Vrste tužbi u parničnom postupku

SADRŽAJ
1.UVOD...............................................................................................................................2
2.VRSTE TUŽBI.................................................................................................................3
3.KONDEMNATORNA TUŽBA(TUŽBA  ZA OSUDU NA ČINIDBU)........................3

3.1.Pojam i vrste..............................................................................................................3
3.2.Dospelost potraživanja...............................................................................................5
3.3.Pravni interes za kondemnatornu tužbu.....................................................................6

4 DEKLARATORNA  TUŽBA(TUŽBA ZA UTVRĐENJE)............................................6

4.1.Pojam i vrste..............................................................................................................6
4.2.Dopuštenost deklaratorne tužbe.................................................................................7
4.3.Pravni interesi za deklaratornu tužbu........................................................................7

5.PREOBRAŽAJNA(KONSTITUTIVNA) TUŽBA..........................................................8

5.1.Pojam i smisao...........................................................................................................8
5.2.Vrste...........................................................................................................................8

6.SADRŽAJ TUŽBE...........................................................................................................9

6.1.Tužbeni zahtev...........................................................................................................9
6.2.Činjenični navodi.....................................................................................................11
6.3..Dokazi.....................................................................................................................12
6.4.Tužbeni predlog....................................................................................................... 12
6.5.Ostalo.......................................................................................................................12
6.6.Fakultativni sastojci tužbe....................................................................................... 13
6.7.Neuredna tužba........................................................................................................13

7.ZAKLJUČAK-ODGOVOR NA TUŽBU......................................................................14
8.LITERATURA...............................................................................................................15

1

1.UVOD

Parnični postupak se pokreće tužbom.Tužba je parnična radnja kojom se inicira 

parnični postupak.S obzirom da u parničnom postupku važi dispoziciona  maksima,nema 

parničnog   postupka   bez   tužbe

.

Pošto   je   pravo   na   tužbu   javnopravno   ovlašćenje 

građanina  prema državi,tužba  je  u  prvom  redu  upravljena  prema sudu,kao  državnom 

organu. Tužilac od suda tužbom traži da mu pruži pravnu zaštitu za njegovo ugroženo ili 

povređeno subjektivno pravo ili pravno ovlašćenje.

Tužba vrši u osnovi tri važne funkcije

1

:

Prvo,tužbom tužilac  

određuje sud

  koji će da odlučuje o tužbenom zahtevu.Određenje 

suda   se   vrši   samim   njegovim   navođenjem   u   tužbi.Taj   sud   je   prema   shvatanjima 

tužioca,pozvan da odluči o tužbenom zahtevu.Međutim ovo još ne znači da je zakonom 

predviđena upravo nadležnost tog suda koji je tužilac označio u tužbi

Drugo,tužilac tužbom  

određuje i stranke

  u parnici i to sebe kao tužioca i tuženog.U 

načelu,svako   može   da   bude   tužen   u   parničnom   postupki   i   svako   može   da   postane 

stranka(tuženi)u   parničnom postupku,jer je za svojstvo stranke potpuno nebitno   da li 

tužiocu prema tuženom pripadaju kakva materijalnopravna ovlašćenja.Ako se tuženi ne 

brani,smatrajući da je pogrešno označen u tužbi kao tuženi,sud protiv njega može da 

donese presudu zbog propuštanja.

Treće,tužilac u tužbi određuje i 

predmet spora

.

Predmet spora predstavlja  zahtev tužioca 

koji je istaknut u tužbi.Iz načela dispozicije   proizilazi da je sud dužan da odlučuje o 

zahtevu za koji je nadležan.Dakle on ne može da odbije da odlučuje o onakvom predmetu 

spora   kakav   je   u   tužbi   naveo   tužilac,ma   kako   taj   zahtev   izgledao   neosnovan   ili   čak 

nedopušten.

1

 Jakšić, A- Građansko procesno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 2008

2

Takva osuđujuća presuda predstavlja  izvršnu ispravu na osnovu koje može da se zahteva 

i prinudno izvršenje  potraživanja sadržanog u izreci sudske odluke.

Također treba napomenuti   da tužilac ne mora   u tužbi da zahteva donošenje presude 

kojom bi   bilo obuhvaćeno čitavo   potraživanje prema tuženom.On može, na osnovu 

načela dispozicije,a iz taktičkih i drugih razloga da zahteva osudu tuženog i da izvrši 

samo deo potraživanja.

  Tužba za osudu na  

propuštanje

  je usmerena na osudu tuženog da propusti   vršenje 

određene radnje kojom se vrši povreda ili ugrožava kakvo subjektivno pravo tužioca.

Primer:

(1)A svira bubnjeve u popodnevnim satima,čime ugrožava pravo na mirnu državinu 

svog suseda B.

(2)A   obavesti   B   da   će   određenog   datuma   da   počne   da   uvežbava   repertoar     za 

koncert sa svojom grupom.

U   prvom   slučaju   tužba   za   osudu   na   propuštanje   se   podnosi   zbog     toga   što   je   već 

povređeno subjektivno pravo tužioca.Tužba je upravljena ka budućem prestanku povrede 

ili ugrožavanja tužiočevog subjektivnog prava..

U   drugom   slučaju   kondemnatorna   tužba   se   podnosi   radi   sprečavanja   povrede   ili 

ugrožavanja subjektivnog prava.Predpostavka za uspeh po ovoj tužbi jeste da je opasnost 

povrede stvarna i da po materijalnom pravu,radnja koju tužilac namerava da preduzme 

predstavlja povredu  ili ugrožavanje pravom zaštićenog dobra tužioca.

Valja istaći da je  kondemnatorna tužba za propuštanje  najvažniji oblik zaštite tužioca od 

nelojalne utakmice na tržištu,monopola i povrede prava na tržištu .

Kondemnatorne   tužbe   koje   su   upravljene   na  

trpljenje  

se   sastoje   u   zahtevu   da   sud 

obaveže tuženog da trpi vršenje određene radnje tužioca.

Primer.

A i B su susedi.B može da pristupi svojoj njivi samo preko poseda A.A zabrani B da 

prelazi preko njive A.

Kao što vidimo iz ovog primera,najčešći razlog za podnošenje kondemnatorne tužbe na 

trpljenje jeste ostvarenje prava stvarne službenosti,u ovom slučaju tužilac može tužbom 

da zahteva da se tuženi obaveže da trpi  prelazak tužioca preko svog imanja.

4

3.2.Dospelost potraživanja

Pošto je cilj kondemnatorne tužbe da se tuženi osudi na činjenje ili davanje  kako 

bi tuženi obezbedio osuđujuću presudu koju može i prinudno da izvrši.Ako potraživanje 

nije dospelo,sud će odbiti tužbeni zahtev kao neosnovan.

Potraživanje ne mora da bude dospelo u momentu podnošenja tužbe sudu..Dovoljno je za 

uspeh kondemnatorne tužbe da ono dospe do momenta zaključenja glavne rasprave pred 

prvostepenim sudom.Jer presuda se donosi na osnovu  onih činjenica  koje su postojale  u 

momentu   kada   je   glavna   rasprava   zaključena.Kada   do   zaključenja   glavne   rasprave 

potraživanje   ne   dospe,sud   će   doneti   presudu   kojom   se   tužbeni   zahtev   odbija   kao 

neosnovan.U praksi sudova u Srbiji ovakvi tužbeni zahtevi se odbijaju kao 

preuranjeni 

Nakon što potraživanje dospe,tužilac može da podnese novu tužbu protiv tuženog u kojoj 

zahteva   da se tuženi obaveže na izvršenje   iste činidbe.U ovakvim   slučajevima neće 

postojati   identitet   predmeta   spora,jer   se   tužbeni   zahtev   zasniva   na   drugačijim 

činjenicama.Naš pravni sistem predviđa sledeće izuzetke i kojima kondemnatorni tužbeni 

zahtev   može   da   se   istakne,i   kada   potraživanje   nije   dospelo,odnosno   nije   dospelo   do 

momenta zaključenja glavne rasprave:

Prvi izuzetak se odnosi na obligacije sa dugoročnim  izvršenjem prestacija



kada sud nađe da je tužbeni zahtev osnovan koji se tiče izdržavanja,



kada sud nađe da je osnovan  tužbeni zahtev za naknade štete u vidu rente zbog 

izgubljene  zarade ili drugih  prihoda po osnovu rada ili izgubljenog izdržavanja.

Drugi   izuzetak   se   odnosi   na   tužbu     za   povraćaj   stvari   datih   u   zakup,pri   čemu 

kondemnatorna tužba može da se podnese i pre isteka  zakupodavnog odnosa

Treći   izuzetak   se   odnosi   na   zahtev     tužioca   da   mu   sud   dosudi   i   naknadu   buduće 

nematerijalne     štete   koju   je   izvesno   da   će   da   trpi     u   budućnosti.Kada   se   podnosi 

kondemnatorna tužba za osudu na činidbu koja nije dospela,njena osnovanost  ne sme,po 

materijalnom pravu  da zavisi od izvršenja istovremene činidbe tužioca.

5