SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNOG PRAVA
TEMA:
UGOVOR O OSIGURANJU
SADRŽAJ:
I
POJAM
I
ZNAČAJ................................................................................4
1. Značaj i funkcije osiguranja.............................................................4
2.
Ugovor
o
osiguranju.........................................................................4
2. 1. Izvori prava kod ugovora o osiguranju........................................4
2. 2. Pravna priroda posla osiguranja………………………………………….5
2. 3. Zaključivanje ugovora o osiguranju.............................................6
2.
4.
Polisa
osiguranja..........................................................................6
II ELEMENTI UGOVORA O OSIGURANJU..............................................7
1. Stranke kod ugovora o osiguranju...................................................7
1. 1. Osiguravač...................................................................................7
1, 2, Ugovarač osiguranja....................................................................7
2.
Predmet
osiguranja .........................................................................8
3.
Rizik
kod
osiguranja.........................................................................8
4. Premija kod osiguranja....................................................................9
5. Osigurana suma ..............................................................................9
6. Trajanje osiguranja........................................................................10
III OBAVEZE STRANAKA....................................................................10
1. Obaveze osiguranika......................................................................10
1. 1. Davanje podataka o riziku.........................................................10
1. 2. Plaćanje premije (kod osiguranja)............................................11
1. 3. Obaveštavanje o osiguranom slučaju i promene rizika.............11
1. 4. Staranje o osiguranom predmetu..............................................11
2. Obaveze osiguravača kod ugovora o osiguranju...........................12
2. 1. Plaćanje naknade (kao osnovna obaveza osiguravača)............12
IV KUMULIRANJE ZAHTEVA ZA NAKNADU I VIŠESTRUKO
OSIGURANJE......................................................................................14
2
UGOVOR O OSIGURANJU
I POJAM I ZNAČAJ
1. Značaj i funkcije osiguranja
Osiguranje je kompleksna aktivnost usmerena na čuvanje dobara i obnovu
oštećene imovine, a kad se radi o osiguranju lica, to je onda sistem mera za
očuvanje života, zdravlja i životnog standarda. Ciljevi osiguranja su
ekonomska zaštita imovine i lica, a ti ciljevi se ostvaruju isplatom naknade
štete za oštećenje i propale stvari, odnosno isplatom ugovorenih iznosa o
osiguranju lica, kad nastane osigurani slučaj.
Osiguranje ima i psihološki efekat – stvara osjećaj sigurnosti, uvjerenja da ih
štetni događaji neće oštetiti ili suviše oštetiti. Štetni događaj tako neće imati
dejstvo potpuno neočekivanog slučaja. Rizik prelazi na zajednicu.
Osiguranje se zasniva na iskustvu da se neke pojave u prirodi i društvu
dešavaju izuzetno, ali se ipak dešavaju. Ako se udruže svi oni koji su izloženi
takvim pojavama, štetne posljedice se mogu ekonomski ublažiti ili otkloniti.
Osiguranje može izvršiti svoju ekonomsku funkciju samo ako postoji masa
osiguranika. Osiguranje uključuje i preventivne mere, zbog toga su
osiguravači dužni pri utvrđivanju uslova osiguranja, odnosno prilikom
zaključivanja ugovora sa osiguranicima, predvidjeti i mere koje imaju svrhu
otklanjanje uzroka i smanjenja šteta (gubitak prava na naknadu, davanje
premije pažljivijim i sl. )
Funkcija osiguranja je trojaka:
1
čuvanje imovine – preduzimanje preventivnih i represivnih mera, te
naknada štete
2
akumulacija novčanih sredstava – koja se stavljaju na raspolaganje
poslovnom svetu
3
socijalna sigurnost - ublažavanje materijalnih nezgoda
2. Ugovor o osiguranju
2. 1. Izvori prava kod ugovora o osiguranju
Pravni izvori ovog ugovora mogu se podeliti u dve grupe: zakonske i
autonomne
Zakonski: (Zakon o osiguranju imovine i osoba, ZOO, Zakon o pomorskoj
plovidbi)
4
Autonomni izvori su pravila osiguravajuće organizacije, koje one donose
samostalno.
Mogu biti: 1. opšta – za pojedine tipove i grupe osiguranja
2. posebna pravila – za pojedinu vrstu osiguranja
Posao osiguranja
– je širi pojam od ugovora o osiguranju. On najpre
označava ukupnu pravnu regulativu pojedinog osiguranja i drugo postoji
značajna razlika između ugovora i posla.
Zakon o Osiguranju imovine i osoba- aktivnosti osiguravača deli u dve grupe:
1.
grupa:
-zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju imovine i lica
-zaključivanje i izvršavanje ugovora o saosiguranju i reosiguranju
-mere za sprečavanje i smanjenje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu
-mere na sprečavanju i smanjenju šteta
-drugi poslovi osiguranja
2.
grupa:
-poslovi posredovanja u ugovaranju osiguranja
-zastupanja u osiguranju
-snimanje rizika,
-snimanje i procena štete
-prodaja ostatka osiguranih uništenih stvari
-pružanje pravne pomoći i drugih intelektualnih i tehničkih usluga u
osiguranju
Ugovor o osiguranju
Ugovor o osiguranju je ugovor kojim se obavezuje ugovaratelj osiguranja da,
na načelima uzajamnosti i solidarnosti, udružuje određeni iznos u zajednici
osiguranja (osiguravatelj), a zajednica se obavezuje da, ako se desi događaj
koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekoj trećoj osobi
naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.
Obeležja ovog ugovora su:
-sinalagmatičnost, teretnost, formalnost, a u pojedinim slučajevima i svojstva
ugovora u korist trećih lica.
2. 2. Pravna priroda posla osiguranja
O pravnoj prirodi osiguranju postoji više teorija koje se mogu podeliti u dve
grupe: ugovorna i protivugovorna shvatanja.
Protivugovorna teorija tvrdi da je posao osiguranja rezultat delovanja
ekonomski jače strane – osiguravača pa zbog toga nije ugovornog karaktera.
On unapred, poput zakonodavca, propisuje pravila za buduće slučajeve
osiguranja. Nema ravnopravnosti volja, pa prema tome ni ugovora. Drugi,
pak, tvrde suprotno tj. da je ovaj pravni posao ugovornog karaktera i to je
potkrepljeno sa 5 teorija i to:
a)
teorija naknade štete – po kojoj se osiguranik ovim ugovorom
5
svota osiguranja (i podatak da je osiguranje neograničeno, ako je
neograničeno)
premija
datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana
ime i prezime onog na koga se osiguranje odnosi
oštampani uslovi osiguranja da su opšti i posebni uslovi sastavni deo
ugovora
Ono što je upisano u polisi ima prednost nad opštim i posebnim uslovima
osiguranja, i u slučaju suprotnosti važeća će biti rukopisna odredba.
Polisa može biti privremeno zamenjena listom pokrića. To je pismena izjava
osiguravača kojom izveštava osiguranika da prihvata njegovu ponudu i
preuzima osiguranje odmah. Ona ima karakter isprave o osiguranju i izdaje
se da bi se izbegne štetne posledice po osiguranika ako je potreban protok
vremena da se dobije polisa osiguranja (npr. zbog lekarskog pregleda kod
osiguranja života). Lista pokrića sadrži iste elemente kao i polisa osiguranja, s
tim da lista pokrića traje samo do izdavanja polise osiguranja.
Polisa osiguranja je hartija od vrijednosti i može glasiti na određeno ime, po
naredbi i na donosioca. Polisa osiguranja života može glasiti samo na ime ili
po naredbi. Ona se može i zalagati kada glasi po naredbi, a zalaže se
indosamentom.
II ELEMENTI UGOVORA O OSIGURANJU
1. stranke, 2. predmet osiguranja 3. rizik, 4. premija, 5. osigurana suma, 6.
Trajanje osiguranja
1. Stranke kod ugovora o osiguranju
To su osiguravač (osiguratelj, osiguravaoc) i ugovarač osiguranja.
1. 1. Osiguravač
pravno lice koje se bavi poslovima osiguranja kao
delatnošću. Posluje u formi deoničkog društva te je njegov minimalni
zakonski iznos glavnice 1. 000. 000 din za poslove osiguranja života i 2. 000.
000 din za društva koja se bave sa više vrsta osiguranja. Za osnivanje je
predviđen koncesioni sistem, a odobrenje daje Ured za nadzor. Ukoliko je
ulog stranih ulagača veći od 50% potrebno je i odobrenje ministarstva
finansija.
Kao osiguravač može se pojaviti i društvo za uzajamno osiguranje. Na strani
osiguravača može biti i više subjekata, koji se prethodno sporazumiju o
zajedničkom snošenju rizika i njegovoj raspodeli. Svaki koji je naveden u
polici osiguraniku odgovara za potpunu naknadu.
1, 2, Ugovarač osiguranja
Ugovor o osiguranju se uglavnom zaključuje u svoje ime i za svoj račun, pa je
ugovarač osiguranja ujedno i osiguranik. Ugovarač osigurava svoju stvar
(odnosno imovinski interes) ili život (kao telesni integritet). Kod osiguranja
lica ugovarač može osigurati i život trećeg lica. Tada je potrebna pozitivna
zainteresovanost za život i zdravlje trećeg lica, a u slučaju osiguranja za
7
