2
S A D R Ž A J
1. Uvod ………………………………………………………………………………………… 3
2. Bitni elementi ugovora o prodaji ……………………………………………………………. 3
3. Obaveze prodavca …………………………………………………………………………… 4
3.1.
Obaveza isporuke robe
…………………………………………………………….. 4
3.2.
Obaveza poslodavca da isporuči robu bez materijalnih I pravnih nedostataka
……. 5
4. Obaveze kupca ………………………………………………………………………………. 7
4.1. Obaveza preuzimanja isporuke …………………………………………………….. 7
4.2. Obaveza kupca da plati cenu ……………………………………………………….. 8
5. Posebne vrste ugovora o prodaji ……………………………………………………………… 9
5.1. Kupoprodaja sa pravom otkupa ……………………………………………………. 9
5.2. Kupoprodaja sa zadržavanjem prava raspolaganja, odnosno svojine ……………… 9
5.3. Ugovor o prodaji sa pravom preče kupovine ………………………………………. 9
5.4. Kupovina na probu ………………………………………………………………... 10
5.5. Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu …………………………………………… 10
5.6. Ugovor o prodaji sa specifikacijom ………………………………………………. 10
5.7. Kupoprodaja sa pravom preprodaje ……………………………………………… 11
6. Međunarodni ugovor ……………………………………………………………………….... 11
7. Prestanak ugovora …………………………………...………………………………………. 13
8. Literatura ………...…………………………………………………………………………... 13
4
ne postoiji već će tek nastati. U skladu sa članom 460 Zakona o obligacionim odnosima, prodaja
tuđe stvari obavezuje ugovarača, ali kupac koji nije znao, ili nije morao znati da je stvar tuđa,
može ako usled toga ne može ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i tražiti nadoknadu štete.
Ukoliko prodavac nije imao pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine na prodatoj stvari u
trenutku zaključenja ugovora, on to pravo može steći u trenutku ispunjenja ugovora, tj. isporuke
robe, čime se gore navedeno pravilo može razumeti i opravdati.
U pogledu određivanja robe kao predmeta ugovora, potrebno je da se ugovorene strane dogovore
o njenoj vrsti, a da količinu, ukoliko je ne mogu odrediti, učine odredivom. Kod individualnih
određenih stvari potreba je, po pravilu, njihov detaljni opis. Kod generičkih stvari količina robe
se može učiniti odredivom izrazima "od......do" ili "cirka", "oko". U pogledu kvaliteta robe,
ukoliko ga stranke u ugovoru ne odrede, a prodavcu je poznata namena za koju kupac kupuje
robu, tada je dužan da mu isporuči robu odgovarajućeg kvaliteta. Ako prodavcu namena robe
nije bila poznata, dužan je isporučiti robu srednje kakvoće.
Cena se, kao novčana naknada koju kupac duguje prodavcu za ustupljenu robu, sastoji u novcu.
Ukoliko se kao ekvivalent za primljenu robu, uz novac daju i neke stvari, da bi bilo reči o
ugovoru o prodaji, neophodno je da vrednost novca bude veća ili bar jednaka vrednosti stvari.
Cena se često ugovara. Obično se utvrđuje u jednom novčanom iznosu li se mogu sporazumno
odrediti i elementi na osnovu kojih će se cena opredeliti. Tada kažemo da je cena odrediva. Cena
može biti i propisana. Ukoliko je ugovorena veća cena od propisane, kupac duguje samo iznos
propisane cene. Ako je u ugovoru naznačeno da je kupac dužan da plati tekuću cenu, reč je o
ceni utvrđenoj zvaničnom tržišnom evidencijom na tržištu mesta prodavca u vreme kada je
trebalo da usledi ispunjenje ugovora. Određivanje cene ugovorene strane mogu prepustiti trećim
licima. U skladu sa principom ekvivalencije, cena treba da ispuni i uslov pravičnosti.
Obaveze prodavca
Osnovne obaveze prodavca jesu da izvrši isporuku robe i da garantuje za svojstva robe.
Obaveze isporuke robe
Isporuka se sastoji iz jedne ili više radnji koje je prodavac dužan da preduzme prema ugovoru, ili
uobičajenim pravilima ponašanja, kako bi se kupcu omogućila državina robe.
Način isporuke robe zavisi od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna, bestelesna ili telesna.
Otuda isporuka može biti fizička kao faktička ili simbolička, ali i fiktivna. Uopšteno rečeno,
prodavac je izvršio obavezu isporuke robe kupcu, kada mu robu uruči ili preda ispravu na osnovu
koje se roba može preuzeti. Vreme isporuke može se ugovoriti. Stranke to mogu učiniti
preciziranjem datuma, određivanjem roka od zaključivanja ugovora, ili vezivanjem vremena
isporuke za neki događaj. Ako je rok određen okvirno, a nije ugovorom predviđeno ko će ga
precizirati to pravo pripada prodavcu. Izuzetak je ako iz okolnosti slučaja proizilazi da to pravo
pripada kupcu. Ako je rok isporuke određen upotrebom izraza "odmah" i sl. U skladu sa
tumačenjem Opštih uzansi za promet robom iz 1954 godine prodavac će biti dužan da isporuku
izvrši u roku od osam dana od dana zaključivanja ugovora.
Mesto isporuke robe određuju stranke ugovorom. Ako to nije učinjeno, a ne može se odrediti na
osnovu prirode, svrhe i drugih okolnosti posla, prodavac je dužan da robu isporuči u mestu u
kojem je imao svoje sedište u vreme zaključenja ugovora. Ako je vreme zaključenja ugovora
strankama bilo poznato gde se roba nalazi, odnosno gde treba da bude izrađena, isporuka se vrši
