Uvod
Jugoslavija je u toku 1989. godine donela nekoliko novih federalnih zakona čiji je cilj da
se usmeri jugoslovenska privreda da posluje prema načelima tržišnog poslovanja i ona uključi
u tokove privrednog razvoja razvijenih zapadnih zemalja.Radi ostvarivanja tog cilja
Jugoslavija u ekonomskom i pravnom sistemu mora da obezbedi da njene privredne
organizacije posluju kao tržišno orijentisani subjekti čiji je motiv poslovanja profit, da u
osnivanju preduzeća i drugih privrednih organizacija svi oblici svojine, uključujući i svojinu
stranih lica, dobiju ravnopravan tretman, da preduzeće i drugi privredni subjekti bez obzira na
oblik svojine sredstava sa kojima se osnivaju i posluju imaju jednak položaj na tržištu, i u
međusobnoj utakmici na tržištu stiču prednosti na osnovu svoje organizacije poslovanja,
tehničkih i tehnoloških procesa koje koriste u obavljanju delatnosti i drugih obeležja
ekonomije svog poslovanja, itd.
Proces koji je započet u 1989. god. donošenjem Zakona o preduzećima i drugih zakonskih
akata sa ciljem da se jugoslovenska privreda usmeri da posluje prema načelima tržišnog
poslovanja i ona uključi u tokove privednog razvoja razvijenih zapadno evropskih zemalja
prekinut je već u 1990. god. Zbog političke aktivnosti većine republika bivše SFRJ na
secesiji.Prihvatajući defacto akt secesije ovih republika SR Jugoslavija krajem aprila 1992.
god. novi Ustav i nastavila je rad na ustanovljenju ekonomskog i pravnog sistema kojim bi se
obezbedilo da privedni subjekti u SR Jugoslaviji posluju prema načelima tržišnog poslovanja
utvrđenim u Ustavu.Na osnovu Ustava i drugih zakonskih akata donet je Zakon iz oblasti
poslova robnog prometa – Poslovno privedno pravo.
U periodu od 1995 – 1998. god donet je čitav niz zakona kojima su na nov način uređeni
pojedini ugovori u privredi.
Pojam ugovora u privredi
U našem privrednom pravu se veoma lako utvrđuje ko su subjekti privednog prava, tj. ko
su učesnici u privednom (robnom) prometu.Subjekti našeg privednog prava su: preduzeća,
zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, privatni
preduzetnici i njihove (privedne) asocijacije (oblici privednog udruživanja).
1
Kako su oni osnovni činioci u robnom prometu, onda i dvostrani poslovi koje oni
preduzimaju obavljanju svojih delatnosti koje čine njih predmet poslovanja predstavljaju
,,ugovore u privredi“
.To su tipični, uobičajni ugovori koje subjekti privednog prava
(,,privedni subjekti“) zaključuju i izvršavaju u vršenju svojih ,,privednih“ delatnosti, i sa
kojima se iscrpljuje njihova aktivnost u društvenoj funkciji robnog prometa.
Ugovori o privredi
nastaju u robnom prometu, tj, u cilju razmene roba i povodom vršenja
usluga u ovoj razmeni.Posredstvom ugovora o prodaji, roba se prenosi od proizvođača do
potrošača.Transfer robe iz proizvodnje u savremenoj privredi u kojoj se roba, po pravilu ne
troši u mestu proizvodnje (tzv. distancioni kupoprodajni poslovi) redovno zahteva da roba
premosti određeni prostor i vreme.Da bi roba stigla do potrošača u čijoj je sferi interesa će se
neposredno realizovati njena upotrebna vrednost, mora se preduzeti niz drugih poslovnih
operacija – poslovanje, trgovnisko zastupanje, komision, špedicija,
prevoz
, osiguranje,
uskladištenje i kontrola kvaliteta i kvantiteta, koje se kao samostalne privedne delatnosti u
svom pravnom obliku ispoljavaju kroz zaključivanje
ugovora
(između ostalog i
ugovor o
prevozu robe
).Njima se vrše usluge povodom razmene robe i time roba distribuira u
potrošnju.
Specifičnost zaključivanja ugovora u privredi
ispoljava se, uglavnom u rokovima u
kojima je ponudilac vezan ponudom, u sužavanju autonomije volje strana prilikom
zaključivanja ugovora, proširenju uslova za zaključivanje ugovora ćutanjem i pooštrenju
odgovornosti za štetne posledice nepravilnog zastupanja prilikom zaključenja ugovora.
2
b) Prevoznička delatnost
Prevoznička delatnost, kao posebna privedna delatnost, nastala je iz potrebe za
ekonomičnim, sigurnim i brzim prenosom robe sa jednog na drugo mesto – mesto izvora
sirovina i mesta proizvodnje, odnosno proizvodnje i potrošnje.Ona se organizuje prema
pojedinim vidovima transporta i u tom svojstvu organizovane transportne aktivnosti se
pojavljuju kao isključiva ili jedna od delatnosti kojom se preduzeća mogu baviti kao svojim
predmetom poslovanja.Poseban značaj prevozničke aktivnosti je u proširenju tržišta sirovina i
gotovim proizvoda, što povratno utiče na razvoj tehnike saobraćajnih puteva i sredstava, a ovi
opet na još intezivniji razvoj saobraćaja i proširenje prevozničke aktivnosti.
Prevoznička aktivnost pored prevoza robe obuhvata i prevoz putnika, prtljaga i drugih
stvari koje nemaju karakter robe (npr. prenos vesti i obaveštenja – tzv. poštanski saobraćaj i
drugo).Ugovori o prevozu putnika, prtljaga i drugih stvari koje nemaju tretman robe spadaju
u domen saobraćajnog prava.Ono normira u celini strukturu prevozničke privrede delatnosti,
položaj organizacija koje u njenom vršenju učestvuju, pravni režim saobraćajnih puteva i
sredstva i pravne odnose koji se zasnivaju u obavljanju prevozničke delanosti.
Vršenje prevozničke delatnosti izražava se u preduzimanju radnji u cilju prenosa robe sa
jednog na drugo mesto.Uporedo s tim prevoznik obavlja niz poslova koji imaju tehnički
karakter.Ali to ne isključuje mogućnost da prevoznik, po posebnom ovlašćenju, izvrši neke
pravne radnje u ime i za račun pošiljaoca (da robu u kvaru proda, zaključi ugovor radi
uskladištenja robe i dr.).
2. UGOVOR O PREVOZU ROBE ŽELEZNICOM
1. Pojam i značaj ugovora o železnikom prevozu
Ugovor o železničkom prevozu
je pravni posao kojim se jedna ugovorna strana –
železnica, obavezuje da drugoj ugovornoj strani – pošaljiocu, preveze određenu robu od
otpremne do uputne, odnosno istovarne stanice za određeno vreme i u neoštećenom stanju za
šta se ta druga strana obavezuje da plati određenu naknadu – vozarinu.
4
Ugovor o prevozu robe železnicom obuhvata transport prevoznim sredstvima koja se kreću
šinskim putevima, jedan je od najrazvijenije vrste transporta.U pozitivne osobine železničkog
prevoza ubrajaju se: unapred tačno određeni prevozni putevi, masovnost prevoza,
neprekidnost u prevozu tokom cele godine nezavisno od vremenskih uslova, brzina i
sigurnost prevoza, pogodnost prevoza različitih tereta, niske tarife prevoza i dr.Nedostaci
železničkog prevoza su: ograničena mogućnost prevoza na udaljenim relacijama (obavlja se u
granicama jednog kontinenta), otežana mogućnost odvijanja prevoza od skladišta pošiljaoca
do skladišta primaoca, slaba prilagodljivost za sve raznovrsnijim potrebama u prometu,
neophodnost dovoza robe do i od železničkih stanica, pretovar robe i sl.
Ugovori o prevozu robe železnicom, prema karakteru prevoznog puta, dele se na ugovore
o međunarodnom železničkom prevozu robe i ugovore o unutrašnjem prevozu robe
železnicom.Ugovor o međunarodnom prevozu robe železnicom zaključuje se za prevoz robe
sa teritorije jedne na teritoriju druge drzave, ili kada je robu potrebno prevesti preko teritorije
strane države (tzv tranzitni prevoz robe).Ugovor o unutrašnjem prevozu robe zaključuje se za
prevoz robe unutar jedne države.U našem pravu je regulisan Zakon o ugovorima o prevozu u
železničkom saobraćaju i Tarifama za prevoz stvari prugama JŽ.
Zavisno od karaktera pošiljke prevoz robe železnicom može biti denčani (komadni) ili
vagonski (kolski).Denčana pošiljka je ona koja se predaje na prevoz po jednom tovarnom
listu, čija težina ne sme preći 5 t. i ne zahteva jedan vagon za isključivu upotrebu.Kolska je
takva pošiljka koja se predaje na prevoz po jednom tovarnom listu, čija težina prelazi 5 t. i
zahteva jedan vagon za isključivu upotrebu.
Prema brzini prevoza podela ugovora o prevozu robe železnicom izvršena je na ugovore o
sporovoznom prevozu, ugovopre o brzovoznom i ugovore o ekspresnom prevozu robe.Ovo
razlikovanje ugovora ima značaja kod određivanja roka za isporuku (prevoz robe), posebno u
slučajevima kada on nije ugovoren i određivanje vozarine.
2. Zaključivanje ugovora o prevozu robe železničkom prevozu
Ugovor o železničkom prevozu robe zaključuje se u momentu kada železnica primi robu i
popunjen tovarni list i prijem robe za prevoz potvrdi žigom otpravne stanice ili datumom
predaje ili tovarni list potvrdi otiskom računara.Tovarni list overen žigom i datumom predaje,
odnosno otiskom računara otpravne stanice je dokaz o zaključenju i sadržini ugovora o
prevozu.
5
a1) Dužnosti železnice prilikom prijema robe na prevoz. –
Železnica je dužna da robu
primljenu na prevoz doveze na otpremnu stanicu, da utvrdi težinu i broj komada pošiljaka,
dostavi vagone, utovari robu i odredi prevozni put.Takođe je dužna, na osnovu sporazuma (ne
i na osnovu zakona), da doveze robu na otpremnu stanicu.Dovoz robe železnici daje pravo na
posebnu naknadu.
Pravilo je da železnica ima obavezu da utvrdi težinu i broj komada denčane robe (osim
one za koju se vozarina obračunava po komadu i kada ne utvrđuje težinu) i obavezu da utvrdi
težinu i eventualno broj komada robe koja nije denčana u slučaju kada u tovarnom listu nije
naznačena njena težina.
Pravilo je da železnica nije dužna da primi na prevoz robu koja nije upakovana na
odgovarajući način, osim robe koja se prevozi u rasutom stanju.Kada je železnica primila
robu na prevoz koja nije bila propisno upakovana, dužna je upozoriti pošiljaoca na nedostatke
pakovanja i time izbegava odgovornost za oštećenje robe koje bi se dogodilo zbog tih
nedostataka.Železnica ima obavezu da radi utovara dostavi na određenom mestu u otpravnoj
stanici, ili prema sporazumu na drugom mestu (npr. na industrijski kolosek), vagone da mi
pošiljaoc mogao robu da utovari kao i da o tome obavesti pošaljioca.Kada je u pitanju
denčana roba železnica nema obavezu na dostavu vagona, već da takvu robu samo utovari
(zakonska).Vagon za utovar mora biti ispravan i odgovarajući za prevoz robe koja je u
pitanju.
Ugovorom o železničkom prevozu ugovorne strane, po pravilu, utvrđuju otpremnu i
uputnu stanicu, što ovlašćuje železnicu da sama odredi prevozni put.Prilikom utvrđivanja
prevoznog puta železnica mora da vodi računa o interesima pošiljaoca i ima pravo da naplati
samo vozarinu koja je prema tarifi najpovoljnija za pošiljaoca.Kod brzovoznog prevoza
pošiljaoc ima pravo da sam odredi prevozni put i tog prevoznog puta prilikom prevoza robe
železnica je dužna da se pridržava.
a2) Dužnost železnice u toku prevoza
– U toku samog prevoza njena dužnost je da se
pridržava rokova isporuke robe i naloga pošiljaoca.Železnica ima obavezu da čuva robu od
oštećenja i gubitaka.U slučaju da robu ne može bez odlaganja da preveze, ima obavezu tzv.
privremenog smeštaja robe radi njenog čuvanja, uz pravo na posebnu naknadu.Železnica
nema obavezu da robu koja nije dovoljno upakovana sama da upakuje, već to konstatuje u
tovarnom listu i čime otklanja pretpostavku da je roba primljena na prevoz u ispravnom
pakovanju.
7
