SEMINARSKI RAD
Tema: Turisti čki prikaz Katalonije
2
l.Uvod
Katalonija je jedna od sedamnaest autonomnih
pokrajina koje čine Španiju
i
jedna od četiri regije
Sredozemne Španije, izdiferenciranih usled društvenih
kretanja u prošlosti i stepena privrednog razvoja. Smeštena
je na severoistoku Pirinejskog poluostrva. Njena površina
je 32.114 km
2
. Na severu se graniči sa Francuskom i
Andorom, na istoku je Sredozemno mora, na jugu se
graniči sa pokraijonom Valensijom, a na zapadu sa
Aragonijom. Obala Katalonije duga je 580 km. Glavni grad
je Barselona.
Katalonija je upravno podeljena na četiri provincije:
■
Provincija Barselona - glavni grad Barselona
■
Provincija Girona - glavni grad Girona
■
Provincija Leida - glavni grad Leida
■
Provincija Taragona - glavni grad Taragona
Podeljena je i na 41 okrug 1987. godine, s tim što Val d'Aran ima veću
autonomiju od ostalih.
2.Prirodno-geografske karakteristike
2.1. Reljef
Katalonija se prostire od rta Kreus do ušća Ebra na dužini od 200 km sa
površinom od 32.000 km
2
. Zauzima 6,4 % površine Španije, a sastoji se od tri
celine: Pirineji, Katalonsko pobrđe sa obalom i dolina Ebra. Svaka od ove tri celine
ima svoje specifičnosti.
U reljefu ipak dominiraju Katalonske planine, koje svojim mediteranskim
pravcem pružanja, od severoistoka prema jugozapadu, štite obalu od prodora
hladnih vazdužnih masa jer se pružaju paralelno sa njom. Ove planine koje
pripadaju Pirinejskom planinskom lancu dostižu največu visinu od 1800 m i starije
su od Alpa. Prvi sedimenti su stvoreni u obalskom basenu za vreme paleozoika i
mezozoika, a nabiranje je kulminiralo u eocenu. Centralni deo Pirineja izgrađen je
od prekambrijskih i paleozojskih metamorfita preko kojih se na južnom delu, koji
obuhvata i Katalonske planine, nalaze mezozojski tercijarni sedimenti. Pod
uticajem tektonskih i
4
temperature uz obalu mogu da dostignu vrednost od 12° do 13° C. U avgustu je
izmerena najveća temperatura morske vode od 25° C. U priobalju količina padavina
ne prelazi 900 mm, a zimi se javlja relativno kratko sušno i sunčano razdoblje što
pogoduje turističkom prometu. Planinsko poručje Pirineja ima klimu visokih
planina, sa temperaturom ispod nule i sa puno snega zimi, sa prosečnim godišnjim
padavinama preko 1.000 mm godišnje.
Tabela 1 - Vrednost temperature vazduha po mesecima 2002 - 2006. god.
Meteorološka stanica Can Bruixa
Prosečne vrednosti
Ekstremne vrednosti
Mesec
Srednja
Maksimalna
Minimalna
Maksimalna
Minimalna
vrednost
vrednost
vrednost
vrednost
vrednost
temperatur
temperature
temperatur
temperature
temperature
e vazduha
vazduha
e vazduha
vazduha
vazduha
(°C)
(°C)
(°C)
(°C)
(°C)
Januar
10,8
13,3
8,2
18,7
2,3
Februar
11,6
14,3
8,7
20,3
3,9
Mart
14,6
17,9
11,3
23,6
5,9
April
17,0
19,9
14,1
25,4
9,2
Maj
20,2
23,1
17,3
30,3
13,5
Jun
23,2
26,0
20,4
31,7
14,7
Jul
28,1
31,0
25,3
34,6
22,2
Avgust
24,8
27,7
21,9
30,7
18,2
Septembar
23,6
26,3
20,9
31,3
16,7
Oktobar
21,6
24,2
18,9
28,8
15,7
Novembar
17,6
20,4
14,7
23,1
10,8
Decembar
12,9
15,9
9,8
21,7
5,5
2.3. Hidrografija
Dve najvažnije celine u hidrografiji Katalonije su reka Ebro i Sredozemno
more.
Reka Ebro izvire u Kantabrijskim planinama, a uliva se u Sredozemno more
na rtu Tortosa na području Katalonije. Njena dolina nalazi se između Mezete na
jugu, Pirineja na severu, Kantabrijskih planina na zapadu i Katalonskih planina na
istoku. Ima oblik trougla sa zemljištem srednje visine od 250 m. Postoji više
shvatanja o njenom nastanku, jedni tvrde da je nastala usled tektkonskih pokreta,
drugi erozijom, teći misle da je obična sinklinala, ali u svakom slučaju zavala Ebra
spuštala se niz pravce
5
tektonskih linija za vreme eocena. Ova reka ima dosta pritoka sa susednih
planinskih venaca, posebno sa Pirineja. U dolini ove reke, gde se zemljište
navodnjava, gaji se vinova loza, razno voće, masline i dudovi. Na mestima koja su
sušna, kao što su bregovi i stepeničasti rubovi doline, zastupljena je stepa, a negde
i pustinja. Dolina Ebra je skoro naseljena.
Delta Ebra se nalazi na samom jugu Katalonije i
prostire se na 320 km
2
. U delti su dve luke Alfaks i
Fangaz, veliki broj jezera i laguna bogata ribom. Na
većem delu obale uzgaja se pirinač. Ovo je ujedno
najveća močvara u Kataloniji, čiji je ekosistem
njavažniji na celom zapadnom Mediteranu, pa je 1993.
godine delta Ebra proglašena za nacionalni park kako
bi se sačuvao biljni i životinjski svet ovog područja.
Karakteristike Sredozemnog mora koje su
značajne za razvoj turizma su intenzivno plava
boja mora, providnost koja iznosi 32-60 m, a koja
Delta Ebra
posebno pogoduje ronjenju, podvodnom ribolovu i podvodnom osmatranju živog
sveta, i temperatura vode koja je u avgustu od 22° do 25° C, što je značajno za
rekreativni turizam.
2.4. Vegetacija
Obalni deo Katalonije odlikuje mediteranska vegetacija, a u ostalom delu
preovladavaju šume, naročito na vlažnijem severu, gde najviše ima hrasta
plutnjaka. Mediteransku vegetaciju karakterišu plantaže narandži, limuna, maslina,
šećerne trske, duda, pirinča. U sredozemnom delu očuvane su hrastove šume u
nižim delovima i borove šume, među koje spada i čempres - simbol mediteranskog
pejzaža. Ove šume su trostruko značajne za razvoj turizma: ukrašavaju pejzaž,
stvaraju hlad, koji je vrlo potreban u toku letnjih vrućina, i obiluju smolom i
drugim aromatičnim materijama, koje su značajne za lečenje disajnih organa. Ovo
je razlog što se sve više u mediteranskim zimzelenim i četinarskim šumama
razvija kamping turizam. Makija je specifična vrsta meditersnke vegetacije,
nastala degradiranjem šuma, čiji su grmovi takođe aromatični. Treba spomenuti i
palme, koje su nezaobilazni deo mediteranskog pejzaža, kao što su prizemna
palma i palma datula.
