Наставни предмет:
УЧЕСНИЦИ НА ТРЖИШТУ КАПИТАЛА
Семинарски рад
Предметни наставник
Студент
Београд,.
1. ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА
Тржиште капитала
је институционално организован простор са
свим потребним елементима неопходним за његово функционисање у
оквиру кога се у тачно одређеном времену и по прецизно утврђеним
правилима организовано долази до сусретања понуде и тражње
дугорочних хартија од вредности. На овом тржишту може се доћи до
инвестиционих средстава узимањем кредита, зајмова, депозита или
емитовањем обавезница или акција. Субјекти који траже капитал су
предузетници који улажу прикупљени капитал у раст и развој својих
фирми са циљем максимирања добитка, повећањем конкурентне
способности и с тим у вези освајања и проширивања тржишта. Дакле
преко овог тржишта се обезбеђује дугорочно финансирање раста и развоја
предузећа, а тиме и укупне националне привреде.
2
Уколико је трговање организовано тако да се обавља на тачно
одређеном месту, у тачно одређено време и по строго дефинисаним
правилима, такво тржиште се назива
берза
, а трговина која се на њој
обавља –
берзанском трговином
. А сва остала трговања која се обављају
ван берзе
се називају ванберзанском трговином.
3
Тржиште капитала се може посматрати са аспекта редоследа продаје
емитованих хартија од вредности, и разликују се две основне врсте
тржишта: примарна и секундарна тржишта.
1.1. Примарно тржиште капитала
Примарна тржиште су она на којима се врши примарна емисија
појединих хартија од вредности, односно њихова прва тансакција. Главни
учесници на примарном тржишту капитала су емитенти хартија од
вредности и финансијски посредници. Улогу посредника најчешће имају
пословне банке.
Примарно тржиште које добро функционише омогућава емитентима
да прибаве капитал на најјефтинији могући начин (емисијом хартија од
2
Др Ј. Родић, Др М. Филиповић, Пословне финансије, Београд. 2006., стр. 101-102.
3
Др Томислав Брзаковић,
Тржиште капитала Теорија и пракса
, Београд. 2007., стр. 11.
1
вредности) и истовремено омогућава инвеститорима да остваре највишу
могућу стопу приноса.
Постоји више начина како се примарна емисија може реализовати:
4
1.
Јавна понуда
– подразумева понуда у којој се нуди целе емисија
на продају, како нових емисија емитената који до тада нису били
котирани тзв. иницијална јавна понуда (IPO), тако и емисија
емитената чија се акција из претходних емисија већ налазе на
листингу берзе;
2.
Примарна продаја путем тендера
– то је “механизам за
откривање цене”, јер купци сами пријављују цену коју су
спремни да плате за хартију од вредности, с тим што се пре тога
одреди минимална цена;
3.
Приватна примарна емисија
– подразумева начин продаје код
кога се емисија не нуди ширем кругу јавности, већ само најчешће
одређеном броју великих инвестиционих инвеститора;
4.
Емисија права
– подразумева прикупљање додатног капитала од
постојећих акционара.
1.2. Секундарно тржиште капитала
Представља тржиште на коме се даље тргује већ емитованим и
једном купљеним, односно продатим хатријама међу инвеститорима, при
чему овде више није укључен емитент нити он овом трговином може
остварити додатни приход. Иницијативу за куповину хартија од вредности
на овом тржишту дају обично инвеститори, давањем налога за куповину
брокерским фирмама, које преко дилера креирају тржиште за хартије које
инвеститори желе да купе.
Најважнији чесници на секундарном тржишту су: купци, продавци и
посредници. Интерес и продаваца и купаца хартија од вредности је да
трговањем зараде.
Купопродаја хартија од вредности на финансијском тржишту се
може извршити у непосредном контакту између купаца и продаваца или
посредством овлашћених
посредника
. У улози посредника се најчешће
сусрећу
брокери
и
дилери
. Брокери су посредници који на тржишту
4
Др Томислав Брзаковић,
Тржиште капитала Теорија и пракса
, Београд. 2007., стр. 13.
2
