Učestalost meticilin-rezistentnih staphylococcus aureus (MRSA) sojeva kod zdravih kliconoša u Pomoravskom okrugu

www.medfak.ni.ac.rs/amm 

33

Originalan rad                                                                           UDK: 579.63:616-078 

U

Č

ESTALOST METICILIN-REZISTENTNIH STAPHYLOCOCCUS AUREUS 

(MRSA) SOJEVA KOD ZDRAVIH KLICONOŠA U POMORAVSKOM 

OKRUGU 

Ljiljana Petrovi

ć

 Jeremi

ć

Staphylococcus aureus je 

č

est uzrok infekcija u bolnici, ali i van nje. Njegova rastu

ć

a 

rezistencija na beta-laktamske i druge antibiotike otežava le

č

enje, a u

č

estalost stafilo-

koknog kliconoštva kod zdravih ljudi, koji mogu biti izvor zaraze, kao i udeo MRSA me

đ

u 

njima bili su cilj ovog rada. 

Ispitano je 5776 briseva grla i nosa poreklom od zdravih odraslih ljudi u mikro-

biološkoj laboratoriji Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) 

Ć

uprija. Izolati su identifikovani 

testom koagulaze u epruveti i pomo

ć

u manitol slanog agara sa tabletom novobiocina. 

Detekcija meticilin rezistentnog Staphylococcusa aureusa (MRSA) vršena ja disk-difuzionom 
metodom sa tabletom cefoksitina (30 mcg).  

Prevalenca nazalne MRSA kolonizacije iznosila je 3,63%, a 4,29% ispitivanih bili su 

nosioci S. aureusa.  

Dobijene vrednosti u ovom radu u skladu su sa podacima u drugim zemljama Evrope. 

Prevalenca meticilin-rezistentnog Staphylococcusa aureusa me

đ

u kliconošama je niska, pa 

su le

č

enje do obeskli

č

enja i sprovo

đ

enje mera za spre

č

avanje širenja infekcije neophodni 

da bi tako i ostalo. Acta 

Medica Medianae 2010;49(1):33-36. 

Klju

č

ne re

č

i

: stafilokok, nazalno kliconoštvo, MRSA 

Zavod za javno zdravlje, Klini

č

ka mikrobiologija, 

Ć

uprija 

Kontakt: Ljiljana Petrovi

ć

Zavod za javno zdravlje,  

Klini

č

ka mikrobiologija  

35230 

Ć

uprija 

E-mail: [email protected] 

Uvod 

Poslednjih godina, sa svih strana sveta 

pristižu podaci o sve ve

ć

oj zastupljenosti i širenju 

MRSA (meticilin rezistentni Staphylococcus aureus) 

u bolni

č

koj sredini ali i u vanbolni

č

kim uslovima, 

što predstavlja pretnju 

č

itavoj ljudskoj zajednici. 

Na osnovu podataka Centra za kontrolu bolesti 

(Centers for Disease Control and Prevention-

CDC), procenjuje se da se broj MRSA infekcija 

udvostru

č

io za poslednjih 10 godina i da je u SAD 

broj umrlih od ovih infekcija ve

ć

i nego broj 

umrlih od AIDS-a (1). 

Izme

đ

u MRSA sojeva bolni

č

kog i vanbol-

ni

č

kog porekla, osim sli

č

nosti, ima i mnogo razlika 

(2): epidemioloških, klini

č

kih, po faktorima virulencije 

i po u

č

estalosti javljanja (3,4). U odnosu na 

bolni

č

ke, vanbolni

č

kih izolata Staphylococcusa 

aureusa (S. aureus) rezistentnih na meticilin je 

još uvek zna

č

ajno manje (do devedesetih godina 

prošlog veka MRSA se nalazio samo me

đ

u bolni

č

kim 

pacijentima i osobljem), mada ima predvi

đ

anja 

da 

ć

e se ta razlika u budu

ć

nosti smanjivati (5). 

Vanbolni

č

ki MRSA izolati, CA-MRSA, (community 

acquired MRSA) su virulentniji, brže se šire i 
mogu izazvati teže infekcije od bolni

č

kih (hospital 

acquired-HA-MRSA), jer poseduju gene koji 

kodiraju toksine i druge faktore virulencije (PVL 

geni-leukocidin, enterotoksin) (2). Ipak, osetljiviji 
su na ve

ć

inu antibiotika (hinoloni, sulfometoksazol-

trimetoprim, klindamicin, tetraciklini, fusidinska 

kiselina) a CA-MRSA infekcije (infekcije kože i 
mekih tkiva, osteomijelitis, nekrotiziraju

ć

a pneumo-

nija) se lakše le

č

e. 

Imaju

ć

i u vidu da u našoj zemlji postoji 

mali broj istraživanja o u

č

estalosti stafilokoknog 

kliconoštva kod zdravih ljudi, koji mogu biti izvor 
zaraze, zna

č

ajno bi bilo ispitati zastupljenost 

zdravih kliconoša i udeo MRSA u zdravoj populaciji 
u Pomoravskom okrugu.  

Cilj 

 
U našoj zemlji, kao i u svetu, do sada je 

ura

đ

en mali broj istraživanja o zastupljenosti 

stafilokoknog kliconoštva kod zdravih ljudi, koji 
nisu podložni infekciji, a mogu biti izvor zaraze 
(kliconoše koje rade u proizvodnji i distribuciji 
namirnica). Svrha ovog rada bila je ispitivanje 
zastupljenosti stafilokoknog kliconoštva i u

č

eš

ć

e 

MRSA u zdravoj populaciji u Pomoravskom okrugu 
koga 

č

ini 6 opština: Jagodina, 

Ć

uprija, Para

ć

in, 

Rekovac, Despotovac i Svilajnac, pa su kao ciljevi 
postavljeni: 

1. Sakupljanje i identifikacija izolata Staphylo-

coccusa aureusa iz briseva grla i nosa zdravih, 
radno sposobnih ljudi; 

2. Ispitivanje osetljivosti izolovanih stafilo-

koka na meticilin. 

U

č

estalost meticilin-rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA) sojeva... 

       Ljiljana Petrovic Jedemic

34 

Materijal i metode 

U periodu od 17.06.2008-04.12.2008. godine 

u 6 opština Pomoravskog okruga ispitano je 5766 

zdravih, zaposlenih ljudi

od 16 do 60 godina koji 

zbog prirode posla podležu zdravstvenom nadzoru 

(prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih 
bolesti - Službeni glasnik republike Srbije 125/04). 

U mikrobiološkoj laboratoriji ZZJZ u 

Ć

upriji, 

svi brisevi grla i nosa zasejavani su na krvni agar 
(bio-Meriux). Posle inkubacije na 35°C u toku 24 

sata u aerobnim uslovima, identifikacija Staphylo-

coccusa aureusa (S.aureus) je vršena testom 
koagulaze u epruveti pomo

ć

u plazme kuni

ć

a 

(Torlak, Beograd) i na manitol-slani agar (Torlak) 

pomo

ć

u tablete Novobiocina (ROSCO Diagnostika, 

Denemark). Testiranje osetljivosti stafilokoka na 
meticilin ra

đ

eno je disfk-difuzionom (DD) metodom 

u skladu sa zahtevima Clinical and Laboratory 

Standard Institut (CLSI): bakterijska suspenzija 
kulture gustine 0.5 Mc Farland, zasejavana je na 

Hinton agar (Torlak, Beograd) i posle 10 minuta 

postavljane su antibiogram tablete Penicilina (10 
ij) i Cefoksitina (30mcg) (ROSCO Diagnostica, 

Denemark). Osim toga, ispitivana je antimikrobna 

osetljivost stafilokoka na gentamicin, hloramfenikol 

i sulfometoksazol-trimetoprim (SXT). Posle dvade-
set

č

etvoro

č

asovne inkubacije na 35°C, po uputstvu 

proizvo

đ

a

č

a, a u skladu sa standardima CLSI-a, 

č

itane su zone inhibicije oko tableta. Penicilin 

senzitivni S. aureus izolati ispitivani su na 

produkciju beta-laktamaza nitrocefinskim testom 

(bio-Meriux): disk nitrocefina ovlažen destilo-
vanom vodom postaje ljubi

č

ast u toku 30 sekundi, 

u slu

č

aju da se na njega nanese kultura penicilin-

senzitivnog stafilokoka. 

Rezultati 

Od 5766 ispitanih uzoraka, u 248 briseva 

nosa ili u 4,29% izolovan je Staphylococcus aureus. 

Meticilinsku rezistenciju pokazalo je 9 izolata ili 

3,63% (Tabela 1). 

Tabela 1

. Zastupljenost stafilokoknog kliconoštva 

i udeo MRSA kod zaposlenih koji podležu sanitarnom 

nadzoru 

S. aureus 

MRSA 

Broj ispitanih 

uzoraka 

Broj (%) Broj  (%) 

5776 248 

4,29 

9 

3,63 

Tabela 2.

 Osetljivost 

S. areusa

 na gentamicin, 

hloramfenikol, SXT 

A n t i b i o t i c i 

gentamicin hloramfenikol  SXT 

broj (%) broj (%) broj  (%) 

Izolati 

S.aureusa 

Osetljivi 

208 83,8  194 78,2 168  67,7 

Osim na beta-laktamske antbiotike, testirana 

je i antimikrobna osetljivost S.aurusai na 

genta-

micin, hloramfenikol i sulfometoksazol-trimetoprim: 

stafilokoke iz briseva nosa bile su naj

č

eš

ć

e osetljive 

na gentamicin - 83,8%, na hloramfenikol - 78,2%, a 

prema SXT-u osetljivost je pokazalo 67,7%, što 

je prikazano u Tabeli 2. 

S. aureus izolata osetljivih na penicilin, 

prema DD testu, bilo je ukupno 8 ili 3,22%, a 
nitrocefin negativnih samo 5 (2,01%) (Grafikon 1). 

Ukupan broj stafilokoka

Penicilin osetljive stafilokoke

Grafikon 1. U

č

estalost penicilin-osetljivih stafilokoka na 

osnovu nitrocefinskog testa 

Diskusija 

S.aureus je vode

ć

i uzro

č

nik vanbolni

č

kih 

infekcija i jedan od naj

č

eš

ć

ih uzro

č

nika bolni

č

ke 

bakteriemije. Problem rezistencije S.aureusa na 

antibiotike je vrlo izazovan. Sve 

č

eš

ć

a rezistencija 

S.aureusa na meticilin zna

č

i i rezistenciju na sve 

beta-laktamske antibiotike koji se danas nalaze u 

klini

č

koj primeni. Ovaj mehanizam rezistencije je 

udružen sa dvostrukim pove

ć

anjem cene le

č

enja 

i sa pove

ć

anjem smrtnosti. U po

č

etku se MRSA 

javljao samo u velikim bolnicama, ali je danas 

sve 

č

eš

ć

i uzro

č

nik kolonizacije i infekcije i u 

manjim bolnicama kao i u vanbolni

č

koj sredini. 

Bolesnici koji su kolonizovani u bolnici, posle 

otpusta mogu kolonizovati i inficirati bolesnike u 

vanbolni

č

koj sredini. Suprotno, bolesnici inficirani 

ili kolonizovani u vanbolni

č

koj sredini mogu uneti 

MRSA u bolnicu (6). Iz celog sveta svakodnevno 

stižu izveštaji o CA-MRSA sojevima kao izaziva

č

ima 

bolni

č

kih bakteriemija i drugih infekcija. Oni se, 

osim rezistencije na sve penicilinske i cefalospo-

rinske antibiotike, kao i karbapeneme, karakterišu 

dobrom osetljivoš

ć

u na „starije“ grupe antibiotika: 

aminiglikozide, sulfonamide, linkozamide (7). 

Istraživanje stafilokoknog kliconoštva ra

đ

eno je u 

manjem broju zemalja. Podaci se razlikuju kako 
po u

č

estalosti kliconoštva tako i po zastupljenosti 

MRSA me

đ

u kliconošama. Prevalencija vanbol-

ni

č

kih MRSA u evropskim zemljama je, uglavnom, 

niska (1,5-9%) (3,8,9,10), a podaci su dobijeni 
ispitivanjem nazalnog kliconoštva me

đ

u zdravom 

populacijom (deca, vojnici, zdravi odrasli koji u 

poslednjih 12 meseci nisu imali kontakta sa 
bolni

č

kom sredinom). U SAD-u, me

đ

u zdravom 

populacijom, u

č

estalost MRSA kre

ć

e se oko 2% 

(11,12). U našoj zemlji, frekvencija MRSA kod 
zdravih kliconoša je oko 4% (1), što je u skladu 

sa podacima iz literature. Prema antibioticima iz 

drugih grupa, na primer, aminoglikozidima, 

hinolonima, sulfonamidima, vanbolni

č

ki MRSA 

pokazuju dobru osetljivost (13,14,15), što se vidi 

i iz ovog rada. Ipak, ve

ć

ina stranih autora za 

eradikaciju stafilokoknog nazalnog kliconoštva 
preporo

č

uje rifampin i mupirocin (12,16). Poznato