Факултет за спорт и физичко васпитање
Универзитет у Приштини
Дипломски рад
Тема: Угљени хидрати у исхрани спортисте
Ментор: Студент:
Проф. др Горан Ранковић Милош Станковић 7214
Лепосавић, 2018.
Угљени хидрати у исхрани спортисте
1. Циљ, задаци и метод рада
1.1. Циљ и задаци рада
Циљ овог рада је покушај дефинисања једног директног, рационалног, методског
постука који ће врло једноставним и пратичним начином омогућити спортистима како се
хранити пре, за време и после такмичења и колико су угљени хидрати добри а колико
лоши и у ком периоду. Циљ рада је и тај, да треба да укажем на то колико су угљени
хидрати добри и како утичу и делују на спортисте и њихове резултате.
Задатак дипломског рада је применити до сада стечена знања из области
физиологије и исхране спортиста, и указати на проблеме, уколико постоје. Надам се да ћу
овим радом доказати да стечено знање могу да применим.
1.2. Метод рада
Метод који ће бити презентован у овом раду представља синтезу теоретских основа
на којима се заснива физиологија са физиологијом спорта и знања стечених у пракси. У
раду су коришћене дескриптивна и компаративна метода.
Угљени хидрати у исхрани спортисте
2. Исхрана спортиста
Један од најважнијих сегмената у раду са спортистима је и њихова исхрана о којој
поред нутрициониста воде рачуна лица задужена за то, а то су специјалисти спортске
медицине, физиотерапеути и масери. Исхрана се у многоме разликује од исхране обичних
људи који се баве неким другим професијама (канцеларијски послови или послови који
изискују много мање физичкиог и умног напора.)
Физичка оптерећења код спортиста су веома велика, па њихов посао спада у групу
тешких послова па самим тим и потрошња калорија је поприлично велика и износи за 24
часа 4.500 до 5.000 калорија. То треба распоредити најмање у три а највише у пет оброка,
што зависи од броја предвиђених тренинга. Много је прикладније поделити овај број
калорија на пет оброка, али у фудбалу то је скоро немогуће када дневно има и по три
тренинга или за време турнирског такмичења.
Основно што треба знати је то да храну треба узимати пре почетка такмичења или
било каквог напорног тренинга 3,5 до 4 сата. Врло често се то и не испоштује, што није у
реду, јер вежбање буде везано да неке друге услове (већи број корисника истог терена те
се треба прилагођавати другим корисницима). Понекад, нарочито на припремама,
поједини тренери заказују тренинге после вечере пре спавања и по теретанама, што је
сасвим погрешно. Тешко је убедити поједине тренере да то заиста нема готово никакво
стручно оправдање.
Намирнице треба унети у виду масти, угљених хидрата и беланчевина. Посебно
место у исхрани спортиста је опитмалан унос течности, витамина и минералних соли
имајући у виду да се исти знојењем драстично губе, те може доћи до велике дехидратације
што ће свакако изазвати одређене негативне последице. Врло је битно не уносити никаква
газирана пића из свима познатих разлога.
Напомена да је поред свега обавезан одмор и то 9 до 10 часова ноћног одмора и
један до два сата дневног одмора што је оптимално за спортисту изложеном великом
физичком напору. Овде ћемо изнети једну табелу као узорак о количини намирница које
покривају број калорија потребних спортисти за 24 часа.
