poglavlje 1. TURIZAM KAO GLOBALNIFENOMEN

1.1.

Turizam danas:

zašto je to globalni fenomen?

Novi milenijum je svedok kontinuranog povećanja interesovanja kako Ijudi

provode svoje vreme, naročito svoje slobodno i neradno vi Neki komentatori idu
toliko daleko da sugerišu da je slobodno vr kako ga koristimo i njegovo značenje za
pojedince i porodice - r definiše naše živote, kao fokus za aktivnost van posla. To
odražava  interesovanje  za to  šta  Ijudi  konzumiraju u  tim  neradnim  periodima.  u
vremenima posvećenim putovanju i odmorima, jer su ti periodi korr trisaniji periodi
slobodnog   vremena.   Ovo   interesovanje   postaje   medju   dni   fenomen   poznat   kao
„turizam”:   korišćenje   ovog   slobodnog   vreme   za   posetu   različitim   mestima,
destinacijama i lokalitetima koji često (al isključivo) karakterišu odmore i putovanja
Ijudi. Na primer, 2005. god WTTC - Svetski savet za turizam i putovanja, je procenio
da su putovar = turizam kao ekonomska aktivnost generisali 6.201 milijardu US$, a
očekuje se da će do 2015. god ova cifra porasti na 10.678,5 milijardi US$. To pred-
stavlja rast tražnje za turizmom i putovanjima od 4,6% godišnje, što je daleko više
od obima i tempa rasta privreda većine zemalja. Na globalnom nivou, ekonomski
efekti putovanja ,i turizma su, procenjuje WTTC, odgo- vorni za 214.000.000 radnih
mesta: to je ekvivalentno sa 8,3% svetske zaposlenosti; 2005. godine, turizam je
predstavljao   10,4%   ukupne   lične   potrošnje,   preko   9%   svih   globalnih   kapitalnih
investicija i 10% svetskog GDP-a (Društvenog bruto proizvoda).

Sve veći medjunarodni značaj turizma se može objasniti na mnogo načina. U

uvodnom tekstu kao što je ovaj, važno je na početku naglasi- ti sledeće tipove
faktora i procesa, da bi se ilustrovali razlozi zašto tur- izam preuzima važnu ulogu ne
samo u našim životima, i to posmatrano sa globalnog aspekta:

•Turizam je diskreciona aktivnost (Ijudi ne moraju da je vrše i zadovoljavaju

kao osnovnu potrebu da bi preživeli, za razliku od konzimiranja hrane i
vode).

•Turizam je od sve većeg ekonomskog značaja na globalnom nivou, čije su

stope rasta veće od stope ekonomskog rasta mnogih zemalja.

•Mnoge države vide turizam kao pružanje novih prilika za zaposlenost u

rastućem sektoru koji se fokusira na usiužne industrije i može pomoći u
razvoju i modernizaciji privrede.

•Turizam postaje sve više povezan sa kvalitetom života, jer on nudi Ijudima

priliku da umaknu od kompleksnosti i stresova svakodnevnog života i
rada - on obezbedjuje kontekst za odmor, relaksaciju i priliku da se radi
nešto drugo u nekom novom okruženju.

•Turizam počinje da se smatra osnovnim pravom u razvijenim,

zapadnjačkim,

poglavlje 1. TURIZAM KAO GLOBALNIFENOMEN

industrijalizovanim zemljama, i obuhvaćen je legislativom koja

tiče pra- va

na odmor- rezultat toga je da mnogi Ijudi povezuju pravo na odmor sa

sklonošću (odnosno, potencijalom) da učestvuju u generisanju turizma.

•U nekim manje razvijenim zemljama, turizam se predlaže kao moguće

rešenje siromaštva (to se opisuje kao ,,pro-poor” turističke strate- gije),
gde lokalno stanovništvo benefitira od ove forme ekonomske aktivnosti.

•Odmori su definišuća odlika neradnog vremena za mnoge radnike.

•Globalno putovanje postaje pristupačnije u razvijenom svetu za sve staleže

društva, sa usponom low-cost avio kompanija i jevtinim puto- vanjima,
što podstiče novi talas tražnje za turizmom u novom mileni- jumu. To je
potencijano repliciranje tražnje iz 60-ih i 70-ih godina XX veka za novim
popularnim oblicima masovnog turizma. Veliki deo tog ranijeg rasta je
bio podstaknut pristupom transportu (automobil- sko i avio putovanje) i
to je pružilo zapadnom svetu nove prilike za odmor.

•Lična potrošnja na diskrecione stavke kao što su putovanja i turizam, se

opaža kao manje skupa stavka u budžetima domaćinstava. Ta- kodje je
mnogo lakše finansirati turizam sa brzim porastom trošenja po kreditnim
karticama u razvijenim zemljama, što povećava pristup prilikama za
putovanje i učešće u turizmu.

•Tehnologija kao što je internet, je olakšala bukiranje proizvoda povezanih sa

putovanjima, i približila ih novoj generaciji potrošača koji su voljni da se
otarase velikog dela tradicionalnog rituala koji podrazumeva odlazak do
turističkog   agenta   da   bi   se   rezervisao   godišnji   odmor   za   neku
destinaciju.   Ovakva   tehnologija   sada   otvara   mnoge   mogućnosti   za
nacionalna   i   medjunarodna   putovanja,   samo   jednim   klikom   na
kompjuterski miš.

Iz ove kratke liste mogućih razloga zašto turizam sada preuzima važnu ulogu u

životima Ijudi, evidentno je da turizam takodje postaje moćan proces koji utiče na
sve regije i države sveta. Turističke aktivnosti, ne samo da pri- hvataju različiti Ijudi
kao novi trend, kao karakterističnu ili definišuću odliku Ijudskih života, već je to
takodje i aktivnost u kojoj sada mogu učestvovati široki slojevi društva (zavisno od
njihovog pristupa diskrecionim formama potrošnje).

Ova diskreciona aktivnost je deo širih posleratnih promena u zapadnjačkom

društvu, sa porastom raspoloživog dohotka i potrošnje na robu i usluge široke
potrošnje. Prvi veliki talas rasta se odnosio na stam- beno vlasništvo, onda na
vlasništvo automobila i na kraju na pristup tur- izmu i medjunarodnim putovanjima.
Zapravo medjunarodna putovanja (i domaća putovanja, odnosno, putovanja u okviru
granica jedne zemlje), su definišuća odlika potrošačkog društva. Dok je automobil
omogućio većem broju Ijudi pristup prilikama za turizam i odmor u okviru njihove
sopstvene zemlje, smanjenje cene avionskih karata, učinilo je medjunarodna puto-
vanja i turističke proizvode i usluge dostupnim širim slojevima stanovništva. Ali takav
trend ima svoju ekološku cenu.

U tom smislu, turizam je fenomen koji konstantno evoluira, razvija se i

poglavlje 1. TURIZAM KAO GLOBALNIFENOMEN

•Turizam je multidisciplinarna oblast, što znači da je širok opseg drugih

oblasti, kao što su psihologija, geografija, ekonomija i slično, direk- tno
povezan sa turizmom, a pritom se bave njegovim istraživanjem i unose
u njega niz novih ideja i aspekata njegovog proučavanja. To znači da
ne postoji obuhvatna akademska saglasnost o tome kako pristupiti
proučavanju turizma - to zaista zavisi od toga kako posma- trate
turizam, i od perspektive koju usvajate što deteminiše pitanja za koja
ste zainteresovani u proučavanju.

•To je dovelo do nedostatka jasnoće i definicije u vezi toga kako proučavati

turizam, što je nešto što su ostali istraživači definisali kao redukcion-
izam. To znači da se turizam u literaturi najčešće definiše tako što se
redukuje (otuda pojam „redukcionizam”) na jednostavan niz ak- tivnosti
ili transakcija (npr. Za koje se tipove odmora Ijudi odlučuju? ili Kako
Ijudi kupuju te odmore?) umesto da se vrši fokusiranje na okvir
potreban da bi se dala šira perspektiva ili prikaz turizma kao dinamične
i važne oblasti.

Ovi problemi često komplikuju način na koji Ijudi posmatraju turizam kao

oblast, ističući aspekte putovanja (u slobodno vreme ili poslovno), koji se odnose na
odmor   ili   uživanje,   kao   definišuće   odlike   i   referentne   odlike   turizma.   Za   opštu
javnost,   turizam   je   nešto   o   čemu   svako   zna   -   to   je   „nešto   u   čemu   su   mnogi
učestvovali",   pa   stoga   imaju   mišljenje   o   tome   šta   je   to,   njegovim   efektima   i
rasprostranjenom razvoju.

Oni koji su uključeni u proučavanje turizma suočavaju se sa sličnim

situacijama u okviru institucija i organizacija u kojima rade, jer mnogi teoretičari i
istraživači turizam posmatraju slično kao opšta javnost pa stoga imaju predrasude i
mišljenja o njemu kao privrednoj oblasti. U tome leži jedan od stalnih problema sa
kojim se suočavaju studenti turizma: sva- ko ko se bavi proučavanjem zadovoljstva,
uživanja i upotrebe slobodnog vremena se ne može angažovati u ozbiljnoj
akademskoj studiji - zar ne? Ostali istraživači u raznim naučnim oblastima rade u
davno utvrdjenim dis- ciplinama i poseduju generacije literature, znanja i tradiciju
proučavanja ozbiljnih problema u društvu. Tako da se turizam ne opaža kao ozbiljna

poglavlje 1. TURIZAM KAO GLOBALNIFENOMEN

oblast, jer on ne rešava društvene probleme. U stvarnosti, ove predra- sude i

stavovi   su   fundamentalno   pogrešni   i   zastareli,   u   društvu   u   kome   šu   danas
konzumiranje   dokolice   i   uživanja,   ključni   elementi   kvaliteta   života   stanovništva.
Turizam   i   njegovo   proučavanje   su   bitni,   naročito   tamo   gde   je   on   integralni   deo
naiconalne privrede. Po opštem priznanju, turizam čine zadovoljstvo i uživanje, ali
njegov globalni rast i ekspanzija sada stvaraju ozbiljne društvene probleme i pitanja:
potrebno   je   fundamentalno   razume-   vanje   turizma   ako   želimo   da   upravljamo   i
kontrolišemo uticaje i probleme koje on može da prouzrokuje. Jedan od načina kako
razumet da je tur- izam više od pukih odmora i uživanja, je razmisliti o tome zašto je
turizam tako važan u modernom društvu (odnosno, njegov društveni, kulturalni i
ekonomski značaj), posmatranjem jednog važnog procesa koji je doveo do tražnje
za njim - uspon dokoličarskog društva.

1.1.2.

Dokoličarsko društvo

Turizam je sada opšte priznat kao društveni fenomen, jer se priroda društva u

najnaprednijim razvijenim zemljama sada promenila; od društva koje je tradicionalno
imalo   privredu   baziranu   na   proizvodnji,   ka   društvu   gde   je   dominantna   forma
zaposlenosti   u   uslužnim   i   potrošačkim   industrijama   (onim   koje   se   zasnivaju   na
proizvodnji dobara i usluga široke potrošnje). U isto vreme se u mnogim zemljama
povećao obim vremena dokolice (slo- bodnog vremena) i prava na plaćeni odmor za
radnike u posleratnom pe- riodu, tako da radnici sada imaju priliku da učestvuju u
novim   formama   potrošnje   kao  što  je   turizam.  Kaže  se   da   su  ove  promene  deo
onoga što se naziva dokoličarsko društvo, pojam koji su sociolozi osmislili 70-ih
godina XX veka. Oni su ispitivali budući rad i način na koji se društvo menja, jer su
tradicionalne   forme   zaposlenosti   nestajale   a   javljale   se   nove   forme   uslužne
zaposlenosti, povećan obim slobodnog vremena i nove radne navike (npr. fleksibilno
radno   vreme   i   skraćeno   radno   vreme).   Neki   komentatori   su   to   opisali   kao
"dokoličarski šok” u 80-im godinama, jer mnogi radnici još uvek nisu bili pripremljeni
za ovo povećanje vremena dokolice, kao ni na to kako da ga koriste.

Kako je društvo prelazilo iz faze industrijalizacije u fazu koja se sada opisuje

kao post-industrijska, gde su se razvile nove tehnologije i načini komunikacije i rada,
sociolozi kao što je Baudrillard, tvrdili su da smo prešli u društvo u kome su rad i
proizvodnja zamenjeni domi- nacijom dokolice i potrošnje. To se odražava u
društvenim promenama, kao što je uspon novih srednjih klasa u mnogim razvijenim
zemljama i zemljama u razvoju, a te srednje klase imaju kao definišuću odliku zato
što su masovno zainteresovane za dokoličarski životni stil i potrošnju. Novostečeno
bogatstvo medju rastućom srednjom klasom se sve više troši na dokoličarske
stavke, a turizam je, svakako, najvažniji element.