УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ
Историја уговора
Уговор о доживотном издржавању развио се у средњевековном праву, чија је
основна сврха била да стари кметови обезбеде млађу радну снагу , која ће поред
сопственог издржавања,омогућити и егзистенцију кмета , али и испунити све обавезе
према феудалном господару.Кмет је имао неку врсту дугорочног закупа који се
наслеђивао све док се уредно испуњавала обавеза према феудалцу.Понекад је прималац
издржавања преносио на даваоца не само целокупну имовину ,садашњу и будућу, а
себе стављао под заштиту и старање даваоцу издржавања.Давалац издржавања неретко
је био неки манастир.Првобитно овај уговор је био уређен обичајним, а касније и
писаним правом.
Доживотно издржавање познато је од давнина и у нашим крајевима.Постојала је,
наиме, пракса да световна лица даривају манастире својим добрима , а заузврат
добијају право на доживотно издржавање (право на братствене делове-тзв.аделфате,
комате) . Сачуване су бројне повеље српских владара и властеле о томе како се
манастирима дарују непокретности, новац и друге драгоцености за право на доживотно
издржавање , било за њих лично, или за њихове породице, или у корист трећих лица,
нпр.повеља краља Милутина 1318-1321.манастиру Хиландару, или повеље и
христовуље цара Душана 1332.-1337.и 1343.године , или даровна христовуља кнегиње
Милице светогорском манастиру св.Пантелејмона из 1395.којом себи обезбеђује
доживотно издржавање на манастирским метохијама , својим синовима у самом
манастиру.
Пошто је сматран типичним феудално-правним институтом, уговор о
доживотном издржавању није унет у најзначајније грађанске кодификације прошлог
века –француски, аустријски и немачки ГЗ.Отуда овај уговор није имао своје место ни у
грађанским законицима који су се њима инспирисали(нпр.грађански законици Белгије ,
Италије, Шпаније и др.)Али то не занчи да је уговор о доживотном издржавању у тим
правима забрањен. Напротив,овај уговор може се закључити, у оквирима јавног
поретка и општих одредаба уговорног права, са различитим модалитетима као
неименовани уговор , при чему ће доћи и до сходне примене правила предвиђених за
неке друге сличне уговоре (нпр. доживотна рента).Понекад се у овој материји
примењују и обичајноправна правила.
Уговор о доживотном издржавању није био непознат у правној пракси бивших
покрајинских права Југославије.Напротив, јавља се, нарочито на селу, под
називима:“уговор о заједници, живота, рада и имања.“, „уговор о наслеђивању“и
др.Ипак, његово правно регулисање је уследило тек Законом о наслеђивању од
1955.године.Међутим, треба одмах напоменути да је Закон уредио само један од облика
овог уговора, тј.онај код кога је пренос својине предмета уговора са примаоца на
даваоца издржавања одложен до тренутка смрти примаоца доживотног издржавања.
Насупрот овом облику могућно је закључити и такав уговор о доживотном
издржавању код кога се својина преноси на даваоца издржавања непосредно по
-1-
закључењу уговора , а право примаоца уписује у јавне (земљишне,
интабулационе)књиге.Закон о наслеђивању Србије, поступио је на исти начин,
регулишући само уговор о доживотном издржавању код кога се пренос својине са
примаоца на даваоца издржавања одлаже до тренутка делације првог.Овај уговор је
један од два именована облигациона уговора које изричито допушта и уређује наш
Закон о наслеђивању.
Појам уговора
У нашем праву уговор о доживотном издржавању дефинисан је на следећи
начин: уговор којим се један уговорник (прималац издржавања) обавезује да се после
његове смрти на другог уговорника ( давалац издржавања) пренесе својина тачно
одређених ствари или каква друга права ,а давалац издржавања се обавезује да га, као
накнаду за то издржава и да се брине о њему до краја његовог живота и да га после
смрти сахрани.Међутим, уопште узев, у нашој правној пракси доживотно издржавање
може да настане на неколико начина:путем тестамента (легат) ; уступањем и
расподелом имовине за живота –са посебним модалитетом; према правним правилима
грађанског права у смислу одредаба Закона о неважности правних прописа донетих пре
6.априла 1941.године и за време непријатељаке окупације (уговори настали пре
доношења Закона о наслеђивању и других грађанскоправних прописа нове државе); по
општим правилима имовинског права по коме странке могу , у границама јавног
поретка, слободно уређивати своје облигационе односе (нпр. уговор по коме се једна
страна обавезује да другу доживотно издржава , а друга да одмах по закључењу уговора
пренесе својину на одређеним стварима одн. правима на даваоца издржавања;уговором
о доживотном издржавању регулисаном у нашим законима о наслеђивању.
Уговор о доживотном издржавању закључује се често и у различитим
облицима.Један облик овог уговора регулисан је нашим републичким и покрајинским
законима о наслеђивању. Иако је по својој природи облигациони уговор , регулисан је
овим прописима зато што се хтело ово важно питање што пре законом уредити.У
Закону о облигационим односима нема општих правила о овом уговору али као
уговори о доживотном издржавању у смислу прописа Закона о наслеђивању , сматају се
и уговори којима је уз обећање наследства после смрти уговорена зајдедница живота
или заједница имања ,или да ће један уговорник чувати и пазити другог, имање му
обрађивати и после смрти сахранити , или што друго у том циљу.У свим овим
случајевима предаја дугованих ствари у својину даваоца издржавања одложена је до
смрти примаоца издржавања. То је оно што им је заједничко. Закони о наслеђивању не
регулишу у потпуности односе доживотног издржавања на основу уговора, већ само
неке од њих.У пракси се закључују и други типови уговора о доживотном издржавању
у скалду са стварним потребама људи и са њиховим етички и правно оправданим
интересима.Тако се закључују уговори којима се један уговорник обавезује да издржава
другог уговорника или неко треће лице, а други уговорник изјављује да му још за свога
живота усупа у својину сву своју имовину или један њен део. Правна теорија и судска
-2-
Уговор о доживотном издржавању је обострано обавезујући јер се њиме
заснивају обавезе за обе стане уговорнице. Једна од њих ( давалац издржавања)
обавезјује се да издржава доживотно другу страну уговорницу или неко треће лице
(примаоца издржавања) , а друга страна уговорница обавезује се да пренесе на даваоца
право својине на одређеној ствари (било покретна ствар или непокретност) или које
друго право , или да му исплати одређену своту новца. Ове обавезе су
узајамне.Међутим , не испуњавају се истовремено. Најчешће је давалац издржавања
дужан да први испуни своју обавезу ,али уговором може бити одређено и другачије
тј.да то први учини прималац издржавања.
в)
Теретане
-Код овог уговора свака страна уговорница за оно што даје другој
страни добија одређену накнаду;
г)
Дуготрајан
е јер се овим уговором између даваоца и примаоца издржавања
заснива један трајан однос,чије је време трајања неизвесно.Оно је везано за тренутак
смрти примаоца издржавања. Обавеза даваоца издржавања је , по својој природи,
дуготрајна, и њен укупан обим зависи од времена трајања уговорног односа.Обавеза
примаоца издржавања , међутим , нема такав карактер;
д) уговоре са елементима
алеаторности
јер код овог уговора позната је висина
престације само једне стране-примаоца издржавања.Престација даваоца издржавања
зависи од будуће неизвесне околности-дужине живота примаоца издржавања ,па се
због тога се овај уговр може сврстати у алеаторне уговоре.
За настанак овог уговора неопходни су одређени услови који се тичу пословне
способности уговорника, сагласности њихових изјава воља, предмета, основа и форме
уговора.
Субјекти уговора о доживотном издржавању
Субјекти овог уговора су давалац и прималац издржавања, а могућно је да се
јави и корисник у случају када је доживотно издржавање уговорено у корист трећег
лица.
Давалац издржавања је она уговорна страна која се обавезала да издржава другу
уговорну страну или треће лице до краја њиховог живота.Давалац издржавања мора
бити пословно способно лице. Законски заступник пословно способног лица не може у
његово име закључити уговор о доживотном издржавању у коме би то лице било
давалац издржавања.У начелу, овај уговор не може закључити на пуномоћник лица
које жели да буде давалац издржавања, осим уколико при издавању пуномоћја нису
испуњени сви елементи форме који се траже за овај уговор.Овакве рестрикције
потребне су због тога што је обавеза даваоца издржавања трајног карактера, што
захтева одговарајуће одрицање, а када је уговорена и заједница живота са примаоцем
издржавања –и посебан напор уз лично ангажовање.
-4-
Прималац издржавања је најчешће старо лице које више није у стању да се стара
о себи , а поседује одређену непокретну имовину. Прималац издржавања може у
