Универзитет у Приштини
Економски факултет
Косовска Митровица

СЕМИНАРСКИ   РАД

Предмет: 

ЕКОНОМИЈА ЈАВНОГ СЕКТОРА

Тема: 

ТУРИЗАМ

Ментор:

   Студент:

Др Слободан Брацановић, доц

                       Станковић Владимир 59/15

Косовска Митровица, 2018.

1

САДРЖАЈ

УВОД ............................................................................................2
1.Основне карактеристике развоја туризма ............................3
1.1.Опште напомене....................................................................3
1.2.Развојни пут туризма ............................................................3
1.3.Аспекти изучавања туризма.................................................4
2.Дефинисање туризма ..............................................................4
2.1.Дефинисање туризма И фактори окружења.......................4
2.2.Туристичке потребе...............................................................5
2.3.Туристички мотиви................................................................5
2.3.Појавни облици и врсте туризма .........................................5
3.Концепт развоја туризма..........................................................5
3.1.Стратегија развоја туризма ...................................................5
3.2.Концепт развоја туризма Србије...........................................6
4.Савремене тенденције у развоју међународног туризма......6
4.1.Обим И динамика међународног туризма...........................7
4.2.Утицај кризе на туристичку индустрију.................................8
4.3.Очекивани трендови у развоју туризма................................9
4.4.Шансе Републике Србије у односу на светска кретања......10
ЗАКЉУЧАК.....................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................12

background image

3

1.Основне карактеристике развоја туризма

1.1.Опште напомене

 Туризам као друштвена и економска појава, налази се у процесу непрестаних и снажних 
промена. После I светског рата, првенствено под утицајем животног стандарда и повећања 
слободног времена, туризам је прерастао у масовну појаву, узимајући у обзир остварени 
туристички промет и обим активности у туристичким дестинацијама.

У  последњих  шест  деценија  туризам  добија  масовникарактер,  било  да  су  у  питању 
међународна или домаћатуристичка кретања.

  Директан,  индиректан  И  индукован  удео  туризма  у  светском  бруто  друштвеном 
производу  у  2012.години  износио  је  9%  тј. 6,6  трилиона  УСД.  Исте  године,  туризам  је 
директно генерисао 101 милион радних места(отприлике 6 пута више одаутомобилске, 5 
пута  више  од  хемијске  И  3  пута  више  одрударске  индустрије).  Према  подацима  Светске 
туристичке организације свако 11.радно место иде на туризам.

Број  међународних  туриста  показује  раст  са  25,3  милиона  1950.године  на  невероватних 
1.035  милиона  у  2012.години.  Укупна  туристичка  потрошња  у  2012.години  износи  740 
милијарди евра.Европа је најразвијенији туристички регион у свету са51%(приближно 535 
милиона посетилаца), затим на другом месту следе Азија И Пацифик са 23%(233милиона 
посетилаца), потом Америка са 16%(162 милиона посетилаца) И на крају Блиски Исток И 
Африка са по 5% (тј.52 милиона посетилаца). Најзначајније туристичке земље у свету су: 
Француска, Шпанија, САД, Кин и Италија, које заједнообухватају 33% укупног светског 
туристичког  промета.  Најзначајније  појединачне  рецептивне  земље  у  Европи  су: 
Француска,  Шпанија,  Италија,  Аустрија  и  Немачка,  које  заједно  обухватају  око  60% 
укупногтуристичког  промета  Европе.  Најпосећенија  светска  дестинација  годинама  је 
Француска, док је дестинација са највећим приходом одтуризма САД. Највећи потрошач у 
туризму од 2012.године је Кина, док је на другом местудугогодишњи лидер Немачка.

1

1.2.Развојни пут туризма

Развитак туризма, по мишљењу многих аутора, може се према субјекту туризма поделити 
на две епохе, И то на:

1.  Епоха  туризма  привилегованих  класа-највећу  масу  туриста  чине  они  који  су 
присвајалирезултате  туĎег  рада,тј.рада  огромне  масе  становништва  И  на  тој  основи 
обезбеђивалислободно време И слободна новчана средства, и

1

 

1.Радосављевић, Г., (2009),  Менаџмент у туризму, Економски факултет Универзитета уКрагујевцу 258.

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti