2
SADRŽAJ
Strana
1. UVOD……………………………………………………………………………………….3
2. STRUKTURA,PODELA,OSOBINE I FUNKCIJA UGLENIH HIDRATA……………….4
2.1. MONOSAHARIDI.........................................................................................................4
2.2. OLIGOSAHARIDI.........................................................................................................7
2.3 POLISAHARIDI..............................................................................................................9
3. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................11
4. LITERATURA......................................................................................................................12
1.
UGLJENI HIDRATI
4
2. STRUKTURA,PODELA, OSOBINE I FUNKCIJA UGLJENIH
HIDRATA
Prema složenosti strukture ugljeni hidrati mogu biti podeljeni u tri glavne grupe:
- Monosaharide - koji se hidrolizom ne mogu razložiti na prostije šećere,
- Oligosaharide - koji su izgrađeni od 2-10 monosaharidnih jedinica, najznačajniji iz ove
grupe ugljenih hidrata su
disaharidi.
- Polisaharide - koji sadrže na stotine i hiljade monosaharidnih jedinica.
2.1.MONOSAHARIDI
Monosaharidi su ugljeni hidrati najjednostavnije strukture. Hidrilizom se mogu ražložiti na
prostija jedinjenja. Poznat je veliki broj monosaharida, a samo ih se 20 nalazi u prirodi.
Slobodni monosaharidi su retki u prirodi, ali su zato veoma rasprotranjena u jedinjenja u čiji
sastav ulaze.
Po svom hemijskom sastavu, monosaharidi su polihidroksilni aldehidi ili
ketoni.
Mogu se podeliti:
1. Prema funkcionalnoj grupi koju sadrže,na aldoze i na ketoze
2. Prema broju ugljenikovih atoma, dele se na trioze, tetroze, pentoze i
heksoze.
Glukoza
je
najrasprostranjeniji monosaharid u prirodi, međutim samo kao isomer koji se
zove dekstroza ili froždani šećer.Može se naći u krvi sisara kao i u medu i grožđu. Molekuli
složenijih ugljenih hidrata kao što su skrob i celuloza nastaju od velikog broja molekula
glukoze.Glukoza ima vrlo sladak ukus, lako se rastvara u vodi, a takođe je neophodna za
održavanje života, jer kada se razgradi u citoplazmi ćelije oslobaža veliku količinu energije
koja je neophodna za mnoge fiziološke procese.
Fruktoza
je ugljeni hidrat. Spada u grupu monosaharida. Poznata je pod nazivom i voćni
šećer. Slađa je od saharoze odnosno od belog šećera koja je najkorišćenija u korekciji ukusa u
industriji ali i domaćinstvima. Ima energetsku vrednost,pa ga ne bi trebalo da koriste gojazne
osobe, a zahteva znatno manju količinu insulina od količine koja je potrebna za razgradnju
saharoze(šećer koji se koristi u domaćinstvu), pa se često preporučuje osobama koje su
obolele od dijabetesa. Osobama koje boluju od dijabetesa se preporučuje i korišćenje i drugih
zaslađivača koji ne zahtevaju insulin kao što su sorbitol,manitol, ksilitol i aspartam.
