од

 

један

 

до

 

три

 

дана

, 

али

 

има

 

и

 

манифестација

 

које

 

се

 

одржавају

 

и

 

по

 

недељу

 

дана

, 

током

 

целе

 

године

. 

Време

 

и

 

место

  (

простор

) 

одржавања

 

манифестација

, 

су

 

најчешће

 

у

 

узрочно

-

последичној

 

вези

.

 

Повезани

 

су

 

термин

 

одржавања

 

и

 

локација

, 

зависно

 

од

 

месеца

 

одржавања

  (

веома

 

је

 

битно

 

да

 

ли

 

се

 

манифестација

 

одржава

 

у

 

туристичким

 

сезонама

, 

предсезонама

, 

током

 

празника

, 

ако

 

су

 

у

 

питању

 

туристички

 

атрактивниа

 

места

). 

Критеријум

 

који

 

је

 

одређен

 

као

 

време

 

одржавања

 

манифестација

 

односи

 

се

 

и

 

на

 

календар

 

одржавања

, 

а

 

у

 

смислу

 

лакшег

 

информисања

 

о

 

терминима

 

одржавања

. 

Међутим

, 

у

 

пракси

 

је

 

проблем

 

што

 

мали

 

број

 

организатора

 

и

 

туристичких

 

организација

, 

као

 

и

 

општинских

 

управа

, 

дају

 

унапред

 

манифестације

 

са

 

тачним

 

датумом

 

одржавања

, 

што

 

потенцијалним

 

посетиоцима

 

онемогућава

 

планирање

 

посете

 

манифестацији

. 

Тај

 

недостатак

 

представља

 

проблем

 

и

 

Туристичкој

 

организацији

 

Србије

, 

као

 

институцији

 

задуженој

 

за

 

промоцију

 

туризма

 

Србије

, 

јер

 

није

 

у

 

могућности

 

да

 

правовременим

 

и

 

тачним

 

календаром

 

туристичких

 

приредби

 

врши

 

функцију

 

промоције

 

приредби

 

и

 

догађаја

. 

„

Одлука

 

о

 

правом

 

датуму

 

је

 

важан

 

фактор

 

за

 

успех

 

манифестације

, 

као

 

и

 

период

 

у

 

години

 

када

 

се

 

планира

 

манифестација

“ (

А

llen, 2000). 

Као

 

најбољи

 

периоди

 

у

 

години

 

за

 

одржавање

 

манифестација

 

издвајају

 

се

:  

– 

периоди

 

годишњих

 

одмора

  (

најчешће

 

током

 

периода

 

јануар

–

фебруар

 

и

 

јун

–

септембар

) 

– 

велики

 

празници

 (

Нова

 

година

, 

Први

 

мај

 

и

 

сл

.) 

– 

религијски

 

датуми

 (

Ускрс

, 

Божић

 

и

 

сл

.) 

– 

школски

 

распусти

  

– 

продужени

 

викенди

 

– 

спортски

 

догађаји

 

– 

други

 

специјални

 

догађаји

 

и

 

сл

. 

 

Осим

 

манифестација

 

за

 

које

 

организатори

 

унапред

 

планирају

 

сталан

 

датум

 

одржавања

 

постоје

 

и

 

манифестације

 

које

 

по

 

својој

 

природи

 

имају

 

сталан

 

датум

 – 

то

 

су

 

махом

 

верске

 

манифестације

, 

попут

 

црквених

 

сеоских

 

и

 

манастирских

 

слава

, 

политичко

-

историјских

 

манифестација

 (

као

 

Туристичке

 

манифестације

 

у

 

Србији

 

 

21 

– 

Величина

 

и

 

обим

 

манифестације

 

 

– 

Тема

 

(

спортска

, 

верска

, 

уметничка

, 

привредна

 

и

 

сл

.) 

– 

Дужина

 

трајања

 (

број

 

дана

 

одржавања

) 

 

Ово

 

се

 

односи

, 

пре

 

свега

, 

на

 

прва

 

издања

 

манифестација

, 

а

 

ако

 

се

 

манифестација

 

одржава

 

дужи

 

низ

 

година

 

потребно

 

је

 

и

 

упоређивање

 

са

 

ранијим

 

издањима

 

манифестације

. 

Такође

, 

потребно

 

је

 

проценити

 

и

 

какав

 

ће

 

бити

 

утицај

 

медија

  (

штампаних

 

и

 

електронских

) 

на

 

бројност

 

посете

, 

а

 

треба

 

обратити

 

пажњу

 

и

 

на

  (

не

)

задовољство

 

посетилаца

 

током

 

ранијих

 

издања

 

манифестације

, 

што

 

може

 

утицати

 

на

 

бројност

 

посете

 

током

 

оне

 

која

 

се

 

тренутно

 

одржава

. 

Исто

 

тако

, (

не

)

задовољство

 

посетилаца

 

током

 

манифестације

 

која

 

се

 

одржава

, 

а

 

траје

 

више

 

дана

, 

може

 

утицати

 

на

 

бројност

 

посетилаца

 

до

 

краја

 

трајања

 

манифестације

12

. 

Други

 

показатељи

 

су

 

маркетиншки

, 

или

 

аналитички

 (O' Toole, 

2005): 

– 

број

 

оглашавања

 

у

 

медијима

 

у

 

односу

 

на

 

друге

 

манифестације

, 

– 

садржај

 

веб

-

сајта

 – 

мора

 

да

 

постоји

 

разлог

 

да

 

се

 

потенцијални

 

учесници

 

или

 

посетиоци

 

одлуче

 

за

 

долазак

 

на

 

 

веб

-

сајт

 

пре

 

доласка

 

на

 

манифестацију

, 

– 

резервација

 

смештаја

,

 

  

односно

, 

– 

ф

ормални

 (

према

 

броју

 

продатих

 

улазница

), 

– 

хеуристички

  (

индикатори

 

које

 

спознајемо

 

кроз

 

искуство

) – 

то

 

подразумева

 

да

 

су

 

организатори

 

свесни

 

спољних

 

промена

 

које

 

ће

 

утицати

 

на

 

број

 

посетилаца

, 

– 

„

добар

 

осећај

“. 

 

У

 

Србији

, 

у

 

пракси

, 

често

 

долази

 

до

 

преувеличавања

 

броја

 

посетилаца

 

код

 

манифестација

 

код

 

којих

 

нема

 

продаје

 

улазница

, 

и

 

од

 

стране

 

организатора

 

и

 

од

 

стране

 

медија

. 

Углавном

 

се

 

воде

 

према

 „

добром

 

осећају

“. 

Број

 

продатих

 

улазница

 

је

 

добар

 

и

 

прецизан

 

ако

 

се

 

посматра

 

само

 

број

 

током

 

једног

 

дана

, 

али

 

ако

 

манифестација

 

траје

 

више

 

дана

, 

а

 

продају

 

се

 

комплети

 

улазница

, 

ако

 

нема

 

унапред

 

резервације

 

карата

, 

тешко

 

је

 

знати

 

колики

 

је

 

тачан

 

број

 

посетилаца

, 

колико

 

је

 

оних

 

који

 

су

 

домицилно

 

становништво

 

а

 

колико

 

посетилаца

 

са

 

стране

. 

Један

 

од

 

предлога

 

је

 

да

 

организатори

, 

у

 

сарадњи

 

са

 

одређеним

 

структурама

 

Министарства

 

унутрашњих

 

послова

 

Србије

, 

осим

 

у

 

домену

 

безбедности

 

сарађују

 

и

 

на

 

прикупљању

 

прецизнијег

 

броја

 

посетилаца

. 

                                                 

12

 

Информације

 

се

, 

данас

, 

преносе

 

веома

 

брзо

, 

п

утем

 

мобилне

 

телефоније

 

и

 

бежичног

 

интернета

, 

као

 

и

 

електронских

 

медија

.