SLOBOMIR P UNIVERZITET

DIPLOMSKI RAD

TEMA: UGOVOR O FAKTORINGU I FORFETINGU

Mentor : Student :

Prof. dr Miroslav Milosavljević

Broj indeksa:267/11

Doboj, jul, 2015. godine.

SADRŽAJ

1. UVOD .........................................................................................................................................4

2. UGOVORI O FAKTORINGU I FORFETINGU KAO INSTRUMENTI
FINANSIRANJA ..........................................................................................................................5

3.UGOVOR O FAKTORINGU I NJEGOV NASTANAK .......................................................7

3.1. Pojmovno određenje ugovora o faktoringu .............................................................................8

3.1.1. Pravna priroda ugovora .............................................................................................9

3.1.2. Izvori prava faktoringa ............................................................................................10

3.2. Obilježja i funkcije faktoring posla ........................................................................................11

3.3. Vrste faktoring posla ..............................................................................................................13

3.3.1. Domaći faktoring-faktoring u zemlji ......................................................................13

3.3.2. Međunarodni faktoring ...........................................................................................13

3.3.3. Izvozni faktoring .....................................................................................................14

3.3.4. Uvozni faktoring .....................................................................................................15

3.3.5. Otvoreni faktoring ...................................................................................................15

3.3.6. Zatvoreni ( skriveni ) faktoring ...............................................................................15

3.3.7. Faktoring plativ po dospijeću ..................................................................................16

3.3.8. Faktoring sa regresom .............................................................................................16

3.3.9. Faktoring bez regresa ..............................................................................................16

3.4. Prenos (ustupanje) potraživanja pravo cesije .........................................................................20

3.5. Prednosti i nedostaci faktoringa .............................................................................................25

4. UGOVOR O FORFETINGU, POJAM I NASTANAK ......................................................24

4.1. Subjekti forfeting posla ..........................................................................................................24

4.2. Forfeting posao ......................................................................................................................25

1. UVOD

U vrlo živom i razvijenom poslovnom svijetu, osim tehničkih, tehnoloških, kompjuterskih,
organizacijskih i drugih inovacija nastaju i koriste se novi oblici saradnje i novi pravni
instrumenti za odvijanje poslovnih transakcija .

Problem finansiranja je jedan od najvećih problema sa kojima se, u svojoj praksi, susreću
privrednici. Klasičnim načinima obezbjeđivanja finansijskih sredstava kao što su korišćenje
gotovinskih sredstava ili kreditiranjem, savremena poslovna praksa je dodala i neke nove. Ove
nove načine finansiranja predstavljaju oblici ustupanja nedospjelih potraživanja, koji se u praksi
realizuju putem ugovora o faktoringu i forfetingu.

Kao specifičan oblici finansiranja faktoring i forfeting posao nastali su u savremenoj poslovnoj
praksi,   prevashodno   anglosaksonskim   zemljama.   U   matičnim   zemljama   odakle   i   potiču,   ovi
poslovi su se razvili i brzo proširili na ostale zemlje s razvijenom tržišnom privredom, a naročito
su doživjeli uspješnu primjenu u zemljama u razvoju, kao i zemljama zahvaćenim procesom
tranzicije.   Veliki   doprinos   razvoju   ove   vrste   poslova   u   mnogom   je   pomogao   i   proces
globalizacije, nagli razvoj tehnike tehnologije, a sve to u cilju poboljšanja stanja privrede i
ekonomije   jedne   zemlje.   Ono   što   se   takođe   može   reći   za   ovu   vrstu   poslova   jeste   da   oni
poboljšavaju postojeće stanje kompanija, te bitno doprinose poboljšanju njegove likvidnosti.

U strategijama ekonomskog razvoja Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine

priznata je značajna uloga malih i srednjih privrednih društava (MSP) kao motora za rast

privrede. Razvijanje MSP je bitan element u procesu integracije koji vodi članstvu u Evropskoj
Uniji. Međutim, ograničen pristup finansiranju, predstavlja njegovu osnovnu prepreku.

Ono na šta će se odnositi ovaj rad, jeste da bliže upoznamo ovu vrstu ugovora, iz kog razloga su
bitni za jedno preduzeće, šta se njime postiže. Takođe biće riječi i samim pojmovima ugovora o
faktoringu i forfetingu, kao i o naplati potraživanja, prednostima i nekim bitnim pokazateljima
uspješnog poslovanja, pravne regulative i same primjene ugovora o faktoringu i forfetingu u
praksi. Rad se sastoji iz nekolio oblasti. Svaka oblast pobliže objašnjava pojam, način prijeme,
vrste i važnost ove vrste ugovora za poboljšanje stanja privrede koja je nađe u nepovoljnom
položaju u odnosu na očekivano.

Dr. Ivanka Spasić, Pravni život – pravo i prostor, Br. 11, Beograd, 2010 godine, str. 355

2. UGOVORI O FAKTORINGU I FORFETINGU KAO

INSTRUMENTI FINANSIRANJA

Kao što sam pomenula u samom uvodu ovog rada, problem finansiranja je jedan od najvećih
problema sa kojima se, u svojoj praksi susreću privrednici. Opšte je poznato da u zemlji kako i u
inostranstvu,   za   počinjanje   bilo   kakvog   poslovnog   poduhvata   potrebna   su   nam   sredstva.   Ta
sredstva koja mogu biti finansirana putem sopstvenih sredstava i pozajmljenih putem kredita,
raznih investicija, su dobar početak svake aktivnosti. Kako bi se privrednici suočili sa što manjim
prijetnjama   na   tržištu,   moraju   da   poznaju   i   druge   načine   i   puteve   ostvarenja   poslovnog
poduhvata.   Sve   to   naravno   uključuje   i   potrebna   znanja,   kompetencije   i   visok   rizik,   mnogo
vremena i novca. Baš iz tih razloga potrebno je olakšati tu prvu fazu pokretanja neke privredne
aktivnosti. Novi načini finansiranja kao što su lizing

, faktoring i forfeting, treba da zažive, a

veoma su važni za zemlje u tranziciji i zahvaćene procesom globalizacije.

Kao bankarski poslovi i faktoring i forfeting predstvaljaju specifične oblike kreditiranja, donekle
slične eskontonm poslu, ali, dok je faktoring veoma pogodan kao izvor kratkoročnog
finansiranja

, forfeting se koristi isključivo kod prodaje dugoročnih potraživanja. To su poslovi

preuzimanja potraživanja koji dospjevaju u budućem periodu. Za oba posla je karakteristično da
ubrzavaju novčanu i robnu cirkulaciju, jer na taj način povjerilac ( vlasnik potraživanja) vrši
konverziju nedospjelog potraživanja u gotovinu.

Iako su slični, ugovor o faktoringu i forfetingu se prilično razlikuju po nekim bitnim
elementima:



Kod faktoringa se uvijek radi o ustupanju kratkoročnog potraživanja, kod forfetinga se
uvijek radi o ustupanju i prodaji dugoročnog potraživanja.



Kod ugovora o forfetingu predmet ugovora je srednjoročno, dugoročno, pojedinačno
spoljnotrgovinsko potraživanje s posebnim svojstvima (dugoročna se inače koriste za
investicione projekte) koje proizilazi iz hartija od vrijednosti

, dok su kod faktoringa

najčešća kratkoročna potraživanja (u trajanju od 60, 90, 180 dana) koja su vezana za
unutrašnji i spoljotrgovinski promet roba i usluga.



Kod faktoringa, faktor ima pravo na regresni zahtjev prema komitentu, dok kod
forfetinga, forfeter nema pravo na regres prema prethodnom vlasniku. Kod faktoring
poslova finansijska institucija-faktor se može ali svakako ne mora odreći prava na regres
prema klijentu.

Lizing je specifičan posao, jer se kod lizinga finansira nabavka investicione opreme, a ne pribavljaju se sredstva za

realizaciju trgovinskih poslova, kao što je to slučaj kod faktoringa.

Faktoring posao predstavlja jedan od oblika koji se često koriste kod kratkoročnog finansiranja trgovine.

Ekonomski anali, 2005.godine br.165. str.81

Ljiljana Dejanović ; Pravni život – Pravo i svjetski poredak; br.11. Beograd 2002.godine. Str. 873.

Hartije od vrednosti su dokumenti kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Hartijama od

vrednosti trguje se na berzi.

U zavisnosti od toga da li se faktor odriče prava na regres ili ne, razlikujemo i faktoring poslove.

3. UGOVOR O FAKTORINGU I NJEGOV NASTANAK

U naučnoj teoriji postoje različita stanovišta o porijeklu nastanka faktoring poslova. Većina
autora se manje više slažu da se faktoring u današnjem obliku pojavio krajem 19. vijeka na
prostoru Sjedinjenih Američkih Država.

U Evropi faktoring poslovi se javljaju krajem prošlog

vijeka.   Postojanja   različitih   vrsta   rizika   u   međunarodnoj   trgovini   prvenstveno   povezanih   sa
poteškoćama u naplati prekograničnih potraživanja uticala su na proizvođače da insistiraju na
zaključivanju   takvih   ugovora   u   kojima   se   uloga   faktora,   nije   više   samo   iscrpljivala   u
zaključivanju   i   izvršenju   ugovora   o   prodaji,   nego   i   preuzmanju   rizika   solventnosti   kupaca
odnosno   pružanju   garancija   za   slučaj   njhovog   neplaćanja   prodajne   cijene,   što   je   dovelo   do
istinske transformacije i proširenja ugovorne pozicije faktora (komisionar ili agent) i nastanka
specifične ugovorne konstrukcije nazvane faktoringom.

  Povećanjem   razmjene   roba   u   međunarodnim   okvirima   nastali   su   takvi   faktoring   poslovi   u
kojima   faktori   nisu   više   obavljali   samo   komisione   ili   agenturne   poslove   nego   su   počeli
izvoznicima da unaprijed isplaćaju vrijednosti za isporučene a neprodate robe, tačnije obavljati
funkciju   posrednika   finansijera.   Takva   interakcija   je   dovela   do   uvođenja   zaštitnih   mjera
protekcionizma (povećanje carina i poreza) od strane Vlade SAD radi sprečavanja propadanja
domaćih kompanija koje očigledno nisu mogle izdržati pritisak u tako nastalim uslovima tržišnog
nadmetanja. Takav zaokret u vanjskotrgovinskom poslovanju je uticao na područje djelovanja
faktora   koji   su   sada   svoje   pakete   usluga   isključivo   orijentisali   na   lokalne   kompanije   i
proizvođače   (posebno   u   tekstilnoj   industriji),   što   je   izrazito   pogodovalo   razvijanju   njihovih
vlastitih kapaciteta i mreže distribucije (uglavnom izravne prodaje) s ciljem povećanje obima
proizvodnje i plasmana domaćih proizvođača.

U periodu od 2003 do 2008 godine faktoring poslovanje u BiH gotovo da nije ni postojalo, tek
statistički podaci koji su objavljeni od strane Međunarodnog udruženja faktora za 2009. godinu
bilježe ostvaren promet u iznosu 35. mil. eura. Zanemarujući efekte svjetske ekonomske krize,
navedeni statistički podaci jasno ukazuju da nisu dovoljno shvaćene niti iskorištene prednosti
ove nekolateralne, višekratne i kontinuirane ugovorne tehnike finasiranja, nezavisne od boniteta
klijenata u postizanju sigurnije i uspješnije alokacije resursa u odnosu na neke druge klasične
metode finansiranja.

Na takav trend utiče i kvalitet postojećeg zakonskog uređenja i

obezbijeđeni nivo pravne sigurnosti i zaštite učesnika faktoring poslova u BiH.

Prof. Dr Miroslav Milosavljević, Privredno-ugovorno pravo; Prometej- Novi Sad, 2009.godine. Str.120

N. Aranđelović; Faktoring kao novi bankarski proizvod, Pravni život, br. 12/2008, 781-782.