Internacionalni univerzitet Brčko distrikt BiH
Fakultet za informatiku
Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I
HERCEGOVINE
Internacionalni
univerzitet
Brčko
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални
универзитет Брчко
Osnovne akademske studije
UGOVOR O PRODAJI
(Seminarski rad)
Predmet: Obligaciono pravo
Mentor:
Student:
Prof. dr Siniša Ognjanović Anida
Kolašinac
OP
198/12
Brčko, 2013.
Sadržaj
Uvod.....................................................................................................
.................1
1. Pojam,obeležja i značaj ugovora o
prodaji...................................................2
1.1.
Pojam
ugovora...............................................................................................
.2
1.2.
Obeležja
ugovora............................................................................................5
1.3.
Značaj
ugovora...............................................................................................
7
2. Nastanak ugovora o
prodaji...........................................................................8
2.1.
Saglasnost o bitnim
elementima....................................................................8
2.2.
Predmet
ugovora............................................................................................9
2.3.
Prodajna
cena...............................................................................................10
Zaključak.............................................................................................
...............12
Literatura............................................................................................
...............13
da prodavcu plati cenu. Ugovorom o prodaju se vrši razmena robe za novac. U
Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, kojim je jednostavno
regulisan ugovor o prodaji u obligacionim privrednim odnosima, pravi se
razlikovanje između prava raspolaganja i prava svojine. Društvena pravna lica u
pravnom prometu društvenim sredstvima imaju pravo raspolaganja, a pojedinci
i građansko pravna lica u pravnom prometu imaju pravo svojine. Prodavac
nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad
vršenje tog prava zahteva držanje stvari, da mu preda i stvar.
Ugovor o prodaji, vodi poreklo od trampe, a kao takva javlja se sa
pojavom novca, koji preuzima ulogu opšteg ekvivalenta. Još u rimskom pravu
razlikovala su se dva vida kupoprodaje. Jedan gde se kupoprodaja sadržavala u
aktu mancipacije, koji je značio i prenos svojine i priznavanje prodavca da je
primio cenu, i drugi vid koji se kasnije razvio, na osnovu koga je kupoprodaja
proizvodila samo u obligaciono pravna dejstva, a sam prenos stvari i cene
odvijao se posebnim aktom - tradicijom. U savremenim pravima prihvaćeno je
drugo rešenje. U strogo planskim privredama sa centralističkim sistemom
upravljanja, kupoprodaja je u velikoj meri gubila na značaju. Međutim, sa
procesom transformacije državne, odnosno društvene svojine i sa afirmacijom
privatne svojine ugovor o prodaji dobija na značaju.
1
1. POJAM, OBELEŽJA I ZNAČAJ UGOVORA O PRODAJI
1.1.
POJAM UGOVORA
Ugovor o prodaji je takav ugovor kojim se jedan ugovarač obavezuje da
će drugome ugovaraču omogućiti sticanje prava raspolaganja povodom
određene stvari odnosno preneti u vlasništvo određenu stvar ili ustupiti
određeno imovinsko pravo, a drugi ugovarač se obavezuje da će prvome za to
platiti određeni iznos novca.
Naš je pravni sistem napustio, kao što je slučaj sa nizom drugih pravnih
sistema, tradiconalnu podelu prodaje, na građanskopravnu i privrednopravnu
(tzv. trgovačku ili prodaja robe). Građansko- pravnom kupoprodajom se
označavala ona kod koje su oba ugovarača bila fizička lica ili kada je jedan od
ugovarača bio fizičko lice, a drugi društvenopravno lice. Kod ove prodaje nije se
radilo o kupovini proizvoda namenjenog tržištu i sposobnog za tržište (roba).
Međutim, ako su ugovor zaključivala društvenopravna lica međusobno i ako se
kupovala roba, radilo se o privrednopravnoj prodaji. Pravila za regulisanje jedne
i druge nisu bila jedinstvena, postojao je dualizam. U našem pravu na
građanskopravnu prodaju primenjivala su se uglavnom pravila ranije važećih
građanskih zakonika, a na osnovu Zakona o nevažnosti Privrednopravna
prodaja bila je regulisana uglavnom Opštim uzansama za promet robom. Već
odavno se smatra da ovaj dualizam više nije potreban, da nema opravdanog
razloga za njegovo postojanje. Prihvata se princip jedinstva, što je došlo do
izražaja i u ZOO. Bez obzira između kojih subjekata je ugovor zaključen, te bez
obzira da li se njime želi preneti pravo raspolaganja ili pravo vlasništva ili
određeno imovinsko pravo, pravila za njegovo regulisanje trebaju u pravilu biti
ista. Ali, ako je priroda odnosa takva, s obzirom na njegov sadržaj i s obzirom na
njegove subjekte, predviđena su određena dopunska pravila za takav ugovor
odnosno došlo je do korekcije opštih pravila i ustanovljena specifična. Ovakvih
slučajeva je veoma malo, pa se ne može ni pomišljati o nekom zadržavanju
dualizma u pomenutoj materiji.
