POJAM, DEFINICIJE, STRUKTURA I KATEGORIJA TURIZMA

Turista?

Svaka osoba koja se na svojem putovanju izvan mesta stalnog boravka zadrzava najmanje 24h.

U sirem smislu turiste nazivao sve posetioce nekog mesta bez obzira na cilj posete. A u uzem smislu turisti su oni
posetioci ciji je cilj kretanje, zadovoljavanje rekreativnih i kulturnih potreba.

Posetilac?

Podrazumevaju se sva lica koja posete jednu zemlju ili mesto izizev onih koja traze stalno ili privremeno

zaposlenje. Posetilac koji ostvari nocenje

“turista”

dok se posetilac koji ne ostvari nocenje naziva

“izletnik”

Definicija turizma.- Hunzikera i Krapfa:

Turizam je skup odnosa i pojava koji proisticu iz putovanja i boravka

stranaca u jednom mestu u koliko to ne znaci stalno nastanivanje i u koliko se ne vezuje za obavljanje privredne
delatnosti.

WTO-

Turizam podrazumeva aktivnosti lica tokom njihovog putovanja i boravka u mestu van prebivalista, bez

prekida ali ne duze od 1 godine radi odmora, poslova i drugih razloga.

Integralna definicija

- Turizam je skup odnosa i pojava vezanih za kretanje i potrosnju izvan mesta stalnog boravka u

cilju zadovoljenja rekreativnih i kulturnih potreba.

Turisticko mesto?

Karakterise postojanje vise turistickih motiva ili objekata (objekti su uredjeni motivi osposebljeni

za turisticku posetu) sa jednom ili vise turistickih aktivnosti (monofunkcionalna i polufunkcionalna turisticka mesta).

Savremeni turizam: Za razliku od predturisticke epohe karakterisu sledeci elementi:

- Masovnost putovanja- Jer turizam vise nije privilegija samo povlascenih i bogatih.
- Oraganizovanost i relativno visok nivo bezbednosti-Bezbednost tokom putovanja.
-Turizam nije neizvesnost i rizikvec prijatnost, razonoda, odmor, uzivanje, zadovoljenje rekreativnih i kulturnih
potreba.
-Turisti i prostor su u aktivnom odnosu stvara se interakcija izmedju turista i ambijenta koji se prilagodjava zahtevima
i potrebama turista. (izgradnja odgovarajucih smestajnih kapaciteta, odgovarajuca ponuda robe i usluga, razvoj
adekvatne infrastrukture, sportsko-rekreativni objekti i ponuda antropogenih sadrzaja).
-Glavna turisticak sezona je leti a u planinskim podrucjima je zimi, uz napore da se sto vise pojaca i promovise
ponuda u van sezonskom periodu.
-Turizam je vazan faktor privrednog i drustvenog razvoja, pa vlade drzava u razvoju turizma preuzimaju sve
znacajniju ulogu stimulisuci turisticka kretanja razlicitim merama ekonomske politike.

izbora sredstava ima brzina, dok kod kretanja gde se prevoz smatra glavnom komponentom, udobnost i mogucnost za
razonodu imaju prednost u odnosu na brzinu. Klimatske prilike, lokalne geografske specificnosti, i narocito, turisticka
vrednost neke komunikacije veoma su uticajan moment pri izboru saobracajnih sredstava.
Ucesce saobracajnih grana u opsluzivanju ukupnih svetskih turistickih kretanja veoma je razlicito:
43,7% vazdusni, 41,4% drumski, 7,8% pomorski i 7% zeleznicki saobracaj.

STRUKTURNE OSOBINE TURIZMA

Povezanost kretanja i potrosnje, kao i njihova uslovljenost u prostoru ogleda se u:

heterogenosti

kompleksnosti

dinamicnost

fluktuabilnost

turistickog fenomena.

Heterogenost

je i strukturna osobina kretanja i strukturna osobina potrosnje, ona se najbolje manifestuje u

geografskoj strukturi kretanja.

Kompleksnost

je jos znacajnija osobina turistickog fenomena koja je narucito izrazena u medjusobnoj povezanosti

elemenata kretanja: duzi boravci (vezani za rekreativne motive, tranzitna kretanja za saobracajna raskrsca, kupalisni
turizam za hidrografske objekte). Kompleksnost je izrazena i u turistickom privredjivanju: visina turisticke potrosnje
zavisi od mogucnosti sinhronizacije razlicitih vrsta usluga.

Dinamicnost

kao posebna odlika turistickog fenomena ogleda se u stalnim promenama strukture turisticke klijantele

po mestima i objektima, i u tendenciji posecivanja veceg boja mesta u kratkom vremenskom periodu.

Fluktuabilnost

turistickog fenomena ogleda se u strukturnom i prostornom kolebanju prometa, pod uticajem elasticne

i kolebljive turisticke traznje. Nekad su popularna i atraktivna manja mesta, nekad veci urbani centri, u jednom
periodu vise se traze kampinzi a u drugom hotelski smestaj i sl.

KATEGORIJE TURISTICKOG FENOMENA

Kategorije turistickog fenomena

- Kretanje, prostornost

potrosnja

su 3 osnovne kategorije turistickog fenomena.

Svaka od ovih kategorija predstavlja slozenu i kompleksnu pojavu cime se objasnja slozenost i kompleksnost turizma.
Najreprezentativniji izraz ukupne slozenosti turizma obuhvacen je posebnom kategorijom –

turistickim prometom.

Kretanje

je osnovna kategorija turistickog fenomena, jer nema turizma bez kretanja. Kretanje inicira razlicite efekte

koji karakterisu ovaj fenomen i zbog toga mora biti osnova za celokupno sagledavanje problematike turizma – i
naucne i operativne. Turisticka kretanja imaju u svojoj osnovi, kao uzrok, potrebu transformisanu u volju subjekta.
Potreba turistickih kretanja moze biti dvojaka: rekreativna i kulturna. Shodno tome, razlikujemo

rekreativna

(banjski,

planinski, primorski turizam) i

kulturna

(gradski, manifestacioni turizam) turisticka kretanja, kao i kretanja koja

obuhvataju elemente i jedne i druge turisticke potrebe (ekskurziona i izletnicka kretanja).

Turizam je sa prostorom povezan na neposredan i posredan nacin.
Neposredna povezanost manifestuje se na taj nacin sto se u prostoru i stvara i razresava potreba turistickih kretanja.

Turizam vrsi snazan uticaj na transformaciju prostora. Turizam trazi specificne prostore za svoj razvoj, ali turisticka
mesta i podrucja imaju specificnu fizionomiju, bitno se razlikujuci od industrijskih ili rudarskih podrucja.

Turisticka potrosnja

moze se tretirati i analizirati sa 3 aspekta: kao integralni deo licne potrosnje, kao posledica

kretanja, i kao poseban izvor prihoda niza privrednih delatnosti.

Licna potrosnja

je funkcijavisine nacionalnog dohotka, sto znaci da veci nivo nacionalnog dohotka omogucava rast

turisticke traznje.

U uslovima zadovoljenja visokostandardnih potreba, turizam se takodje, pod dejstvom kulturnih faktora transformise u
primarnu potrebu, to se izmedjuostalog manifestuje time sto ljudi kupuju automobile i kuce izvan mesta stalnog
boravka, radi putovanja i odmora,

Turisticka potreba

je trajno neiscrpna potreba, koja skoro da ne moze dostici tacnu zasicenosti.

Turisticka potosnja vise nego bila koja druga komponenta licne potrosnje, zavisi od ponude kao objektivne
mogucnosti za realizaciju potrosnje.

Turisticki promet

je splet odnosa i pojava koji proisticu iz kretanja i potrosnje turisticke klijantele. Podrazumeva

takodje prostornu determinantu i ekonomske efekte koji rezultiraju iz potrosnje i odredjenih investiranja u saobracajnu
infrastrukturu i objekte za smestaj i boravak turista.

Turisticki promet se iskazuje u

fizickom

finansijskom volumena

Fizicki volumen

izrazava masu turisticke klijantele u jednom mestu, oblasti, drzavi, svemu u celini.Za njegovo

prikazivanje koristi se dva osnovna pokazatelja –broj turistickih posetilaca i –broj turistickih nocenja.

Finansijski volumen

izrazava se ukupnom masom potrosnje turista u jednom mestu ili u jednoj zemlji.

TURIZAM KAO PREDMET NAUCNOG ISTRAZIVANJA

Formirane su 2 fundamentalne naucne discipline o turizmu: turisticka geografija i ekonomika turizma, kao i
turizmologija-posebna naucna disciplina o turistickom fenomenu.

Turisticka geografija

– predmet su turisticka kretanja, primarni agens fenomena turizma u celini. Iskazuje se kao

antropogenogeografska disciplina. To je fundamentalna disciplina zbog geoprostornosti turizma u celini, ali izbog
sociopsiholoskih osobenosti turistickih kretanja kao tipicne antropogenogeografske migratorne pojave.

Danas su izdeferencirana dva pristupa na relaciji turizam-geografija: a) faktorijalni ili aplikativni: dominira teznja za
primesom geografskih znanja, govori o uticaju ili znacenju odredjenog geografskog faktora (klima, voda, reljef) za
razvoj turizma. b) esencijalni ili fundamentalni: je adekvatniji i savremeniji jer on uzima turisticko kretanje kao
predmet proucavanja.(stanovnistvo je vazan element i faktor geografske sredine, turisticka kretanja su samo jedan od
prostornih oblika cirkulacije stanovnistva kojima se bavi drustvena geografija).

Ekonomika turizma

je jedna od niza disciplina granske ekonomike (ekonomika saobracaja, poljoprivrede, industrije i

dr). Ekonomski strucnjaci su bili medju prvima koji su se poceli baviti proucavanjem turizma.

Turizmologija

-jedinstvena nauka o turizmu, obezbedjuje se jedinstvo i kompleksan obuhvat turistickog fenomena i

stvara se prostor za brzi i kvalitetniji razvoj turisticke geografije i ekonomike turizma. Predmet turizmologije cini
turizam kao kompleksan fenomen koji povezuje raznorodne elemente: prostore, ekoloske, socioloske, kulturne,
ekonomske, politicke, psiholoske, eticke i dr.
Osnovni zadaci turizmologije kao nove naucne discipline odnose se na:
*utvrdjivanje strukturnih, funkcionalnih i tipoloskih svojstava turistickog fenomena
*definisanje i proucavanje prostornih, socioloskih i ekonomskih dimenzija u turizmu
*istrazivanje relacija izmedju opsteg i pojedinacnog, koje u turizmu imaju ne samo teoretsku vec i prakticnu vrednost.

Sustinu turizmoloskih proucavanja cine nuznost jedinstvenog posmatranja kretanja i potrosnje.

Agencijski poslovi kao pojavni oblik u turizmu odnosi se na poslove posredovanja i imaju isti znacaj u fazi
formiranja, kao i u fazi realizacije kretanja. Za razliku od drugih privrednih delatnosti, poslovi posredovanja u turizmu
mnogo su izrazeniji zbog heterogenosti strukture turistickog privredjivanja. Prodaja usluga turistima najvecim delom
ostvaruje se preko posrednika. Osnovni zadatak posrednika sastoji se u objedinjavanju parcijalnih usluga(smestaj,
prevoz, ishrana, razgledanje, zabava) i njihovo plasiranje na trziste u vidu integralne turisticke ponude.

Uslovi nastanka rekreativne turisticke potrebe su: Aerozagadjenost, buka i zamor.

Kulturni elementi

podrazumevaju sve one efekte koji kulturno obogacuju covekovu licnost u turistickom kretanju.

Kulturni elementi u turistickom kretanju su:

informisanost, upoznavanje, kontaktiranje i dozivljavanje

Informisanost

je masovan i po trajanju utisaka i cuvanju predstava u svesti ljudi, efektni element turistickog kretanja.

Upoznavanje

podrazumeva znatno aktivniji odnos turista prema motivima i ukljucuje pored informisanosti, potpunije

i svestranije angazovanje receptivne operative.

Kontaktiranje

izrazava kulturnu ulogo i znacaj dodira i mesanja ljudi razlicitih moralnih, kulturnih, estetskih i

politickih uverenja sto turistikim kretanjim daje ogroman socioloski znacaj.

Akulturacija je proces dodira i mesanja dveju kultura, u turizmu se manifestuje dodirom izmedju kultura turista i
njihovih domacina u njihovim turistickim podrucjima.

Dozivljavanje

je najpotpunije i najkompleksnije kulturni element trustickim kretanjem iskazuje najaktivniji odnos

prema motivima i objektima.

Turisticku kulturu cine usvojenost navika putovanja ali i suma pozitivnih stavova prema motivima i prema kretanjima.

Funkcionalni elementi

spadaju u kvantitativnu grupu elemenata turistickih kretanja. Funkcionalni elementi su

putovanja i boravak.

Putovanje

- pod turistickim putovanjem podrazumeva se koje turista provede u pokretu. Sastoji se po pravilu iz 3

etape Predhodna, glavna ili namenska i povratna.

Predhodna- kao deo deo putovanja predhodi glavnu etapu trajanje predhode etape zavis od: sadrzaja glavne etape,
nacina transporta, razmestaja i atraktivnosti motiva i vrste kretanja.

Glavna etapa-najvazniji deo turistickog putovanja, kako u odnosu nacilj kretanja tako i u pogledu ekonomskih efekata.
Moze biti jednosmerna kod linearnog rasporeda motiva i razgranata kod grupnog rasporeda, oba se sastoje iz dve faze:
faze putovanja i faze stacioniranja. Za razliku od prethodne etape na kojoj turisti prave prekide usled fizioloskih
potreba i potreba saobracaja(red voznje, servis za kola, benzinske stanice) na glavnoj etapi prekidi su uslovljeni
atraktivnscu motiva.

Povratna etapa-povratna etapa turistickog putovanja ni u funkcionalnom ni u ekonomskom pogledu nema veci znacaj,
kod povratne etape stabilnost se povecava sa priblizavanjem maticnim mestima.

Boravak

-drugi funkc.element turistickog kretanja, koji podrazumeva vreme koje turisti provedu u jednom mestu radi

upoznavanja atraktivnosti motiva i objekata.
Najznacajniji faktori koji uticu na duzinu boravka u jednom mestu su: vrsta i atraktivnost motiva, kao i platezne
mogucnosti klijentele, kvalitet usluga, vremenske prilike i sadrzaj boravka.
Turisticki boravak se izrazava brojem posetilaca i brojem nocenja.
Broj nocenja je pouzdaniji pokazatelj i zauzima centralno mesto i statistickom i analitickom posmatranju turistickog
fenomena. To je realan pokazatelj posto se striktno vezuje za odredjeni lokalitet.

Prostorni elementi

izrazavaju prostorne odnose kretanja prema turistickim motivima i prema maticnim mestima u

kojima se stvara turisticka potreba.
U prostorne elemente spadaju: turisticko-geografski polozaj, razmestaj motiva, teritorijalnost i povezanost.
Polozaj i povezanost su dinamicki, a razmestaj i teritorijalnost staticki prostorni elementi.

Turisticko-geografski polozaj

- iskazuje odnos pojedinih motiva i mesta prema pravcima turistickih kretanja. Prema

velicini uticaja moze biti: svetski, kontinentalni, regionalni i lokalni turisticko-geografski polozaj. Najvecu vrednost
turisticko-geografskog polozaja imaju ona mesta gde se seku ili sticu

ili vise turistickih pravaca.

Razmestaj motiva

- ovaj prostorni element iskazuje medjusobni prostorni odnos motiva, sto je veoma znacajno za

upoznavanje osobina turistickog kretanja i izdvajanje turistickih regija. Vazna su 2 aspekta:
*odnos odredjene teritorije i ukupnog broja motiva (nazivamo gustinom motiva)
*medjusobni odnos motiva

Medjusobni odnos motiva moze biti linearan i grupni.
Kod linearnog razmestaja dolazi do izrazaja razlicita vrsta motiva, dok kod jednolicnih motiva bolje uslove za