2
Osiguranje je kompleksna aktivnost usmerena na čuvanje dobara i obnovu oštećene
imovine, a kad se radi o osiguranju lica, to je onda sistem mera za očuvanje života, zdravlja i
životnog standarda. Ciljevi osiguranja su ekonomska zaštita imovine i lica, a ti ciljevi se
ostvaruju isplatom naknade štete za oštećenje i propale stvari, odnosno isplatom ugovorenih
iznosa o osiguranju lica, kad nastane osigurani slučaj. Osiguranje ima i psihološki efekat – stvara
osjećaj sigurnosti, uvjerenja da ih štetni događaji neće oštetiti ili suviše oštetiti. Štetni događaj
tako neće imati dejstvo potpuno neočekivanog slučaja. Rizik prelazi na zajednicu.
Osiguranje se zasniva na iskustvu da se neke pojave u prirodi i društvu dešavaju izuzetno,
ali se ipak dešavaju. Ako se udruže svi oni koji su izloženi takvim pojavama, štetne posljedice se
mogu ekonomski ublažiti ili otkloniti. Osiguranje može izvršiti svoju ekonomsku funkciju samo
ako postoji masa osiguranika. Osiguranje uključuje i preventivne mere, zbog toga su osiguravači
dužni pri utvrđivanju uslova osiguranja, odnosno prilikom zaključivanja ugovora sa
osiguranicima, predvidjeti i mere koje imaju svrhu otklanjanje uzroka i smanjenja šteta (gubitak
prava na naknadu, davanje premije pažljivijim i sl.)
Funkcija osiguranja je trojaka:
čuvanje imovine – preduzimanje preventivnih i represivnih mera, te naknada štete
akumulacija novčanih sredstava – koja se stavljaju na raspolaganje poslovnom
svetu
socijalna sigurnost - ublažavanje materijalnih nezgoda
4
Druga grupa:
poslovi posredovanja u ugovaranju osiguranja
zastupanja u osiguranju
snimanje rizika,
snimanje i procena štete
prodaja ostatka osiguranih uništenih stvari
pružanje pravne pomoći i drugih intelektualnih i tehničkih usluga u osiguranju
Ugovor o osiguranju
Ugovor o osiguranju je ugovor kojim se obavezuje ugovaratelj osiguranja da, na načelima
uzajamnosti i solidarnosti, udružuje određeni iznos u zajednici osiguranja (osiguravatelj), a
zajednica se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati
osiguraniku ili nekoj trećoj osobi naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.
Obeležja ovog ugovora su: sinalagmatičnost, teretnost, formalnost, a u pojedinim slučajevima i
svojstva ugovora u korist trećih lica.
Pravna priroda posla osiguranja
O pravnoj prirodi osiguranju postoji više teorija koje se mogu podeliti u dve grupe:
ugovorna i protivugovorna shvatanja. Protivugovorna teorija tvrdi da je posao osiguranja rezultat
delovanja ekonomski jače strane – osiguravača pa zbog toga nije ugovornog karaktera. On
unapred, poput zakonodavca, propisuje pravila za buduće slučajeve osiguranja. Nema
ravnopravnosti volja, pa prema tome ni ugovora. Drugi, pak, tvrde suprotno tj. da je ovaj pravni
posao ugovornog karaktera i to je potkrepljeno sa 5 teorija i to:
teorija naknade štete
– po kojoj se osiguranik ovim ugovorom obezbjeđuje od
štetnih posljedica
mešovita teorija
– po njoj je ugovor o imovinskom osiguranju ugovor o šteti koja
se može dogoditi, a ugovor o ličnom osiguranju predstavlja aleatorni pravni posao
5
aleatorna teorija
- tvrdi da ne postoji ekvivalentnost između osiguravača i
osiguranika jer je moguća nepodudarnost uplaćenih premija sa naknadom štete
Teorija prestacija
– tvrdi da je ugovor ekvivalentan jer on obavezuje obe strane
na vršenje određenih obaveza (plaćanje premije i otklanjanje štete)
Teorija organizovanja zaštite od rizika
– osiguravač se za premiju obavezuje da
će naknadom štete obezbediti osiguranika.
Zaključivanje ugovora o osiguranju
U najvećem broju slučajeva osiguravač traži posao, saugovorače, preko svog
predstavnika (akvizitera osiguranja) koji može imati posrednička ili zastupnička ovlaštenja.
Pretpostavlja se da akviziter nema ovlaštenja na zastupanje. U pravu BiH, primera radi, ukoliko
zastupniku osiguravač nije odredio obim ovlaštenja, zastupnik je po samom zakonu ovlašten na
sklapanje ugovora u ime i za račun osiguravača. . .
U našoj praksi osiguranje se zasniva ugovorom, a on se zaključuje na osnovu pismene
ponude (formulara). U nekim uporednim pravima ova ponuda uopšte ne obavezuje, dok kod nas
po Zakonu pismena ponuda veže ponudioca za vreme od 8 dana od prispjeća osiguravaču.
Ponudilac može obezbediti i kraći rok. Kod životnog osiguranja ponuda veže ponudioca 30 dana
od prispeća.
ZOO predviđa tri načina zaključivanja ugovora:
kao pravilo uzima se da je ugovor o osiguranju zaključen kad ugovarači potpišu
polisu osiguranja, ili listu pokrića.
kad neko podnese pismenu ponudu za zaključenje ugovora osiguravaču i ovaj je
prihvati ili ne odgovori da odbija ponudu
za neke slučajeve, uslovima osiguranja može biti predviđeno da ugovorni odnos iz
osiguranja može nastati samim plaćanjem premije (zbog hitnosti roba u
transportu)
