Univerzitet u Novom Sadu
Pedagoški fakultet Sombor
UČENJE I NOVE OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE
Profesor:
Student:
prof. dr Marija Sakač
Sombor, 2017
Petar Zorić
2
SADRŽAJ
SADRŽAJ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2
REZIME - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3
UVOD - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3
FAKTORI KOJI UTIČU NA PROCES UČENJA - - - - - - - - - 4
OBLICI UČENJA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 6
PRIMENA TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANJU - - - - - - - - 11
OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 12
ZAKLJUČAK - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 13
LITERATURA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 14
4
FAKTORI KOJI UTIČU NA PROCES UČENJA
Postoje mnogi faktori koji utiču na proces učenja. Neki od njih su urođeni i pojedinac ne
može uticati na njih. To se uglavnom odnosi na razne psihofizičke mane pojedinca s kojima
je on rođen ili ih je tokom života na neki način poprimio.
Fiziološki faktori
Počećemo od fizioloških faktora koji utiču na proces učenja. Naučnici smatraju da je
kapacitet pamćenja neograničen. Međutim, postoji period u životu pojedinca u kom je
najlakše učiti, a to je period od 20. do 24. godine. Sve do 50. godine ne postoji ni jedan
poznati činilac koji usporava učenje. Štaviše, čovekovo iskustvo se godinama povećava pa je
stoga i njegova sposobnost učenja veća. On prepoznaje više i manje bitne delove i na osnovu
toga zna šta je ono najvažnije što treba da se zapamti. U prilog ovome ide i činjenica da je
većina naučnika do svojih najvećih otkrića i postignuća došla u starijem dobu. Dakle,
starosno doba ne ograničava čoveka da uči, što potvrđuje definiciju da je učenje celoživotni
proces. Kada je pol u pitanju, svi se slažu da tu postoje određene razlike između muškaraca i
žena. Aktuelno je verovanje da su muškarci mnogo uspešniji, a to potvrđuju i statistički
podaci, u savlađivanju gradiva iz raznih prirodnih nauka kao što su matematika, fizika,
hemija, biologija, ekologija, astronomija itd. O tome govori i činjenica da se, na fakultete
ovih smerova, upisuje daleko veći broj studenata muškog pola. S druge strane, studenti
ženskog pola se u drastično većoj meri opredeljuju za studiranje jezika, kao i mnogih
društvenih nauka. Naučnici tvrde da su razlozi zbog kojih su ove razlike toliko očigledne
vezani za činjenicu da se muški i ženski mozak razlikuje u nekim sferama. On se razlikuje po
načinu na koji obradjuje informacije, po načinu na koji usvaja te iste informacije, kao i brzini
kojom se sve te informacije usvajaju. Veruje se da je muški mozak u stanju da daleko lakše
pamti neke apstraktne ideje, razne znakove, kao i da se lakše orijentiše u prostoru i opaža
stvari u njemu. Ženski mozak je, s druge strane, u stanju da se lakše saoseća sa drugima,
uživljava u stanja drugih ljudi, lakše se nosi sa raznim socijalnim konfliktima i rešava iste,
uspešniji je u obradi verbalnih podataka itd. Genetski faktor takođe igra značajnu ulogu u
procesu učenja. Dispozicije, građe i funkcije organizma koje genetski nasleđujemo od svojih
