САДРЖАЈ:
1. Увод.........................................................................................................................2
2. Појам, врсте и закључење уговора о грађењу....................................................3
2.1.
Појам уговора о грађењу...........................................................................3
2.2.
Врсте уговора о грађењу............................................................................4
2.3.
Закључење уговора о грађењу..................................................................4
3. Обележја уговора о грађењу.................................................................................6
4. Обавезе уговорних страна.....................................................................................6
4.1.
Обавезе извођача радова из уговора о грађењу....................................6
4.2.
Обавезе наручиоца из уговора о грађењу...............................................8
5. Дозвола за употребу и примопредаја грађевине................................................9
6. Одговорност извођача и пројектанта...................................................................10
7. Одговорност за штету проузроковану трећим лицима.......................................11
8. Закључак..................................................................................................................13
9. Литература...............................................................................................................14
2
1. УВОД
Закон о облигационим односима дефинише уговоре о привреди као такве уговоре које
закључују привредни субјекти међусобно, у вршењу привредних делатности из предмета
свог пословања или су у вези са тим делатностима. Из законске дефиниције произилази да
ЗОО познаје две врсте уговора у привреди: основне и помоћне.
Основни уговори у привреди су они које један привредни субјект закључује са другим
привредним субјектима у обављању делатности које сачињавају предмет његовог
пословања. Помоћни уговори у привреди су они уговори које један привредни субјект
закључује са другим привредним субјектима у вези са делатностима које сачињавају
предмет његовог пословања, ради лакшег обављања тих делатности. Из наведеног
произилази да уговор о грађењу спада у основне уговоре у привреди.
ЗОО је, по правилу, јединствено дефинисао уговоре у привреди и друге правне
послове у области привредног и грађанског права. Одредбе тог закона односе се на све
уговоре у привреди, осим ако за уговоре у привреди није изричито другачије одређено, с
тим што се одредбе ЗОО које се односе на уговоре сходно примењују и на друге правне
послове. Поред тога што за уговоре у привреди важе исте законске норме, за њих су од
великог значаја и посебни извори права, јер су под великим утицајем тзв. аутономног
права. То је право које стварају сами учесници у привредним односима и изражава се кроз
узансе, опште услове пословања и привредне обичаје. Спорови из привредних уговорних
односа су у надлежности привредних судова. У ЗПП-у се налази посебна глава са
одредбама о поступку у привредним споровима.
4
2.2.
Врсте уговора о грађењу
Све уговоре о грађењу можемо поделити у две групе: на уговоре о грађењу у ужем
смислу и на уговоре о грађењу у ширем смислу. Уговори о грађењу у ужем смислу су
такви уговори којима извођач преузима обавезу само да сагради одређену грађевину,
односно да изведе неке грађевинске радове, и то према пројекту који је добио од
наручиоца. Код уговора о грађењу у ширем смислу, извођач преузима поред ове и неке
друге обавезе. У уговоре о грађењу у ширем смислу улазе уговори којима извођач, поред
обавезе да изведе грађевинске, геодетске, геолошке, рударске, хидротехничке и друге
сличне радове преузима и обавезу да изради експертизе и студије, инвестиционе програме,
инвестиционо- техничку документацију, лицитациони елаборат, да изведе инсталационе,
монтажне и демонтажне радове, да одржава изграђена постројења, да пружа стручну
помоћ наручиоцу, да организује обуку радника, пренос знања и искуства и производњу у
изграђеним објектима.
У ову групу спадају и уговори о грађењу са одредбом „кључ у руке“. То су уговори
који се не односе само на грађевинске радове у ужем смислу те речи, него на објекат у
целини. Извођач радова преузима обавезу да комлетан објекат, оспособљен за употребу,
преда наручиоцу (предајом кључева објекта, на пример).
Посебну врсту уговора о грађењу у ширем смислу представљају уговори о
инжењерингу. На основу уговора о инжењерингу једна уговорна страна (инжењеринг
организација) преузима обавезу да организује изградњу одређеног објекта: да руководи
израдом пројектног елабората, да на основу тако урађеног елабората и пројектне
документације руководи пословима око реализације инвестиционог објекта до његовог
коначног завршетка и предаје инвеститору.
4
2.3.
Закључење уговора о грађењу
Уговор о грађењу закључује се по општим правилима о закључењу уговора. Сматра
се да је уговор закључен уколико су се стране усагласиле о битним елементима уговора у
писаној форми. Уговор о грађењу мора бити закључен у писаној форми која представља
услов за његову пуноважност. Такође, све касније измене и допуне уговора морају бити у
писаној форми. Уколико је уговор закључен усмено, ништав је. Ово правило се неће
применити ако су уговорне стране извршиле у целини или у претежном делу, обавезе које
из њега настају.
4
Мићовић Миодраг,
Привредно право
, Крагујевац, 2012, стр. 328.
