Učesnici u regulaciji, kreiranju i realizaciji finansijskog izveštavanja

SEMINARSKI RAD

Tema: Učesnici u regulaciji, kreiranju i realizaciji finansijskog
izveštavanja

Novi Sad, 2014.

SADRŽAJ

UVOD

ULOGA, ZNAČAJ I INSTRUMENTI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA

1.1. Uloga finansijskog izveštavanja
1.2. Značaj finansijskog izveštavanja
1.3. Instrumenti finansijkog izveštavanja

ULOGA DRŽAVE I DRŽAVNIH ORGANA U PROCESU REGULACIJE

FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA
2.1. Uloga države i državnih organa u procesu regulacije finansijskog
izveštavanja javnog sektora
2.2. Uloga države državnih organa u procesu regulacije finansijkog izveštavanja
privatnog sektora

DOPRINOS PROFESIONALNIH ORGANIZACIJA U PROCESU

REGULACIJE I KREIRANJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA
3.1. Doprinos međunarodnih profesionalnih organizacija
3.2. Doprinos evropskih profesionalnih organizacija
3.3. Doprinos nacionalnih profesionalnih organizacija
3.4. Doprinos pripadnika računovodsvene profesije

4. MENADŽMENT U FUNKCIJI KREIRANJA FINANSIJSKOG
IZVEŠTAVANJA
4.1. Finansijski izveštaji kao pokazatelji uspešnosti menadžmenta preduzeća
4.2. Finansijski izveštaji kao osnova poslovnog odlučivanja menadžmenta
4.3. Kreativno finansijsko izveštavanje kao potencijalna pretnja kvalitetu

ZAKLJUČAK

LITERATURA

ULOGA, ZNAČAJ I INSTRUMENTI FINANSIJSKOG

IZVEŠTAVANJA

Upravljanje poslovanjem preduzeća obavlja se donošenjem odluka, a odluka znači
angažovanje raspoloživih sredstava i ostvarivanje rezultata tog angažovanja. Da bi
donošenje odluka bilo efikasno i efektivno mora se zasnivati na pouzdanim,
blagovremenim i relevantnim informacijama. Najbitniji izvor informacija je
računovodsveni informacioni sistem koji je zadužen za prikupljanje i obradu
podataka, upravljanje bazom podataka i generisanja izveštaja različite namene.
Knjigovodsvo je dokumentovana i strogo formalizovana evidencija zasnovana na
kontinuiranom sakupljanju i hronološkom i stvarnom sređivanju podataka o svim
poslovnim događajima koji se vrednosno mogu iskazati. U računovodsvenim
dokumentima mora biti prikazana vrednost svake transakcije, pravna lica između
kojih se odvija transakcija, odgovorna lica, identifikacioni podaci pravnog lica,
mesto i vreme odvijanja. Svi računovodstveno obrađeni podaci prezentuju se
korisnicima putem finansijskih izveštaja. Ovi izveštaji iako su produkt rada
računovodsvene službe, odgovornost su menadžmenta preduzeća.

1.1. Uloga finansijskog izveštavanja

Uloga finansijskog izveštavanja je da zadovolji potrebe korisnika finansijskih
izveštaja, pružanjem istinitih i objektivnih informacija o finansijskom položaju
preduzeća, na osnovu kojih oni donose odluke.

Osnovna karakteristika finansijskog izveštavanja u savremenim uslovima
poslovanja je javni interes. Odnosno, stabilan rast i razvoj privrede i društva u
celini nalaze se u fokusu onoga što se smatra javnim interesom. Uslov za
realizovanje javnog interesa je transparentno finansijsko izveštavanje koje treba da
doprinese otklanjanju jaza između onoga što korisnici finansijskih izveštaja
očekuju i onoga što im finansijski izveštaji nude. Postoji opšta saglasnost da
finansijsko izveštavanje nikada nije imalo svoje sopstvene ciljeve, već da je ono
uslov da tržišna ekonomija dobro funkcioniše.

Finansijski izveštaji se sastavljaju da

zadovolje uobičajene potrebe većine korisnika jer skoro svi korisnici donose

Rodić J., Vukelić G., Andrić M., „Analiza finansijskih izveštaja“, Proleter a.d. Bečej, Subotica, 2011. godina, str.3.

ekonomske odluke, npr.:

odlučuju kada kupiti, držati ili prodati,

procenjuju upravljanje ili odgovornost menadžmenta,

procenjuju sposobnost subjekta da isplaćuje i osigurava druge koristi svojim
zaposlenima,

procenjuju sigurnost za sredstva pozajmljena subjektu,

određuju poreske politike,

određuju ostvarene profite koji se mogu raspodeliti, kao i dividende,

sastavljaju i koriste statistiku nacionalnog dohotka,

regulišu aktivnosti subjekta.

Uticaj finansijskog izveštavanja na unapređenje nacionalne ekonomije je
višestruk i ogleda se u sledećim doprinosima:

- jačanje finansijskog sistema jedne zemlje, umanjenje rizika od finansijskih

kriza i njihovog negativnog uticaja na poslovanje nacionalne ekonomije,

- povećanje štednje stanovništva i privrede,
- povećanje direktnih i indirektnih stranih investicija,
- olakšanje pristupa bankarskim kreditima,
- donošenje dobrih investicionih odluka od strane investitora, što ima za

posledicu bolju alokaciju sredstava,

- bolju procenu performansi menadžmenta od strane akcionara,
- unapreñenje integracija na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

Kvаlitetni finаnsijski izveštаji su oni:

1) koji prikаzuju istinite i objektivne informаcije o finаnsijskom položаju,
uspešnosti i tokovimа gotovine poslovnog entitetа,
2) koji su trаnspаrentni i
3) koji ne dovode u zаbludu korisnikа.

Alexander, D., Nobes, Ch.“Finansijsko računovodsvo – Medjunarodni uvod“. Pearson Education/Mate d.o.o.

Zagreb, 2011. str. 23.

Đukić T., Pavlović M., „Kvalitet finansijkog izveštavanja u Republici Srbiji“. Časopis Ekonomske teme.

Ekonomski fakultet. Univerzitet u Nišu. Broj 1/2014. Niš, 2014. Str. 103.

Gavrilović, M., “Financial Statements as a Basis for Decision Making – Normative and Qualitative Aspects”.

Themes Journal for Social Research. Centar za marksističko obrazovanje Univerziteta u Nišu. Broj 1/2014. Niš,
2014. str. 457.

1.2. Značaj finansijskog izveštavanja

Finansijski izveštaji predstavljaju izveštajni instrument od nezamenljivog značaja.
Od njih se očekuje zadovoljenje brojnih informacionih interesa koji su od
suštinskog značaja za funkcionisanje njihovih korisnika i šire, ukupne ekonomije.

Preduzeće ima obavezu polaganja računa o stanju i uspešnosti odnosno obavezu
eksternog računovodstvenog izveštavanja o uspehu i finansijskom položaju
preduzeća na način utvrđen računovodstvenim standardima i propisima. Krajnji
korisnici ovih informacija mogu biti eksterni i interni. Najznačajniji korisnici
finansijskih izveštaja jesu investitori i kreditori, odnosno oni korisnici koji
obezbeđuju kapital preduzeću. Prema Zakonu o računovodstvu, pravna lica i
preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje
imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i
obelodanjivanje informacija u finansijskim izveštajima vrše u skladu sa zakonom.

Upravo od podataka prezentovanih u finansijskim izveštajima, koji treba na
objektivan i tačan način da prikažu uspešnost nekog preduzeća, zavisi odluka o
investiranju ili kreditiranju. Pored toga, periodično izveštavanje o stanju i
uspešnosti preduzeća je

ne samo potreba i zahtev banke kao poverioca već i

menadžmenta preduzeća kao internog korisnika informacija.

1.3. Instrumenti finansijskog izveštavanja

Finansijski izveštaji predstavljaju opšteprihvaćeno sredstvo za prenos informacija
o finansijskim preformansama preduzeća širokom krugu korisnika. Naravno,
računovodstveni informacioni sistem nije svemoćan i nije u stanju da pruži sve
informacije potrebne za donošenje različitih ekonomskih odluka. Finansisijski
izveštaji se pripremaju sa ciljem da zadovolje opšte potrebe većine korisnika. U te
svrhe računovodstvo produkuje:
- Bilans stanja na određeni dan, koji predstavlja osnovu za procenu finansijkog
položaja preduzeća,

Zakon o računovodstvu („Sl. Glasnik RS“, br. 62/2013, član 5.)

Mr Jovin S., Dr Djukanović S., “Problemi izveštavanja malih i srednjih preduzeća” Časopis Finansije, Ministarsvo

finansija i privrede Republike Srbije, Beograd, Broj 1- 6, 255 str.