Средњошколски центар ,,Јован Цвијић''
Модрича
Матурски рад
Угљоводоници,
подјела и значај
Ментор: Кандидат :
Школска 2012/2013 година
Угљоводоници
2
САДРЖАЈ
УВОД.......................................................................................................................................3
1. ПОДЈЕЛА УГЉОВОДОНИКА.............................................................................................4
2. АЦИЛИЧНИ УГЉОВОДОНИЦИ..................................................................................5
2.1. АЛКАНИ..........................................................................................................5
2.2. АЛКЕНИ..........................................................................................................7
2.3. АЛКИНИ...........................................................................................................9
2.4. АЛЕНИ.................................................................................................................10
2. ЦИКЛИЧИ УГЉОВОДОНИЦИ.................................................................................11
2.1. ЦИКЛОАЛКАН..............................................................................................11
2.2. АРЕНИ............................................................................................................13
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................16
Угљоводоници
4
1. ПОДЈЕЛА УГЉОВОДОНИКА
Према скелету, угљоводоници се дијеле на ацикличне (отворен скелет, има главу и
реп) и цикличне (затворен скелет, нема ни главе ни репа).
Према врсти везе унутар скелета угљоводоници се дијеле на засићене и незасићене:
Засићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају само
једноструке хемијске везе (нема двоструких нити троструких веза)
Незасићени угљоводоници су они код којих се између атома угљеника јављају не само
једноструке, већ и двоструке и/или троструке хемијске везе.
Према распореду угљеникових атома, угљоводоници могу бити:
ациклични – имају линијски (разгранати или не) распоред угљеникових атома
циклични – имају циклични распоред угљеникових атома
Према томе, постоје 4 веће групе угљоводоника:
засићени, ациклични (парафински угљоводоници):
алкани
незасићени, ациклични (олефински угљоводоници):
алкени
– са једном двоструком везом
алкини
- са једном троструком везом
алени
Полиени ( диени, триени, тетраени...) – са више (2, 3, 4...) двоструких веза
засићени, циклични (нафтенски угљоводоници):
циклоалкани
незасићени, циклични (ароматични угљоводоници):
арени
Угљоводоници
5
2. АЦИКЛИЧНИ УГЉОВОДОНИЦИ
2.1 АЛКАНИ
Алкани
су засићени угљоводоници тј. они који не поседују вишеструке везе
између атома угљеника. Разлика између метана и етана је само у једној CH
2
групи. Разлика
између сваког следећег алкана је такође у једној CH
2
групи. Такав тип хемијских једињења
чији се суседни чланови разликују за поједну групу (у овом случају за CH
2
групу) назива
се хомологи ред.
Називају се још и парафини (од латинског
parum affinis
– недовољно афинитета) што је
посљедица чињенице да алкани немају функционалну групу као центар реактивности
молекула и да су генерално веома постојана хемијска једињења.
Представници и номенклатура
У прошлости, док је постојао мали број органских једињења, свако је имало своје
име. Међутим како је број органских једињења растао, постало је јасно да је потребан
нови систем по коме ће име органских једињења да показује састав и стуктуру тог
органског једињења. Такав систем је усвојен 1892. године у Женеви
.
Од тог времена он се
непрестано допуњава на састанцима комисије за номенклатуру Интернационалне уније за
чисту и примјењену хемију (IUPAC). Одлуке IUPAC-а поштују све земље света. Правила
IUPAC-а су веома проста, име органског једињења је у ствари опис његове структуре:
један део имена описује угљеников скелет, а други функционалне групе које су за тај
скелет везане.
Прва четири члана хомологог низа носе називе метан, етан, бутан и пропан. Од
алкана са пет угљеникових атома, имена се добијају када се на грчки број који означава
број угљеникових атома дода наставак ан.
Алкани нормалног (опруженог) низа, n-алкани, су припадници хомологог низа.
Рачвасти низови су са друге стране структурни изомери нормалног низа па их IUPAC-ова
номенклатура тако и третира. Пре стандардизације номенклатуре, рачвасти алкани су
добијали префиксе (изо-, нео-, terc-…) док је основни назив потицао од укупног броја
угљеника у молекулу.
