T U R I S T I Č K I Z N A Č A J J E Z E R A S R J
GIMNAZIJA “BORA STANKOVIĆ” BOR
MATURSKI RAD IZ GEOGRAFIJE
TEMA:
TURISTIČKI ZNAČAJ JEZERA SRJ
Kandidat:
Profesor:
Bujak Marko IV
4
Milan Stojković
Bor 2002.
T U R I S T I Č K I Z N A Č A J J E Z E R A S R J
OPŠTI POJMOVI JEZERA
Na velikim prostranstvima planete postoji veliki broj jezera, koja se razlikuju po
načinu postanka, dimenzijama, fizičkim i hemijskim osobinama vode. Jezera su udubljenja na
kopnu ispunjena vodom koja nije u neposrednoj vezi sa morem. Svako jezero se sastoji od
dva elementa: udubljenja (jezerski baseni) i voda. Jezera se međusobno razlikuju po veličini,
dubini, obliku, po načinu postanka njihovih basena, načinu hranjenja, temperaturi vode,
hemijskom sastavu vode, živom svetu u njima, po starosti itd.
Jezera mogu biti: monogenetska i poligenetska. Monogenetska su baseni nastali radom
jedne sile. Poligenetska su baseni nastali radom više sila od kojih je jedna dominantna
(Skadarsko jezero).
Jezera predstavljaju, takođe, i veoma važne hidrografske objekte. Sastavni su deo
geografske sredine i ima ih u svim klimatskim područjima i na razlicitim nadmorskim
visinama.Ukupna površina jezera procenjena je nadmorskim visinama. Ta površina na zemlji
iznosi 2.700.000km
2
. To znači da jezera pokrivaju površinu oko 11 puta veću od površine
zemlje. Jezera su veoma interesantan hidrografski objekat, jer ne samo da privlače naučnike
iz raznih naučnih disciplina, već i veliki broj običnih ljudi a naročito zaljubljenike lova,
ribolova i svakojakog bogatstva koje ovi hidrografski objekti nude. Njihova osnovna podela
je na: prirodna i vestačka.
KLASIFIKACIJA JEZERA I POSTANAK JEZERSKIH BASENA
Jezera nastala radom unutrašnjih sila (temperatura, zemljina teža) su:
a) tektonska jezera
b) vulkanska jezera
c) urniska jezera
Tektonska
Leže u udubljenjima nastalim spuštanjem zemljine kore duž raseda. Nastala su sredinom
tercijera, a nazivaju se još i kotlinskim jezerima, jer se nalaze u kotlinama. Odlikuju ih velike
dubine i strme obale.Tektonskim jezerima pripadaju i reliktna jezera koja su ostaci
nekadašnjih mora.
Vulkanska
T U R I S T I Č K I Z N A Č A J J E Z E R A S R J
Leže u širokim rečnim dolinama kroz koje reke sporo teku i meandriraju. Nazivaju se mrtvaje
ili starče (mrtva voda ili stara reka). Kod nas ih ima pored Dunava, Tise, Save, Velike
Morave, Drine. Pripada im i Obedska bara u Sremu kod sela Kupinova, koja predstavlja
odsečeni deo Save.
Akumulativna jezera
Nastaju stvaranjem prirodnih prečaga u samom koritu reke. Javljaju se u krečnjačkim
terenima. Nastaju izlučivanjem kalcijum-karbonata rastvorenog u vodi i stvaranjem prečaga.
Voda se obnavlja za vreme poplava, neka se hrane putem izdana. Kod nekih se voda ne
obnavlja, ustajala je. Usled isparavanja ona je poluslana i lekovita je.
Kraška jezera
Nalaze se u potopljenim vrtačama, uvalama i kraškim poljima. Pošto su krečnjaci ispresecani
mnogobrojnim pukotinama, jezera se mogu stvoriti samo u udubljenjima u kojima su
pukotine začepljene nepropustljivom glinom – crvenicom. Ona koja leže u vrtačama su
okruglog oblika i leže relativno duboko, za razliku od jezera u uvalama i kraškim poljima,
koja su pretežno izduženog oblika. Najveće je Skadarsko jezero i još neka veća imaju dna
ispod nivoa mora te spadaju u jezera koja se nazivaju Kriptodepresije.
Eolska jezera
Leže u udubljenjima nastalim radom vetra ili u utoleglicama između dina. Izduvavanjem
peskovitog rastresitog materijala stvaraju se u reljefu utoleglice. Kada ova udubljenja ispuni
voda nastaju jezera.
Primorska jezera
T U R I S T I Č K I Z N A Č A J J E Z E R A S R J
Nalaze se pored niskih peskovitih morskih obala. To su lagune i limani.
Lagune nastaju stvaranjem peščanih bedema - lida, koji odvajaju jedan deo mora i pretvaraju
ga u jezero. Lida nastaju taloženjem materijala koji su talasi otrgnuli od obala. Lagunama se
nazivaju i delovi mora koji leže između koralnih sprudova i kopna. Baseni ovih jezera su
nastali od skeleta izumrlih životinja korala, pa spadaju u grupu zoogenih jezera. Voda im je
slana jer su puni pukotina kroz koje prolazi morska voda i meša je sa vodom u laguni.
Limani su proširena i potopljena rečna ušća odvojena od mora peščanim sprudovima nastalim
taloženjem materijala koji su donele reke s kopna, ili talasi otrgnuli od obala. Limani su, ili
potpuno odvojeni, ili su uzanim prolazima vezani za more. Voda im je manje slana nego u
susednom moru. Slanost zavisi od toga koliko slatke vode protiče rekom koja je povezana
limanom.
Zagati su jezera koja su nastala stvaranjem brana (prirodnih ili
veštačkih). To su veštačka jezera čija se voda koristi za
proizvodnju električne energije i za navodnjavanje i gajenje
riba.
Postoje termokraška i sufiziona jezera.
Termokraška jezera
nastaju na mestima koja su bila zamrznuta i
pri otapanju unutrašnjeg leda dolazi do ugibanja zemljišta
srazmerno masi otopljenog leda.
Sufiziona jezera
čije vode u unutrašnjosti rastvaraju razne soli i
odnose razne čestice (glinovite). Ovakva su jezera u stepskim
oblastima.
OBLIK I PROMENA JEZERSKIH BASENA
