Ugovor o međunarodnom potrošačkom kreditu
Универзитет „Унион-Никола Тесла“
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО, БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
„КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ“-НИШ
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Предмет: Међународно уговорно право
УГОВОР О МЕЂУНАРОДНОМ
ПОТРОШАЧКОМ КРЕДИТУ
Ментор: Студент:
Доц.др Зоран Цветковић
Милан Илић
Бр.индекса: 3-Ч/17/
Ниш, 2017.год.
Садржај:
Увод.....................................................................................................
3
1.
УГОВОР О
МЕЂУНАРОДНОМ ПОТРОШАЧКОМ
КРЕДИТУ
.............................................................................................
4
1.1.
Директива о потрошачком кредиту....................................................
4
1.1.1.
Нова директива о потрошачким правима..........................................
5
1.2.
Врсте кредита........................................................................................
8
1.3.
Извори права.........................................................................................
10
1.4.
Закључивање уговора...........................................................................
10
1.5.
Обавезе и права кредитора..................................................................
11
1.6.
Обавезе и права корисника кредита...................................................
11
1.7.
Престанак уговора...............................................................................
12
Закључак...............................................................................................
13
Литература............................................................................................
14
2

1.
УГОВОР О
МЕЂУНАРОДНОМ ПОТРОШАЧКОМ
КРЕДИТУ
Уговор о кредиту је такав банкарски посао којим се банка обавезује да
кориснику кредита (у земљи или иностранству) стави на располагање одређени износ
новчаних средстава на одређено или неодређено време, за неку намену или без
утврђене намене. Корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и добијени
износ новчаних средстава врати у време и на начин како је утврђено уговором.
Уговори о потрошачким кредитима су, по правилу типски (адхезиони) уговори,
код којих је слобода уговарања сведена на минимум.
Техника израчунавања сопствених фондова, коефицијената солвентности и
«великих кредита» обрађена је Директивом бр. 86/635/ЕЕС и 83/349/ЕЕС.
Уговор о кредиту по закону је формалан уговор, a no техници закључивања
спада у уговор о приступању. Уговор о кредиту мора да садржи одређење предмета
уговора и услове давања кредита.
1.1.
Директива о потрошачком кредиту
Директива о потрошачком кредиту
регулише једну посебну врсту потрошачког
уговора, уговор о потрошачком кредиту. у овом уговорном односу, потрошач је
изложен трговцу, обично банци, као финасијски моћној институцији, те је потребно
пружити му додатни степен правне заштите у односу на класичне кредите који се пре
свега дају правним лицима.
Стога је и уговор о потрошачком кредиту био и једна од првих области
регулисаних јединственим европским прописом. прва директива је усвојена већ 1987.
године, да би 2008. године, као последица еволуције тржишта финасијских услуга,
била замењена значајно обимнијом новом европском Директивом о потрошачком
кредиту.
Костадиновић С., Међународно привредно право, Београд, 2005,стр.487
Вилус, Ј. , «Некоректне клаузуле у уговорима са потрошачима»,
Страни правни живот:теорија,
законодавство, пракса,
број 1-3, Институт за упоредно право, Београд, 1996,стр. 133.
Директива 2008/48/Ец о потрошачком кредиту. (Directive 2008/48/Ec on consumer credit), Oj L 133, 22.
maj 2008.
EUR-Lex
str. 66–92.
http://eur-lex.europa.eu/LexuriServ/LexuriServ.do?uri=Oj:L:2008:133:0066
:0066:EN:pDF.
4
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti