1. VEZE I ODNOSI GEOGRAFSKE SREDINE I TURIZMA
- Turizam za svoj razvoj pretpostavlja prostor i to takav gde se nesmetano mogu realizovati
turistička kretanja.
- Životna sredina predstavlja prirodu koja se menja pod uticajem ljudske delatnosti.
- Bitna svojstva geografske sredine su :
1.
Geografska sredina je prostor izmenjen ljudskom delatnošću. Ta izmena je mnogo
brža nego što je promena u ostaloj prirodi.
2.
Elementi geografske sredine koji su uključeni u proces društvene proizvodnje postaju
proizvodne snage tog društva.
3.
To je prostor u kome se formira razvitak ljudskog društva.
- Turizam traga za prostorom koji je najmanje izmenjen čovekovim radom.
2. PRIRODNI POTENCIJALI ZA RAZVOJ TURIZMA
Prirodni potencijali za razvoj turizma
-Prilikom razmatranja razvoja turizma,najcesce se polazi od postojecih potencijala kojima
raspolazu pojedini prostori.Na taj nacin se naglasava i vaznost i uloga tur geografije kao jedne
od baznih nauka za proucavanje regionalnog rasporeda turizma i destinacija koje su uspele
da valorizuju svoje prirodne potencijale
-Razlicita prirodna obelezja pojedinih predela na zemlji zavise od njihovih prirodnih
elemenata: reljefa, klime, hidrografije i biogeografskih motiva.U zavisnosti od njihovog
kvaliteta i raznovrsnosti zavise i potencijali za razvoj tur.
Reljef
-Reljef sacinjavaju sva udubljenja,uzvisenja i ravnice na kopnu,nastala radom unutrasnjih-
endogenih i spoljasnjih-egzogenih sila. Reljef je vazna karakteristika geografske sredine jer od
njega zavise: klima,osobine vodenih tokova,biljni pokrivac i zivotinjski svet,izmedju kojih
postoji interakcija i pod uticajem ovih faktora izgled reljefa se stalno menja
-Rad unutrasnjih sila (epirogeni i orogeni pokreti,vulkanizam i zemljotresi) dovodi do
obrazovanja krupnih oblika reljefa: kontinenti i okeanski i morski baseni
-Osnovni oblici reljefa su: planine i ravnice.Planine nastaju izdizanjem zemljine kore i mogu
biti:
venacne,gromadne i vulkanske.Venacne planine nastaju pri orogenim pokretima zemljine
kore.One su najvise i pruzaju se obodom kontinenata pored okeana i mora (Alpi, Pirineji,
Apenini,Atlas, Dinarske pl, Kavkaz, Himalaji, Andi,Kordiljeri).Gromadne (rasedne) planine su
nastale rasedanjem i izmedju njih su spusteni delovi kotline.Vulkanske planine imaju najcesce
oblik kupa.
-Najvisa planina na zemlji je Himalaji sa vrhom Mont-Everest (8848m)
-Planine se na zemlji mogu podeliti na 4 tipa:
1) Kordiljerisko-andske planine (Severna i Juzna Amerika) 2) Alpske pl 3) Gromadne pl. 4)
Vulkanske pl.
-Ravnice su zaravnjeni ili neznatno zatalasani delovi kopna. One ispod 200 m n.v. su nizije,a
iznad-platoi i visoravni.Nizije zauzimaju 24% ukupne povrsine kopna
-Oblici reljefa se stvaraju i menjaju radom spoljasnjih sila (erozijom i akumulacijom).
-Abrazioni oblici reljefa nastaju radom talasa,struja,plima i oseka na morima i
jezerima.Erozivni abrazioni oblici su: talasna potkapina, klif, pribrezna terasa i kontinentalni
odsek.
-Za turisticku valorizaciju su izuzetno znacajni: žalo (niska peskovita obala) i klifovi
-Kod akumulativnih oblika vazni su: sprudovi i prevlake
-Oblici recne erozije su: recno korito, recna dolina i basen recnog sliva,a akumulativni recni
oblici su:
plovine, recna ostrva, delte i aluvijalne ravni
-U pogledu turisticke valorizacije najinteresantniji su:
* Kanjoni – Kolorada (1800m), Pive, Tare i Gornje Drine (1000-1200m)
* Vodopadi – Nijagarini vodopadi
* Klisure – Moravice, Toplice, Crnice, Djerdapska
-Radom lednika nastaju cirkovi i valovi (erozivni oblici) i morene (akumulativni oblici).Najvecu
atrakciju u turizmu poseduju lednici (Alpi) i lednicka jezera
-Radom vetra nastaju eolski oblici reljefa: kamenite pustinje, oaze, vadi (erozivni oblici),
peskovite pustinje, dine, les (akumulativni oblici)
-Poseban oblik erozije nastao rastvaranjem karbonatnih stena (krecnjak,dolomit,gips) pod
uticajem atmosferske vode naziva se kraska erozija.Ovom erozijom se na povrsini stvaraju
zatvorena udubljenja,a u unutrasnjosti prostrani hodnici i pecine
-Povrsinski kraski oblici reljefa su: škrape, vrtače, uvale i kraska polja.Oni imaju veliki znacaj
za poljoprivredu jer se jedino tu moze naci obradivo zemljiste u krsevitom terenu.
-Klimatski faktori su: zemljina rotacija, zemljina revolucija, geografska sirina, geografska
duzina, raspored mora i kopna, nadmorska visina, reljef (njegova ekspozicija), vrste podloge i
biljni pokrivac
-Ukoliko se posmatraju vrednosti temp. i kolicine padavina,na zemlji se izdvaja 11 klimatskih
pojaseva:
* Ekvatorski – Odlikuju ga velike kolicine padavina (2000-3000mm godisnje) i male
temperaturne amplitude.Preovladjuje vlazno vreme sa cestim olujama.Obuhvata basen
Amazona,Konga i Malajskog arhipelaga
* Tropski (2) – Izdvajaju se 3 tipska klimata: tropski, monsunski i pustinjski. Tropski i
monsunski se odlikuju vlaznim letom i suvom zimom.Monsunski klimat zastupljen je u juznoj i
jugoistocnoj Aziji i severnoj Australiji.Tropski je zastupljen severno i juzno od ekvatora u Africi
i Juznoj Americi. Pustinjski je zastupljen u severnoj Africi,na Arabijskom poluostrvu, juznoj
Africi i centralnoj Australiji
* Suptropski (2) – Ima izrazene sezone.Odlikuje se suvim,tihim i vrelim letima,a blagim i
kisovitim zimama (Sredozemlje, Kalifornia, jug Afrike i Australije).U Urugvaju,na Floridi i u
severnoj Kini zime su suve i hladne,a leta topla i kisovita
* Umereni (2) – Odlikuju ga zapadni vetrovi i razlika u temperaturi izmedju mora i kopna
* Subpolarni (2) – Karakterisu ga velike temperaturne razlike izmedju leta i zime (severni
Sibir, Kanada i Aljaska)
* Polarni (2) – Odlikuju ga velike godisnje i male dnevne amplitude temperature i male
kolicine padavina (Grenland i Antarktik)
-Za razvoj turizma najpovoljniji je suptropski pojas.Najznacajnije svetske turisticke regije i
destinacije su: Sredozemlje, Alpi, Kalifornija itd
-Raspored mora i kopna utice na stvaranje 2 klimatska tipa: maritimni i kontinentalni
-Osobine maritimnog klimata su: neprimetno smenjivanje godisnjih doba, mala kolebanja
temperature, visa srednja godisnja temp. i povecana oblacnost.Ovaj klimat je bio osnova za
pocetak turistickih kretanja
-Karakteristike reljefa u pogledu visine uticu na stvaranje 2 klimatska tipa: planinski i nizijski
-Klima malih visina (300-600m) pogodna je za lecenje: disajnih puteva, dijabetesa, za starije
osobe i sl.
Klima srednjih visina (600-1200m) pogodna je za: astmaticare, rekonvalescente, bolesnike sa
plucnom tuberkulozom i sl.Klima vecih visina (1200-2000m) pogodna je za: anemicne osobe,
neurastenicare, mladje plucne bolesnike za zdravim krvotokom, ranjenike i sl
Hidrografija
-Hidrosfera obuhvata svu vodu na zemljinoj kori i u atmosferi.Oko 71% ukupne zemljine
povrsine je pod vodom.Proucavanjem svih voda na zemlji bavi se hidrografija
-Podzemne vode se javljaju kao cvrste (led),tecne i gasovite u obliku:
izdani,vrela,potajnica,vrulja i dr.
-Izvori su mesta gde voda izbija na povrsinu zemlje.Oni izvori ciji 1l sadrzi vise od 1g
rastvorenih soli,nazivaju se mineralni izvori.Dele se na gvozdjevite, alkalne, slane, gorke,
sumporovite i radioaktivne
-Prema temperaturi vode izvori se dele na:
* obicne (temp. vode bliska srednjoj godisnjoj temp. vazduha)
* hladne (temp. vode znatno niza od srednje godisnje temp. vazduha)
* tople (temp. vode znatno visa od srednje godisnje temp. vazduha)
-Topli izvori se jos nazivaju i termalni,terme i banje.Javljaju se u rasednim linijama
-Gejziri su izvori koji s vremena na vreme izbacuju vrelu vodu u vidu vodoskoka.Najcuveniji su
u Jeloustonu 'Stari verni' koji na svakih 65min izbacuje vodu na 50m,'Sat' na Kamcatki koji
vodu od 120°C izbacuje svaka 4min.Najvise gejzira ima na Islandu, Novom Zelandu, Kamcatki
i Jeloustoun parku
-Reke su izuzetno vazni turisticki motivi.Mogu biti samostalni ili komplementarni.Najduze
reke su:
Misisipi sa pritokom Misuri, Nil i Amazon dok najvecu povrsinu sliva imaju: Amazon, Kongo i
Misisipi
-Mnoge civilizacije su nastajale i nestajale,a na obalama reka su ostali njihovi tragovi:
arheoloska nalazista,ostaci spomenika,hramova,piramida,utvrdjenja
-Atraktivnost reka se povecava sa postojanjem specificnih hidroloskih
pojava(vodopadi,slapovi,ponori...)
-Najvisi vodopad na svetu nalazi se na reci čurun u Juznoj Americi. Cuveni su i: Nijagarini
vodopadi, Viktorijini vodopadi na reci Zambezi i dr
-Svetsko more cine sva mora i okeani na zemlji.Podeljeno je na 4 okeana: Pacifik-Tihi,
Atlantski, Indijski i Severni ledeni ocean
-Mora su pribrezni delovi okeana i mogu biti: ivicna, sredozemna i medjuostrvska
-Salinitet mora bez pritoka je veci,a sa vise pritoka-manji.Prosecan salinitet svetskog mora je
35‰ .Providnost morske vode zavisi od kolicine suspendovanih cestica pa su toplija i
prostranija mora providnija.Najvecu providnost ima Sargasovo more (66m).Boja zavisi od:
prelamanja svetlosti, oblacnosti, recnog nanosa i sl.
-Kretanje morske vode je u vidu: talasa, morskih struja, plime i oseke.Najvisi izmereni talasi
su preko 30m
-Morske struje su horizontalno kretanje morske vode nastalo pod uticajem planetarnih
vetrova.To su reke bez obala sirine od nekoliko desetina do nekoliko stotina km.Vode mogu
biti: tople (od ekvatora prema visim sirinama) i hladne (od visih ka nizim geografskim
sirinama)
-Plima i oseka predstavljaju vertikalni rad vode.U toku 24h nastupaju 2 plime (izdizanje) i 2
oseke (spustanje nivoa mora).Nastaju pod uticajem privlacne snage sunca i meseca.Plimski
talasi su najveci u zalivima koji su otvoreni prema moru (Faudi, Flobišer).U Sredozemlju je
plimski talas relativno manji
-Temperatura svetskog mora je u proseku 17,5°C s tim sto je na severnoj polulopti
temperatura nesto visa. Maksimalna temperatura vode je u VIII,a minimalna u II i III mesecu
-More i okeani su izuzetno vazni za razvoj turizma.Prva turisticka kretanja su bila usmerena
ka obalama toplih mora i blage klime.Smatra se da je minimalna temperatura morske vode
pogodna za kupanje 18°C
-Najpovoljnije uslove za razvoj turizma imaju unutrasnja mora u tropskim i suptropskim
sirinama (Sredozemno,Karipsko,Crveno,Crno i dr).Osim klimatskih osobenosti za tur.
valorizaciju su izuzetno vazne: vrste i kvalitet plaza (sitnozrni sljunak ili krupnozrni
pesak),razudjenost obala,biljni i zivotinjski svet itd
Biosfera
-Biosfera je zemljin povrsinski omotac koji cine svi zivi organizmi.Nju sacinjavaju 3 biotipa:
kopneni, vodeni i vazdusni.
-Floru predstavljaju sve biljne vrste na odredjenoj teritoriji.Danas na zemlji postoji preko
500.000 vrsta biljaka.Na zemlji se izdvajaju 4 osnovne biljne zajednice: sume, travne oblasti-
stepe,tundre i pustinje
