Ugovor o prodaji

Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT

BOSNE I 

HERCEGOVINE

Internacionalni 

univerzitet

Brčko

Босна и Херцегoвина

БРЧКО ДИСТРИКТ

БОСНЕ И 

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Интернационални 

универзитет Брчко

PRAVNI FAKULTET-OSNOVNE STUDIJE

Tema:Ugovor o prodaji

(Seminarski rad)

Predmet: Obligaciono pravo

_______________________                                                  _________________________

Brčko, decembar 2015.

Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................1
1. Pojam, obilježja i značaj ugovora o prodaji............................................................................2

1.1. Pojam ugovora ugovora o prodaji....................................................................................2
1.2. Obilježja ugovora o prodaji.............................................................................................4
1.3. Značaj ugovora o prodaji.................................................................................................5

2. Nastanak ugovora o prodaji....................................................................................................6

2.1. Saglasnost o bitnim elementima ugovora o prodaji.........................................................6
2.2. Predmet ugovora o prodaji...............................................................................................7
2.3. Prodajna cjena..................................................................................................................8

3. Sadržina ugovora o prodaji.....................................................................................................9

3.1. Obaveza prodavca............................................................................................................9
3.2. Obaveze kupca............................................................................................................... 11
3.3. Posljedice ne ispunjenja prodavčevih obaveza..............................................................12

3.3.1. Kašnjenje prodavca sa isporukum robe..................................................................12
3.3.2. Kašnjenje prodavca sa prijemom kupovne cjene....................................................13
3.3.3. Ne ispunjenje obaveze u pogledu količine robe.....................................................13
3.3.4. Ne ispunjenje prodavčeve obaveze u pogledu kvaliteta.........................................13
3.3.5. Ne ispunjenje ostalih prodavčevih obaveza............................................................14
3.3.6. Posljedice ne izmirenja kupčevih obaveza.............................................................14
3.3.7. Kašnjenje plaćanja kupovne cjene..........................................................................15
3.3.8. Kašnjenje kupca sa prijemom robe.........................................................................15
3.3.9. Ne ispunjenje ostalih obaveza.................................................................................15
3.3.10. Transportne klauzule.............................................................................................15

4. Posebne vrste ugovora o prodaji........................................................................................... 16

4.1. Kupopridaja sa pravom otkupa......................................................................................16
4.2. Kupoprodaja sa zadržavanjem prava raspolaganja........................................................16
4.3. Ugovor o prodaji sa pravom preče kupovine.................................................................16
4.4. Kupovina na probu.........................................................................................................17
4.5. Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu..........................................................................17
4.6.Ugovor o prodaji sa specifikacijom................................................................................17
4.7. Kupoprodaja sa pravom preprodaje...............................................................................17
4.8. Međunarodni ugovor......................................................................................................18

5. Prestanak ugovora.................................................................................................................18
Zaključak...................................................................................................................................19
Literatura

2

1. Pojam, obilježja i značaj ugovora o prodaji

1.1. Pojam ugovora ugovora o prodaji

Ugovor o prodaji je takav ugovor kojim se jedan ugovarač obavezuje da će drugome 

ugovaraču omogućiti sticanje prava raspolaganja povodom određene stvari odnosno prenijeti 
u   vlasništvo   određenu   stvar   ili   ustupiti   određeno   imovinsko   pravo,   a   drugi   ugovarač   se 
obavezuje da će prvome za to platiti određeni iznos novca.  Ugovor o prodaji predstavlja 
pravni osnov (  

iustus titulus

) za prenos prava vlasništva.

2

  Za sticanje prava vlasništva na 

kupljenom   predmetu   pored   pravnog   osnova   potrebn   je   i   valjan   način   sticanja   (modus 
aquirendi),   koji   se   ogleda   u   predji   predmeta   ugovora.   Načini   predaje   predmeta   ugovora 
razlijuje   se   po   tome   da  li  je   predmet   ugovora  pokretna  stvar,   nekretnina  ili  pravo.   Kod 
pokretnih   stvari   način   sticanja   vlasništva   je   tradicija,   a   kod   nekretnina   upis   u   zemljišne 
knjige, kod tražbina notifikacija, a kod vrijednosnih papira oredaja i dr, zavisno od objekta 
ugovora.

3

Naš je pravni sustav  napustio, kao što je slučaj sa nizom drugih pravnih sustava, 

tradiconalnu  podjelu  prodaje,  na  građansko-pravnu  i  privredno-pravnu  (tzv.  trgovačku  ili 
prodaja   robe).   Građansko-   pravnom   kupoprodajom   se   označavala   ona   kod   koje   su   oba 
ugovarača bila fizička lica ili kada je jedan od ugovarača bio fizičko lice, a drugi društveno 
pravno   lice.   Kod   ove   prodaje   nije   se   radilo   o   kupovini   proizvoda   namenjenog   tržištu   i 
sposobnog   za   tržište   (roba).   Međutim,   ako   su   ugovor   zaključivala   društvenopravna   lica 
međusobno   i   ako   se   kupovala   roba,   radilo   se   o   privrednopravnoj   prodaji.   Pravila   za 
regulisanje jedne i druge nisu bila jedinstvena, postojao je dualizam. U našem pravu na 
građanskopravnu prodaju primjenjivala su se uglavnom pravila ranije važećih građanskih 
zakonika,   a   na   osnovu   Zakona   o   nevažnosti.  Privrednopravna   prodaja   bila   je   regulirana 
uglavnom općim uzansama za promet robom. Već odavno se smatra da ovaj dualizam više 
nije   potreban,   da   nema   opravdanog   razloga   za   njegovo   postojanje.   Prihvata   se   princip 
jedinstva, što je došlo do izražaja i u ZOO. Bez obzira između kojih subjekata je ugovor 
zaključen, te bez obzira da li se njime želi prenijeti pravo raspolaganja ili pravo vlasništva ili 
određeno imovinsko pravo, pravila za njegovo reguliranje trebaju u pravilu biti ista. 

Ali, ako je priroda odnosa takva, s obzirom na njegov sadržaj i s obzirom na njegove 

subjekte, predviđena su određena dopunska pravila za takav ugovor odnosno došlo je do 
korekcije općih pravila i ustanovljena specifična. Ovakvih slučajeva je veoma malo, pa se ne 
može ni pomišljati o nekom zadržavanju dualizma u pomenutoj materiji.

Ako ugovor zaključuju između sebe društveno pravna lica, tada se radi o prenosu 

odnosno sticanju prava raspolaganja povodom društvenih sredstava, koja se prodaju.

Ako se u ulozi prodavca nalazi društveno pravno lice, a u ulozi kupca fizičko lice ili 

građansko pravno lice, tada se otuđuje pravo raspolaganja društvenim sredstvima koja se 
prodaju, a stiče se pravo vlasništva nad tim sredstvima od strane kupca. Ukoliko se u ulozi 
prodavca nalazi građansko pravno lice ili fizičko lice, a u ulozi prodavca društveno pravno 
lice, tada se otuđuje pravo vlasništva povodom predmeta koji se prodaje, a kupac stiče pravo 
raspolaganja tim predmetom, koji postaje društveno vlasništvo. Ukoliko su oba ugovarača 

2

 Albedin Bikić

, Obligaciono pravo

, Sarajevo 2005., str. 7.

3

 Borislav Blagojević

, Građansko-pravni  obligacioni ugovori

, Beograd 1947., str. 23.

3

fizička lica ili građansko pravna lica, tada se radi o prenosu prava vlasništva odnosno sticanju 
prava vlasništva. 

U ostvarivanju prava raspolaganja, društvena pravna lica prenose društvena sredstva 

na druga društvena pravna lica, pribavljaju sredstva u društvenu svojinu od nosilaca prava 
svojine, daju društvena sredstva na privremeno korištenje, zamenjuju društvena sredstva i po 
drugim osnovima raspolažu društvenim sredstvima.

4

Kod   određivanja   pojma   ugovora   o   prodaji   često   srećemo   u   literaturi   i   u 

zakonodavstvu takve formulacije po kojima se obaveza jednog od ugovarača svodi samo na 
ustupanje   određene   stvari   drugome   ugovaraču.   Ovo   ne   može   biti   dovoljno.   Obaveza 
odnosnog ugovarača iz ovoga ugovora ne iscrpljuje se u ustupanju određene stvari drugome 
ugovaraču, nego je nužno još istaći da se s ustupanjem određene stvari želi omogućiti sticanje 
prava raspolaganja odnosno prenijetiti pravo vlasništva povodom te stvari. Jer, i kod ugovora 
o zakupu i kod ugovora o posluzi imamo ustupanje određene stvari drugome ugovaraču, ali 
ne u cilju sticanja prava raspolaganja odnosno prava vlasništva, nego sa drugačijim pravnim 
dejstvom.   Njima   nije   cilj   sticanje   prava   raspolaganja   odnosno   prenos   prava   vlasništva 
povodom odnosne stvari, nego na osnovu ovih ugovora drugi ugovarač stiče samo pravo da 
se tom stvari koristi određeno vrijeme, a potom da je vrati. Isto tako nije dovoljno navesti da 
se   obaveza   drugog   ugovarača   sastoji   u   davanju   naknade   za   stečeno   pravo   raspolaganja 
odnosno za primljenu stvar u vlasništvo ili preneseno imovinsko pravo, jer naknada po svojoj 
prirodi može biti različita. Može se sastojati u novcu, a može i u nekoj drugoj imovinskoj 
vrijednosti (drugoj stvari i sl.). Jedino ako se naknada sastoji u novcu, bar pretežno, imamo 
ugovor o prodaji, dok u suprotnom  imamo ugovor o promjeni.

5

Kao osnov sticanja prava raspolaganja odnosno prenosa prava vlasništva povodom 

određene stvari, odnosno ustupanja imovinskog prava, pored ugovora o prodaji može da bude 
i ugovor o promjeni i ugovor o poklonu. Ali između ugovora o prodaji i ugovora o promjeni 
razlika je u karakteru (prirodi, vrsti) naknade. Kod prodaje imamo sticanje prava raspolaganja 
odnosno   prenos   prava   vlasništva   povodom   određene   stvari,   odnosno   prenos   imovinskog 
prava drugom ugovaraču za određeni iznos novca (razmjenjuje se u stvari određena stvar, 
odnosno prenosi imovinsko pravo za novac), dotle kod ugovora o primjeni imamo razmjenu 
jedne stvari ili imovinskog prava za drugu stvar ili imovinsko pravo. Ima slučajeva da se za 
sticanje   prava   raspolaganja   prenos   prava   vlasništva   povodom   određene   stvari,   odnosno 
prenos imovinskog prava drugome licu prima i određeni iznos novca i još neka stvar. O kom 
se tu ugovoru radi da li o ugovoru o prodaji ili o ugovoru o promjeni? Pitanje je interesantno 
sa teorijskog, a ne sa praktičnog stanovišta. Ukoliko ugovarači nisu ništa naročito u ugovoru 
odredili, vrsta ovakvog ugovora se određuje prema veličini vrijednosti datog novca i stvari, 
odnosno   imovinskog   prava.   Ako   je   vrijednost   datog   novca   veća   od   vrijednosti   stvari, 
odnosno imovinskog prava, radi se o ugovoru o prodaji, a u protivnom o ugovoru o promjeni. 
Ukoliko je vrijednost novca i stvari, odnasno imovinskog prava ista, dispozitivno je pravilo 
da se radi o ugovoru o prodaji. Između ugovora o prodaji i ugovora o poklonu razlika je u 
tome,   što   kod   prodaje   se   za   primljenu   stvar   odnosno   preneseno   imovinsko   pravo   daje 
naknada u novcu, dok se kod poklona za primljenu stvar ne daje uopće naknada.

4

Miladinović, Snežana, 

Poslovno pravo, Pravni fakultet

, Podgorica, 2006, str. 141.

5

Radišić, Jakov

, Obligaciono pravo- Opšti deo

, Nomos, Beograd, 2004, str.52.

5

Prilikom zaključivanja ugovora o prodaji prodavac i kupac, u pravilu, već znaju šta 

svaki od njih treba da dadne drugome,  

KOJU

  stvar, odnosno  

KOJE

  imovinsko pravo da 

prenese i  

KOJI IZNOS

  novca. Prema tome, u  trenutku  zaključenja ugovora već se zna ko 

kakva prava ima i ko kakve obaveze ima. Zatim, ono što jedan ugovarač po ugovoru prima 
treba da bude, u pravilu, ekvivalent onoga što po ugovoru daje. Zbog ove karakteristike on se 
može poništiti ukoliko je u vrijeme zaključenja ugovora postojalo očigledna nesrazmjera 
između   vrijednosti   povodom   koje   se   treba   prenijeti   pravo   raspolaganja   odnosno   pravo 
vlasništva ili određenog imovinskog prava koje se prenosi i količine novca koju kupac treba 
isplatiti   prodavcu   na   ime   prodajne   cjene   (pravilo   iz   čl.   139   ZOO   -   tzv.   prekomjerno 
oštećenje). Ako se otuđuje osnovno sredstvo u društvenoj svojini, a sticalac je fizičko ili 
građansko pravno lice, može se zahtjevati poništenje ugovora ukoliko je ono što je primljeno 
u očiglednoj nesrazmjeri sa vrijdnošću u vrijeme zaključenja ugovora. 

Ako fizičko ili građansko pravno lice otuđuje stvar koja može biti osnovno sredstvo, a 

sticalac je društveno-pravno lice, može se zahtjevati poništenje ugovora ukoliko je ono što je 
dato u očiglednoj nesrazmjeri sa vrijednošću u vrijeme zaključenja ugovora. 

d) On je kauzalan ugovor
Kod ugovora o prodaji kauzu, cilj obvezivanja možemo posmatrati kako sa strane 

prodavca tako i sa strane kupca. Kauza obvezivanja prodavca je da za prodati predmet dobije 
određenu   količinu   novca,   a   kauza   kupca   je   da   stekne   pravo   vlasništva   na   kupljenom 
predmetu.

8

1.3. Značaj ugovora o prodaji

Cilj zaključivanja ugovora o prodaji je prijenos prava raspolaganja odnosno vlasništva 

povodom   neke   stvari   ili   prenos   nekog   imovinskog   prava,   odnosno   pribavljanje   prava 
raspolaganja odnosno prava vlasništva povodom neke stvari ili sticanje nekog imovinskog 
prava.   Želi   se,   u   stvari,   izmjena   nosioca   prava   raspolaganja   odnosno   prava   vlasništva 
povodom određene stvari ili promjena povjerioca  imovinskog prava. Na ovaj način ugovor o 
prodaji   se   pojavljuje   kao   pravni   osnov     za   sticanje   prava   raspolaganja   odnosno   prava 
vlasništva. Ovaj ugovor je upravo jedan od osnovnih titulusa za sticanje prava raspolaganja, 
odnosno   prava   vlasništva.   Ovdje   valja   istaći   da   on   kod   nas,   kada   ga   radne   organizacije 
međusobno zaključuju, ne predstavlja za sticanje prava vlasništva, jer su sredstva radnih 
organizacija društveno vlasništvo. U ovom slučaju on služi samo kao osnov prenosa prava 
raspolaganja sa jedne radne organizacije na drugu povodom određenog sredstva, Ali, ako 
radna organizacija zaključuje ugovor kao prodavac, a fizičko lice kao kupac, tada se ovaj 
ugovor   ipak   pojavljuje   kao   titulus   za   sticanje   prava   vlasništva   i   fizičko   lice   stiče   pravo 
vlasništva povodom kupljenog sredstva.

Funkcija ovog ugovora nije tokom povjesti bila ista. Ona je u mnogom zavisila od 

društveno-ekonomskog sustava u kome se zaključivao. U buržoaskom društvu, gdje postoji, 
privatna svojina na sredstvima za proizvodnju, kao osnovni oblik prava svojine, i ugovor o 
prodaji, kao i mnogi drugi, služio je kao sredstvo eksploatacije ekonomski slabijih od strane 
ekonomski jačih. Ekonomski jači diktiraju ekonomski slabijim uvjete zaključenja ugovora 

8

 A.Bikić

, Obligaciono pravo

, Sarajevo 2005, str. 7.