Ugovor o prevozu

UGOVORI O PREVOZU

Pojam, značaj i karakteristike

Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odredjeno mesto- neko 

lice

ili neku 

stvar

, a 

putnik

, odnosno 

pošiljalac

 se obavezuje da za to isplati odredjenu 

nadoknadu u vidu 

vozarine

. U privredi postoje više vrsta ugovora o prevozu, i svi su 

regulisani posebim zakonskim propisima.
Opšta karakteristika za sve ove ugovore je da za predmet imaju 

obavljanje transportnih 

usluga

, tj. Odnose se bilo na prevoz stvari, na prevoz lica i da se kod njih kao 

ugovorne 

strane 

pojavljuju pored 

pošiljaoca i prevoznika i primalac 

robe (kada je u pitanju prevoz 

robe). 

Pošiljalac

 može da bude  fizičko ili pravno lice, a kod ugovora u privredi 

pošiljalac je najčešće 

pravno lice-privredni subjekt.

Prevoznik

 (vozar) je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost. U skladu sa 

Zakonom o obligacionim odnosima, prevoznik može biti i svako lice koje se ugovorom 
obaveže da će izvršiti prevoz robe uz odredjenu nadoknadu.

Primalac

 je lice kojem je upućena roba.

Ugovori o prevozu u privredi 

imaju poseban ekonomski značaj jer doprinose boljem 

poslovanju privrednih subjekata, a posebno boljem snabdevanju odredjenim robama 
pravnih lica.

1.

Obaveza prevozioca u linijskom prevozu

 – ZOO obavezuje prevozioca koji 

obavlja linijski prevoz da redovno održava objavljenu liniju, i dužan je da primi 
na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjavaju uslove koji su odredjenu u 
objavljenim opštim uslovima.

2.

Odustanak od ugovora

 – Pošiljalac (putnik) može da odustane od ugovora i pre 

nego što je započeto njegovo izvršenje, ali je dužan da vozaru nadoknadi štetu 
koju bi pretrpeo. Druga ugovorna strana može odustati od prevoza i tražiti da joj 
se vrati vozarina kada prevozilac kasni sa započinjanjem prevoza toliko da ona 
nema više interes za ugovoreni prevoz ili kad prevozilac neće ili ne može da 
izvrši ugovoreni prevoz.

3.

Visina naknade za prevoz –

 U skladu sa članom 651. ZOO visina nakbade ne 

može da bude ugovorena u iznosu većem od iznosa odredjenog tarifom ili kojim 
drugim objavljenim aktom. Ukoliko iznos nakanade nije utvrdjen tarifom ili 
obaveznim aktom, a ini ugovorom, prevozilac ima pravo na uobičajenu naknadu 
za takvu vrstu prevoza.

Ugovori o prevozu robe (stvari)

1.

Predaja stvari – 

Prevozilac je obavezan da stvar, koju je primio u cilju prevoza, 

preda na odredjenom mestu primaocu. Pošiljalac je dužan da prevozioca obavesti 
o:

a)

vrsti pošiljke, sadržini i količini, mestu gde se roba isporučuje, adresi 
primaoca

1

b)

kad se radi o pošiljci u kojoj se nalaze dragocenisti, HOV i druge 
skupocene stvari da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti 
posebne mere

c)

u slučaju prevoza opasnih stvari ili stvari kojima su potrebni posebni 
uslovi prevoza da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti 
posebne mere

2.

Tovarni list – 

Ugovarači prevoza mogu se sporazumeti da se  o pošiljci predatoj 

na prevoz, sačine tovarni list. U njega se unose: 

ime i adresu pošiljaoca, vrsta 

sadržaj i količina pošiljke, vrednost dragocenosti, mesto opredeljenja, izvor 
naknade za prevoz. 

Ovakav tovarni list mora biti potpisan od obe ugovorne strane 

i može sadržati odredbe 

po naredbi 

ili 

na donosioca

.

Tovarni list ne predstavlja ugovor jer je on nezavisan od postojanja tovarnog lista.

Odnos pošiljaoca i prevozioca

1.

Pakovanje – 

Pošiljalac je dužan da stvar upakuje kako ne bi došlo do oštećenja. 

Vozar mora ukazati na nedostatke pakovanja ukoliko ih primeti, u protivnom on 
odgovara za bilo kkava oštećenja koja bi se desila usled nedostatak pakovanja. 
Prevozilac može odbiti prevoz stvari ukoliko smatra da će biti ugrožena sigurnost 
lica ili dobara ili prouzrokovana ikakva šteta. Uslučaju štete, za vreme dok se roba 
nalazi kod vozara,  odgovara vozar, a on ima pravo regresa naknade štete od 
pošiljaoca.

2.

Naknada za prevoz i troškovi u vezi sa prevozom –

 Pošiljalac je obavezan da 

isplati naknadu, kao i troškove. Kad u tovarnom listu nije navedeno da će 
pošiljalac platiti naknadu, podrazumeva se da će je platiti primalac.

3.

Raspolaganje pošiljkom – 

Pošiljalac ima pravo da raspolaže pošiljkom i menja 

naloge sadržane u ugovoru, tj. može naložiti prevoziocu

da obustavi prevoz, da 

mu pošiljku vreti, ili preda drugom vozaru ili da pošiljku uputi u drugo mesto. 
Ovo pravo rasplaganja prestaje posle prispeća pošiljke u mesto odredišta, kad 
vozar primaocu preda tovarni list.

4.

Pravac prevoza – 

Vozar ima obavezu da prevoz izvrši ugovorenim putem. Ako 

prevozni put nije ugovorom definisan,  onda vozar treba odabrati put koji 
odgovara interesima pošiljaoca. Ukoliko postoje smetnje, prevozilac mora 
obavestiti pošiljaoca o tome, i da postupi u skladu sa dobijenim uputstvima.

5.

Naknada za izvršeni prevoz, u slučaju prekida prevoza – 

ako je prevoz prekinut iz 

razloga za koji vozar ne odgovara, on ima pravo na srazmeran deo naknade za 
izvršeni prevoz, ali je obavezan da nadoknadi štetu drugoj strani koja bi nastala 
usled prekida putovanja. Prevozilac nema pravo na naknadu ako pošiljka 
propadne ili usled više sile pri prevozu.

6.

Postupanje kad pošiljka ne može da bude predata –

 Može se desiti da primalac ne 

bude obavešten o prispeću pošiljke, ili odbije da je primi, ili kad primalac odbije 
da isplati prevoziocu naknadu, tada je prevozilac dužan da obavesti pošiljaoca i da 
zahteva od njeg uputstva. Kad u primerenom roku ovlašćeno lice ne preduzme 
ništa sa pošiljkom, vozar ima pravo da je proda po pravilima o prodaji dugovane 

2

Ugovor o prevozu robe železnicom

Pojam ugovora

 – 

U ovom ugovoru se železnica kao jedna ugovorna strana obavezuje da 

preveze robu koja je predala druga strana iz otpremnne u uputnu stanicu i da je preda 
odredjenom licu, dok se pošiljalac obavezuje da će za to platiti vozarinu.
Ovo je realan ugovor i do njega dolazi predajom robe od strane pošiljaoca železnici. 
Prijem stvari se potvrdjuje stavljanjem žiga i datuma otpremne stanice na tovarni list.
Po pravili, ugovori o prevozu robe železnicom spadaju u red ugovora po pristupu, 
adhezionih ugovora, sa unapred utvrdjenim uslovima.

Vrste ugovora:

1. u zavisnosti da li se prevoz obavlja u domaćem ili medjunarodnom saobraćaju, 

ugovori se dele na ugovore u unutrašnjem i ugovore o spoljašnjem prevozu.

2. zavisno od brzine, mogu se zaključiti ugovori o brzovozu, sporovozu i ubrzanom 

brzovozu.

3. po načinu prevoza i to na ugovore o prevozu kolske (vagonske) i denčane 

(komadne) pošiljke u železničkom prevozu

Elementi ugovora

 – Bitni element ugovora: 

ugovorne strane, predmet ugovora i cena 

prevoza (vozarina).

 Primalac robe nije ugovorna strana kod ugovora o prevozu robe 

železnicom.
Predmet ugovora je prevoz odredjene robe iz otpremne u uputnu stanicu.
Prevozna cena je novčana naknada koja treba da bude plaćena za izvršeni prevoz 
železnicom. Odredjuje se tarifom, a u nekim slučajevima se odredjuje ugovorom. 
Ugovorom se takodje može precizirati da li pošiljalaca ili primalac plaćaju naknadu.
Nebitni elementi ugovora  su pojedine odredbe o prevoznom putu, načinu prevoza, 
pouzeću, načina tovarenja.

Zaključenje ugovora – 

Ugovor se zaključuje kad prevozilac primi stvar na prevoz sa 

tovarnim listom. Potvrda prijema na tovarnom listu žigom i datumom stanice dokaz je o 
zaključenom ugovoru o prevozu.
Pošiljalac i železnica mogu da se sporazumeju o izdavanju od strane železnice tovarnog 
lista 

po naredbi 

 ili 

 na donosioca

, što je na primerku koji se predaje izričito naznačeno.

Robne tarife

1.

opšte tarifske odredbe

 kod železničkih tarifa date su u posebnoj svesci i 

predvidjaju način obračuna vozarine i drugih izdataka. Klasifikacija robe je baza 
čitavog sistema u železničkim tarifama, gde se robe svrstavaju  u odredjeni 
tarifski razred. Razvrstavanje robe u tarifske razrede vrši se po osobinama, 
vrednosti, načinu pakovanja robe i dr.

2.

klasifikacija robe

 obavlja se na način po kom tarifa im 3 elementa – 

tarifsku 

poziciju, vrsta robe i tarifski razred

. Kod nas roba je razvrstana u tri tarifska 

razreda, gde ja najskuplji prvi a najjeftinij treći.

3.

tarifske tablice

 daju vozarinski ili tarifski stav koji se odredjuje naosnovu 

rastojanja (zone), i težine robe. Ovaj stav je izražen u tarifskim tablicama u vidu 
vozarinsko-tarifskog stava i novcu za razne udaljenosti i za razne težine robe.

4

4. daljinar za prevoz robe 

služi de se utvrdi tarifsko odstojanje od otpremne do 

uputne stanice. Ovo tarifsko odstojanje razlikuje se od stvarnog prevoznog puta i 
njegove dužine. Roba se može prevoziti putem koji je duži, ali je daljinar izradjen 
po metodi najkraćeg rastojanja izmedju otpremne u uputne stanice.

5. imenik železničkih stanica 

sadrži sva zvanična mesta, tovarišta i stajaliušta, gde 

je moguće obavljati prevoz robe. Ovde se navodi i kakvim je uredjajima 
opremljena svaka stanica u vezi sa utovarom, pretovarom i istovarom.

Obaveze železnice



Prijem robe 

– Osnovna obaveza je da primi na prevoz svaku robu bez obzira ko je 

pošiljalac i o kakvoj se robi radi. Ovo je iz razloga što s esmatar da železnica 
obavlja delatnost od javnog interesa. Medjutim železnica nije dužna da na prevoz 
primi robu koja se ne može vršiti bez odlaganja, ili onu robu koja po obliku ili 
veličini ili sastavu nije podesna za prevoz železnicom.



Ustanovljenje težine i broja komada pošiljke – 

Kada sama železnica obavlja 

utovar robe, ona ima obavezu da utvrdi težinu i broj komada i to samo u slučaju 
kada pošiljalac to zahteva, u vidu posebne odredbe u tovarnom listu.



Način prevoza i prevozni put – 

Železnica je u obavezi daprevoz robe vrši u 

otvorenim ili zatvorenim kolima, zavisno od toga kako je pošiljalac odredio u 
tovarnom listu. Ona ne mora udovoljiti zahtevu pošiljaoca ako je on u suprotnosti 
od pravila saobraćaja. Pošiljalac u brzovoznoj pošiljci odredjuje put a železnica je 
dužna datim putem preveze pošiljku. Kada se radi o sporovoznoj pošiljci, 
železnica sama odredjuje prevozni put, ali prevozninu obračunava po prevoznom 
putu koji najviše odgovara pošiljaocu.



Rokovi prevoza – 

Postoje 2 roka: 

otpravni i prevozni rok.

 Otpravni rok je rok u 

kome železnica priprema otpočinjanje prevoza, a prevozni rok je rok za prevoz 
robe. 



Obaveze utvrdjivanja gubitka ili oštećenja robe – 

Kada železnica ili pošiljalac 

posumnjaju u delimičan gubitak ili oštećenje robe, obaveza železnice je da odmah 
sačini zapisnik o uvidjaju i utvrdi stanje, uzrok i visinu štete u prisustvu imaoca 
prava.



Obaveštenje primaoca o prispeću robe – 

Železnica je obavezna daprimaoca 

obavesti o prispeću robe u uputnu stanicu i obavesti ga o roku za preuzimanje 
robe.



Predaja robe na dalji prevoz - 

 Ako je pošiljalac u tovarnom listu naznačio drugo 

prevozno sredstvo za dalji prevoz od uputne stanice do uputnog mesta, železnica 
je obavezna da robu preda takom prevozniku. Železnica ima pravo da odredi 
daljeg prevoznika , ako pošiljalac nije naglasio pevozno sredstvo za dalji prevoz.



Čuvanje robe – 

Za vreme prevoz pošiljke železnica ima obavezu da postupa sa 

pojačanom pažnjom kao dobar privrednik.



Carinske i druge formalnosti – 

Kada je ugovorom predvidjeno, železnica ima 

obavezu da izvrši carinsku i druge radnje predvidjene propisima. Ona u tom 
slučaju postupa kao komisionar.

5